Tim Maršal je sa više od trideset godina iskustva u novinarstvu vodeći autoritet za pitanja spoljnopolitičkih odnosa. Bio je urednik spoljnopolitičke rubrike Skaj Njuza, a pre toga je radio za BBC i LBC/IRN radio. Izveštavao je iz četrdeset zemalja i pratio sukobe u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Kosovu, Avganistanu, Iraku, Libanu, Siriji i Izraelu. Autor je knjiga koje su se našle na listi bestselera Sandej tajmsa – „Zatočenici geografije“ (prodata u više od dva miliona primeraka širom sveta) i „Moć geografije“. U ovom intervjuu otkriva sve zanimljivosti o svojoj najnovijoj knjizi „Budućnost geografije“.

Zašto baš geografija?

Nakon Drugog svetskog rata, prefiks geo u reči geopolitika izgubio je na značaju. Kao strani dopisnik, uvek sam nastojao da objasnim ne samo šta se dešava, već i zašto se to dešava, i otkrio da je u svemu tome često veliku ulogu igralo i to gde se dešava. Geografija je često zapostavljena u izveštajima o spoljnopolitičkim odnosima, uprkos tome što je jedan – naglašavam jedan – od odlučujućih faktora. Važno je zapamtiti da geografija ne podrazumeva samo topografiju mesta, već obuhvata i demografiju, ekonomiju i tehnologiju, koje mogu biti ključne za globalna dešavanja.

Zašto baš ova knjiga?

Konačno sam povezao sve ono što je zapravo očigledno. Više od trideset godina sam izveštavao o spoljnopolitičkim odnosima, a onda sam primetio da se sve više toga odigrava u svemiru. Što sam više obraćao pažnju, postajalo mi je jasnije da se tehnološki napredak ukršta sa ekonomskim i vojnim principima na kojima se zasniva nastavak trke u svemiru, koja se pre oslanja na komercijalne nego na administrativne, državne interese. Sukobi i partnerstva na Zemlji od starta su se odražavali na dešavanja u svemiru – ali će sve ono što se bude odigravalo „tamo gore“ na kraju imati fundamentalan uticaj na sve nas, „ovde dole“. Stoga verujem da što pre treba osvestiti činjenicu da će sve ovo uticati na čovečanstvo.

Gajite li nadu da dešavanja u svemiru neće krenuti po zlu (u astropolitičkom smislu)?

Nadam se da neće! Kroz istoriju se pokazalo da su ljudi mnoge nove izume iskoristili za strašne stvari. Štamparska presa je podstakla ludilo lova na veštice tako što je omogućila cirkulaciju velike količine negativne propagande o njima, što je potom dovelo do mnogih smrtnih ishoda. Avioni su korišćeni za bombardovanje gradova. Internet je doveo do društvenih mreža... Dakle, iako će povećana konkurencija u svemiru prouzrokovati dosta negativnih posledica (kao što je na primer militarizacija), biće i mnogo toga pozitivnog, kao na primer verovatnoća da će biti izvodljivo da usporimo klimatske promene. Trka za naoružanje u svemiru se već odigrava, doći će do „incidenata“, ali ćemo takođe doći do faze kada će velesile shvatiti da su im potrebni novi sporazumi kojima će se regulisati aktivnosti svih aktera i ublažiti rizici, baš kao što je to bio slučaj sa trkom za nuklearnim naoružanjem.

Šta sledi dalje?

Razmišljam o dva moguća nova projekta. Pratite moje objave na društvenim mrežama!

Šta u vama trenutno budi interesovanje?

Fudbalski klub Lids Junajted! A u domenu svemira se stalno pojavljuje nešto novo i uzbudljivo. Kao nedavno utrkivanje između Rusije i Indije da bi se videlo čija će se letelica sledeća spustiti na Mesec. Bilo je veoma zanimljivo, uključujući i sve vrste implikacija koje se tiču međunarodnih odnosa na Zemlji. Činjenica da je Rusija propala u svom pokušaju, a Indija ne, govori mnogo o njihovim budućim ulogama u istraživanju svemira. Tim Kalifornijskog tehnološkog instituta (Caltech) uspeo je da bežičnim putem prenese energiju sa solarnog panela u svemiru na Zemlju, i to je zaista značajno otkriće. Ovakvi događaji imaju potencijal da u velikoj meri promene budućnost čovečanstva.

Autor: Brajan Kleg
Izvor: popsciencebooks.blogspot.com
Prevod: Kristijan Vekonj