Triler, katarza i emocije koje ostaju dugo u mislima: predstavljena knjiga „Jedno đubre manje, konačna verzija“ Đorđa Bajića
Promocija knjige „Jedno đubre manje, konačna verzija“ Đorđa Bajića održana je u utorak 18. februara u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Pored autora, govorili su pisac Oto Oltvanji i urednica Dubravka Dragović Šehović.
U uzbudljivom trileru inspektor Nikola Liman istražuje okolnosti pod kojima je otrovan Milidrag Krstić, razmaženi prvenac Mitra Krstića, jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji.
Moćna porodica Krstić na prvi pogled deluje nedodirljivo, ali ipak ima mnogo neprijatelja. Limanu neće biti nimalo lako da dopre do istine. Da li je napad na sina bio upozorenje ocu? Ko povlači konce u ovoj smrtonosnoj igri? Ko je ubica sa kožnom psećom maskom koji teroriše Beograd? U vrtlogu pohlepe, ucene, mržnje i osvete nema nevinih, a granice između krvnika i žrtava se brišu.
Đorđe Bajić je na početku podsetio da je „Jedno đubre manje“ izdato 2015. za drugu izdavačku kuću i predstavlja prvu priču koju je napisao o inspektoru Limanu, ali se hronološki nadovezuje na „Smrt u ružičastom“ i „Umri ljubavi!“, te čini serijal koji će, planirano, imati šest naslova.
„Dosta toga smo menjali, radili smo na stilu i priči. Neke stvari su skraćene, neke dodate, a sve kako bi se lepo slagalo na prethodna dva i da bismo dobili sjajnu konačnu verziju“, objasnio je Bajić.
Oto Oltvanji je ocenio da je Đorđe napisao dobru priču, zaokruženi put likova koji su sjajno napisani.
„U danima nakon završetka čitanja, vraćao sam se mislima na knjigu, što pokazuje da je ostavila trag i govori o njenom kvalitetu. Mene je ova priča zabavila, ali pre svega emotivno angažovala“, naveo je pisac.
Oltvanji je kazao da roman počinje kao klasična misterija u stilu Agate Kristi, sa žrtvom koja je najomraženiji lik, potom sledi misteriozan prolog, a u određenom trenutku priča prelazi u tzv. „đalo žanr“, što dodatno pojačava napetost i uzbuđenje.
„Misterija na kraju bude razrešena, a usput ste dobili mnogo više od samog trilera.“
Temom korupcije, podsetio je Bajić, bavi se dugo, kroz sve svoje romane, ali se sada, nažalost, vratila kao goruća tema.
„I ovaj roman, između ostalog, govori o ljudima koji misle da, samim tim što su bogati, uticajni i moćni, mogu da rade sve što žele i da im to prolazi, da gaze preko drugih, i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Meni to smeta, gadi mi se što im sve prolazi bez odgovarajućih posledica. Želeo sam da ih kao pisac, bar u svom romanu, propisno kaznim za grehe koje su počinili. Kao neko ko stvara svoj svet, u mogućnosti sam da podelim srećan ili tužan kraj za svakog od svojih likova i koristim tu privilegiju“, istakao je autor.
Urednica Dubravka Dragović Šehović navela je da se za inspektora Limana čitaoci brzo vežu.
„Dobar je frajer, sa raznim vrlinama i manama, uopšte nije crn ili beo, sjajno je iznijansiran. Sklon je porocima, ali je izuzetno moralan. Svestan je i svojih grešaka, ali nekada nije dovoljno snažan da se nekim stvarima odupre. Đorđe je pogodio pravu notu kada je reč o njemu, zato nam se toliko i dopada. Liman je pametan, privlačan, ali u ovoj knjizi je i posebno emotivan jer se radi o životu žene koju voli“, ocenila je Dragović Šehović.
Pored toga što je ovo izuzetan triler, dodala je, radi se pre svega i o društvenom romanu jer i te kako prepoznajemo sve oko nas, ali i o porodičnoj priči.
Ovom prilikom istaknuta je i filmičnost svih romana Đorđa Bajića, što i nije čudo, s obzirom na to da, pored toga što je pisac, takođe se bavi i filmskom kritikom.
„Pre svega sam veliki filmofil otkada znam za sebe. Oduvek sam težio napetom sadržaju i kada je film i kada je književnost u pitanju. Moja prva velika čitalačka ljubav jeste Agata Kristi. Veliki san mi je da se uradi adaptacija nekog mog romana. Kada pišem, zamišljam filmske scene koje kasnije produbljujem“, kazao je Bajić.
Oto Oltvanji je podsetio da mnogi često zameraju piscima trilera i krimića da olako stradaju fiktivni likovi, da se ne daje pažnja žrtvama, da nije prikazana patnja ljudi koji ostanu…
„U ovom romanu sve to dobijamo. Posledice su opipljive, trajne, nisu jeftine i prolazne, ne pretrčavamo preko leševa. To je veliki kvalitet ove knjige. Đorđe stavlja na papir tu strašnu scenu, a neki od nas zamišljamo kako izgleda život tih porodica. Doživljavamo katarzu odavanjem počasti bolu tih ljudi. Kada imate takve ljudske scene, onda triler i uzbuđenje dižete na viši nivo, onda je sve mnogo bitnije.“
Ono što ga okružuje, kazao je Bajić, prirodno se reflektuje na ono što piše, ali da je emotivni deo svih junaka nešto najvažnije.
„Pisanje trilera ili kriminalističkog romana dođe prirodno jer smo odrastali u takvom okruženju. Taj bum krimi romana koji se dešava poslednjih godina nije slučajan, on je reflektovanje naše stvarnosti koja jeste mračna. Pitali su me šta ako sve odjednom postane sjajno, o čemu ću pisati – rekao sam da bi to bilo sjajno da se desi, ali, nažalost, mislim da će materijala ovde uvek biti. Važno mi je ipak da postoji nada i svetlo. Trudim se da to ponudim u romanu, takav sam kao čovek i volim to da i čitaoci osete“, zaključio je Bajić, najavljujući još jedan nastavak koji nosi radni naslov „Momak u kutiji“ i bavi se pričom o lešu pronađenom u staroj kući nakon 25 godina.
Za kraj bilo je reči i o novonastalom Udruženju pisaca trilera UPiT, čiji je predsednik upravo Oto Oltvanji, a Bajić jedan od osnivača.
„Udruženje će biti bitno i za pisce i za čitaoce trilera. Ljubav prema pisanju i žanru nas tera napred, želimo da ljudi spoznaju da je vreme da se više posvetimo trileru. Biće to regionalno udruženje i takmičenje. Na Triler festu u maju biće dodeljena i prva nagrada za prethodne dve godine za najbolji triler roman. Konkurs je raspisan, a ovakvu nagradu dosad nismo imali, te mislim da će biti vrlo podsticajna za sve“, najavio je Oto i dodao:
„Pokazuje se da smo vrlo interesantni i svetskom čitalaštvu. U uređenim društvima kriminal je eksces, kao u skandinavskom trileru. Mi, nažalost, možemo da ponudimo jedan zaista neobičan svet u kome je njihov eksces pravilo, a moralnost izuzetak.“
U uzbudljivom trileru inspektor Nikola Liman istražuje okolnosti pod kojima je otrovan Milidrag Krstić, razmaženi prvenac Mitra Krstića, jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji.
Moćna porodica Krstić na prvi pogled deluje nedodirljivo, ali ipak ima mnogo neprijatelja. Limanu neće biti nimalo lako da dopre do istine. Da li je napad na sina bio upozorenje ocu? Ko povlači konce u ovoj smrtonosnoj igri? Ko je ubica sa kožnom psećom maskom koji teroriše Beograd? U vrtlogu pohlepe, ucene, mržnje i osvete nema nevinih, a granice između krvnika i žrtava se brišu.
Đorđe Bajić je na početku podsetio da je „Jedno đubre manje“ izdato 2015. za drugu izdavačku kuću i predstavlja prvu priču koju je napisao o inspektoru Limanu, ali se hronološki nadovezuje na „Smrt u ružičastom“ i „Umri ljubavi!“, te čini serijal koji će, planirano, imati šest naslova.
„Dosta toga smo menjali, radili smo na stilu i priči. Neke stvari su skraćene, neke dodate, a sve kako bi se lepo slagalo na prethodna dva i da bismo dobili sjajnu konačnu verziju“, objasnio je Bajić.
Oto Oltvanji je ocenio da je Đorđe napisao dobru priču, zaokruženi put likova koji su sjajno napisani.
„U danima nakon završetka čitanja, vraćao sam se mislima na knjigu, što pokazuje da je ostavila trag i govori o njenom kvalitetu. Mene je ova priča zabavila, ali pre svega emotivno angažovala“, naveo je pisac.
Oltvanji je kazao da roman počinje kao klasična misterija u stilu Agate Kristi, sa žrtvom koja je najomraženiji lik, potom sledi misteriozan prolog, a u određenom trenutku priča prelazi u tzv. „đalo žanr“, što dodatno pojačava napetost i uzbuđenje.
„Misterija na kraju bude razrešena, a usput ste dobili mnogo više od samog trilera.“
Temom korupcije, podsetio je Bajić, bavi se dugo, kroz sve svoje romane, ali se sada, nažalost, vratila kao goruća tema.
„I ovaj roman, između ostalog, govori o ljudima koji misle da, samim tim što su bogati, uticajni i moćni, mogu da rade sve što žele i da im to prolazi, da gaze preko drugih, i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Meni to smeta, gadi mi se što im sve prolazi bez odgovarajućih posledica. Želeo sam da ih kao pisac, bar u svom romanu, propisno kaznim za grehe koje su počinili. Kao neko ko stvara svoj svet, u mogućnosti sam da podelim srećan ili tužan kraj za svakog od svojih likova i koristim tu privilegiju“, istakao je autor.
Urednica Dubravka Dragović Šehović navela je da se za inspektora Limana čitaoci brzo vežu.
„Dobar je frajer, sa raznim vrlinama i manama, uopšte nije crn ili beo, sjajno je iznijansiran. Sklon je porocima, ali je izuzetno moralan. Svestan je i svojih grešaka, ali nekada nije dovoljno snažan da se nekim stvarima odupre. Đorđe je pogodio pravu notu kada je reč o njemu, zato nam se toliko i dopada. Liman je pametan, privlačan, ali u ovoj knjizi je i posebno emotivan jer se radi o životu žene koju voli“, ocenila je Dragović Šehović.
Pored toga što je ovo izuzetan triler, dodala je, radi se pre svega i o društvenom romanu jer i te kako prepoznajemo sve oko nas, ali i o porodičnoj priči.
Ovom prilikom istaknuta je i filmičnost svih romana Đorđa Bajića, što i nije čudo, s obzirom na to da, pored toga što je pisac, takođe se bavi i filmskom kritikom.
„Pre svega sam veliki filmofil otkada znam za sebe. Oduvek sam težio napetom sadržaju i kada je film i kada je književnost u pitanju. Moja prva velika čitalačka ljubav jeste Agata Kristi. Veliki san mi je da se uradi adaptacija nekog mog romana. Kada pišem, zamišljam filmske scene koje kasnije produbljujem“, kazao je Bajić.
Oto Oltvanji je podsetio da mnogi često zameraju piscima trilera i krimića da olako stradaju fiktivni likovi, da se ne daje pažnja žrtvama, da nije prikazana patnja ljudi koji ostanu…
„U ovom romanu sve to dobijamo. Posledice su opipljive, trajne, nisu jeftine i prolazne, ne pretrčavamo preko leševa. To je veliki kvalitet ove knjige. Đorđe stavlja na papir tu strašnu scenu, a neki od nas zamišljamo kako izgleda život tih porodica. Doživljavamo katarzu odavanjem počasti bolu tih ljudi. Kada imate takve ljudske scene, onda triler i uzbuđenje dižete na viši nivo, onda je sve mnogo bitnije.“
Ono što ga okružuje, kazao je Bajić, prirodno se reflektuje na ono što piše, ali da je emotivni deo svih junaka nešto najvažnije.
„Pisanje trilera ili kriminalističkog romana dođe prirodno jer smo odrastali u takvom okruženju. Taj bum krimi romana koji se dešava poslednjih godina nije slučajan, on je reflektovanje naše stvarnosti koja jeste mračna. Pitali su me šta ako sve odjednom postane sjajno, o čemu ću pisati – rekao sam da bi to bilo sjajno da se desi, ali, nažalost, mislim da će materijala ovde uvek biti. Važno mi je ipak da postoji nada i svetlo. Trudim se da to ponudim u romanu, takav sam kao čovek i volim to da i čitaoci osete“, zaključio je Bajić, najavljujući još jedan nastavak koji nosi radni naslov „Momak u kutiji“ i bavi se pričom o lešu pronađenom u staroj kući nakon 25 godina.
Za kraj bilo je reči i o novonastalom Udruženju pisaca trilera UPiT, čiji je predsednik upravo Oto Oltvanji, a Bajić jedan od osnivača.
„Udruženje će biti bitno i za pisce i za čitaoce trilera. Ljubav prema pisanju i žanru nas tera napred, želimo da ljudi spoznaju da je vreme da se više posvetimo trileru. Biće to regionalno udruženje i takmičenje. Na Triler festu u maju biće dodeljena i prva nagrada za prethodne dve godine za najbolji triler roman. Konkurs je raspisan, a ovakvu nagradu dosad nismo imali, te mislim da će biti vrlo podsticajna za sve“, najavio je Oto i dodao:
„Pokazuje se da smo vrlo interesantni i svetskom čitalaštvu. U uređenim društvima kriminal je eksces, kao u skandinavskom trileru. Mi, nažalost, možemo da ponudimo jedan zaista neobičan svet u kome je njihov eksces pravilo, a moralnost izuzetak.“
