Od Profesionalca se manje nije ni očekivalo. Zaista je teško, posebno frankofilima i filmofilima, unapred ne razviti potpuno poverenje u rad takve legende – ovoga puta, premijerno, na književnom umesto velikom pla(t)nu. S obzirom na dug staž i zavidno iskustvo sa blokbasterima, Žan Reno oprobava još jedan od svojih talenata, uprkos razumljivim početničkim „klecajima“ pre svega demonstrirajući dobro poznavanje žanrovskih obrazaca, klišea, mamaca za publiku, zatim spremnost da se njima igra i ironijom ih učini još zabavnijim, ali ponajviše ležernost i lakoću koja sve zajedno čiji još prijemčivijim.

Možda baš zato što ni junakinja iz naslova njegovog romana prvenca sebe ne uzima naročito za ozbiljno, priča funkcioniše u spletu intermedijalnih referenci, stereotipa i autentičnog oka za nijanse zapleta. Imamo, dakle, protagonistkinju u kasnim dvadesetim, čiji je najveći deo provela pod teretom krivice za saobraćajnu nezgodu i pogibiju obožavane majke. Ema Movren je danas maserka u prestižnom bretonskom centru za talasoterapiju – i to odlična, zahvaljujući neobičnom osećaju koji se (udelom fantastike) aktivirao upravo nakon kobne nesreće. Pored toga, ona je tipski zanosno lepa (ne zaboravimo, Reno dolazi iz zemlje koja je svetu dala niz fatalnih plavuša, od Anđelike iz serije romana bračnog para Golon, preko Brižit Bardo, do Leticije Kaste i Lee Sejdu), što njenoj veštini sa rukama pruža, često doslovno, razoružavajući efekat. Taj fluid, kako ga ona naziva, nosi isceliteljske koliko i ubistvene kvalitete, a naročito se budi usled sasvim telesnih i „prizemnih“ alarma. Takva nezauzdana požuda koja prilikom važne posete delegacije Sultanata Oman bukne između Eme i (govorimo li o klišeima?!) bitne državničke figure Tarika Kana, vodi je u novi angažman, na novoj teritoriji, u kulturološki šok i aferu istovremeno seksualnu, političku i međunarodnu...

Žan Reno dalje razvija klasičan zaplet špijunskog, akcionog romana sa naglašenim elementima erotskog trilera, ali uprkos mestimičnoj trapavosti nikad baš do te mere da postane neukusno. Čak se osećaj autora, pa i samih likova, za apsurd i, što da ne, banalnost situacija koje su ih zadesile, toliko upečatljivo prenosi na čitaoce da izaziva bezmalo humorističke efekte. Mnoštvo je sporednih i dobro osmišljenih likova, radnja teče brzo, a kombinovanje objektivnog pripovedanja sa mislima glavne junakinje sve vreme održava priču u ravnoteži između ozbiljnog i relaksirajućeg. Naposletku, kraj je zapravo tek nagoveštaj početka istinski novog života Eme koja kroz čitavu (prvu?) knjigu traži sebe i izvlači se iz ljušture pređašnjeg bola: doduše, na drastičan, ali neophodan način. Postoji još mogućnosti tumačenja i iščitavanja pojedinih karakteristika lika u izgradnji, ali se isto tako možemo zaustaviti na konstataciji da je ovaj roman sasvim dobar izbor da ga ponesete na letovanje.

Ako naš dragi glumac istraje i poradi na pojedinim strukturnim nedostacima, u perspektivi je zanimljiva beletristička franšiza, pa i (napokon) ženska verzija Džejmsa Bonda. Ko zna? Negde u budućnosti, „Ema“ Džejn Ostin, a ni nesrećna gospođa Bovari, možda više neće biti jedine književne asocijacije kada izgovorimo to ime.

Autor: Isidora Đolović