Knjiga „Tečni kristal“ Zorana Bognara prva je antologija mikroeseja, crtica, meditativne proze savremenih srpskih stvaralaca, koja je predstavljena 6. juna u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. O ovom delu govorili su, osim priređivača, književni kritičari Nemanja Veljović Subrosa i Vasilije Domazet.
Kako ističe Zoran Bognar: „Mikroesej je refleksija našeg vremena. On je brz, dinamičan, a sa druge strane, eksplicitan i ekspresivan i ima slične postulate kao što Rabindranat Tagore kaže za poeziju: ’Ili vatra u pesmi ili pesma u vatri’. Ako vas ne dotiče, nije to to.“ Knjiga je nastala pre osamnaest godina i pokušaj je da se kratka forma žanrovski odredi kao mikroesej.
Vasilije Domazet napominje da je susret s ovom knjigom za njega predstavljao iznenađenje i odaje priznanje Bognaru zbog hrabrosti da se „upusti u poduhvat koji je prvi te vrste i, čini mi se, jedini. Tražio je odbleske vatre u kratkim formama raznoraznih autora. Svima je zajedničko što su u kratkoj formi pokušali da daju misao koja nije potpuno uobličena. Sâm naziv je briljantno odabran zato što postoje epifanijska jezgra koja nisu proširena do pune narativne forme kakav je klasičan esej. Nemaju pun narativni opseg, već ostaju u formama derivacije, kao tečni kristal. Priređivač je postavio mikroesej između klasičnog narativnog eseja i pesme u prozi, što ga teoretski smešta u potpuno novi prostor. Većina odabranih odlomaka nisu krucijalni deo autorstva tih autora. Međutim, ona pokazuju sporedne skrivene ključeve, jedan važan pokušaj za odgonetanje onoga što su oni zapravo radili. Nadam se da će mikroesej da se ustoliči u našoj litaraturi kao jedna važna književna vrsta.“
Sedamdeset i sedam autora „srelo se“ u ovoj knjizi, koja se može nazvati i mudrošću dvadesetog veka. Ono što je zajedničko svakom od njih, prema rečima Nemanje Veljovića Subrose, jeste što su to njihovi „najličniji zapisi. Kada kažem najličniji, mislim na unutrašnju stranu pisca koja kroz književnost traga da se iskaže i dobije svoj puni oblik. Mislim da ne može da se iskaže u potpunosti i do kraja.“
Ova je knjiga, iako univerzalna, takođe i retka zbog jednog teksta koji je prvi put objavljen na ovom mestu: „Imamo tekst Miloša Crnjanskog objavljenog 1922, koji sam pronašao u signaturi Narodne biblioteke. Ni u jednoj knjizi sabranih dela taj tekst ne postoji. S druge strane, ovde imate tekstove počeviši od Ranka Bugarskog, preko Justina Popovića, Božidara Kneževića, od koga i počinje cela ova priča, i nazvao bih ga rodonačelnikom ovog žanra u srpskoj književnosti. Nikome od ovih pisaca to nije dominantna vokacija, niti će bilo ko od ovih pisaca biti poznat po tim knjigama, koje su objavili u ovom žanru.“
Nemanja Veljović Subrosa daje upečatljiv zaključak rekavši da je „vrlo malo knjiga svetske književnosti gde, kad uzmete da ih čitate, neće biti nikakve zamke. To je tekst koji je sâm po sebi književnost. Ovo je knjiga koja je od početka do kraja književnost, u pravom smislu te reči. Niko danas ne zna šta uopšte znači književnost, a i te kako znamo kad pročitamo roman, neku dobru priču – to podigne čoveka metar od zemlje. To što podigne čoveka metar od zemlje – to je književnost.“
Knjigu „Tečni kristal“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Vasilije Domazet napominje da je susret s ovom knjigom za njega predstavljao iznenađenje i odaje priznanje Bognaru zbog hrabrosti da se „upusti u poduhvat koji je prvi te vrste i, čini mi se, jedini. Tražio je odbleske vatre u kratkim formama raznoraznih autora. Svima je zajedničko što su u kratkoj formi pokušali da daju misao koja nije potpuno uobličena. Sâm naziv je briljantno odabran zato što postoje epifanijska jezgra koja nisu proširena do pune narativne forme kakav je klasičan esej. Nemaju pun narativni opseg, već ostaju u formama derivacije, kao tečni kristal. Priređivač je postavio mikroesej između klasičnog narativnog eseja i pesme u prozi, što ga teoretski smešta u potpuno novi prostor. Većina odabranih odlomaka nisu krucijalni deo autorstva tih autora. Međutim, ona pokazuju sporedne skrivene ključeve, jedan važan pokušaj za odgonetanje onoga što su oni zapravo radili. Nadam se da će mikroesej da se ustoliči u našoj litaraturi kao jedna važna književna vrsta.“
Sedamdeset i sedam autora „srelo se“ u ovoj knjizi, koja se može nazvati i mudrošću dvadesetog veka. Ono što je zajedničko svakom od njih, prema rečima Nemanje Veljovića Subrose, jeste što su to njihovi „najličniji zapisi. Kada kažem najličniji, mislim na unutrašnju stranu pisca koja kroz književnost traga da se iskaže i dobije svoj puni oblik. Mislim da ne može da se iskaže u potpunosti i do kraja.“
Ova je knjiga, iako univerzalna, takođe i retka zbog jednog teksta koji je prvi put objavljen na ovom mestu: „Imamo tekst Miloša Crnjanskog objavljenog 1922, koji sam pronašao u signaturi Narodne biblioteke. Ni u jednoj knjizi sabranih dela taj tekst ne postoji. S druge strane, ovde imate tekstove počeviši od Ranka Bugarskog, preko Justina Popovića, Božidara Kneževića, od koga i počinje cela ova priča, i nazvao bih ga rodonačelnikom ovog žanra u srpskoj književnosti. Nikome od ovih pisaca to nije dominantna vokacija, niti će bilo ko od ovih pisaca biti poznat po tim knjigama, koje su objavili u ovom žanru.“
Nemanja Veljović Subrosa daje upečatljiv zaključak rekavši da je „vrlo malo knjiga svetske književnosti gde, kad uzmete da ih čitate, neće biti nikakve zamke. To je tekst koji je sâm po sebi književnost. Ovo je knjiga koja je od početka do kraja književnost, u pravom smislu te reči. Niko danas ne zna šta uopšte znači književnost, a i te kako znamo kad pročitamo roman, neku dobru priču – to podigne čoveka metar od zemlje. To što podigne čoveka metar od zemlje – to je književnost.“
Knjigu „Tečni kristal“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
