Čitajući žalbe muževa i žena na svoje partnere i detalje brakorazvodnih parnica, istoričarka Aleksandra Vuletić shvatila je da su brakovi nekada bili izuzetno živopisni, što joj je dalo početni impuls za pisanje knjige „Brak u modernoj Srbiji“.

Interesovanje za istoriju braka proisteklo je iz mog zanimanja za istoriju privatnog života, kao i za istoriju „malih“, običnih ljudi, koji su najčešće ostajali u senci glavnih istorijskih tokova. Naše predstave o običnom čoveku u prošlosti, o njegovoj svakodnevici, privatnom i bračnom životu, uglavnom se zasnivaju na etnografskim zapisima i usmenom predanju. Ovakva kolektivna sećanja, koja se prenose s kolena na koleno, često su pojednostavljena i pomalo idealizovana, naročito kada je u pitanju porodična istorija; u generacijskom pamćenju obično ostaju životne situacije i primeri koji se smatraju pozitivnim i društveno poželjnim.

Stereotipnom viđenju života prošlih generacija doprinose i izazovi savremenog načina života. U svetu koji se sve brže menja, u kome se društvene i rodne uloge neprestano preispituju i preoblikuju, savremeni čovek sklon je da veruje kako je nekada sve bilo jednostavnije: svako je znao svoju ulogu u društvu, svoje mesto u braku i porodici, nekada se „znao red“. Da li je baš tako bilo?

Istražujući arhivsku građu, naišla sam na brojna dokumenta koja brak i bračne odnose prikazuju „iznutra“ i svedoče o tome da su oni bili znatno složeniji i slojevitiji nego što nam se danas obično čini. Čitajući mnogobrojne žalbe žena i muževa na svoje partnere, brakorazvodne parnice u kojima su supružnici iznosili detalje iz zajedničkog života, a svedoci (čitaj: komšije) svoja viđenja njihovih bračnih prilika, stekla sam utisak da je bračni život ljudi u prošlosti bio dinamičniji i živopisniji nego što ga danas zamišljamo. To mi je dalo početni impuls za dalje istraživanje i pisanje knjige „Brak u modernoj Srbiji“ – želela sam da tu dinamiku bračnih odnosa prikažem kroz prizore iz bračnog života zabeležene u arhivskim dokumentima i da dočaram bogatstvo i raznolikost bračnog života koji se odvijao unutar naizgled krute forme patrijarhalnog modela braka.

Ali istorija braka nije samo istorija privatnog života. Brak nikada nije bio samo privatni aranžman dvoje ljudi (ostavljajući po strani one koji su uključivali i više partnera u pojedinim kulturama), već je oduvek bio pod snažnim uticajem porodice i rodbine, šire društvene zajednice, ekonomskih prilika, kao i države i crkve, odnosno verskih institucija. Zbog toga su i ti uticaji našli mesto u ovoj knjizi. Pitanje koje se pritom nametnulo bilo je – u kojem istorijskom razdoblju ih je moguće najjasnije sagledati. Čini mi se da ova isprepletenost različitih uticaja na brak naročito jasno dolazi do izražaja u Srbiji tokom prvih decenija 19. veka, u vreme stvaranja moderne države i društva. Upravo zato sam istraživanje usmerila prvenstveno na to razdoblje, kada se ustanova braka postepeno uklapa u zakonske okvire koji će, uz manje izmene, opstati sve do kraja Drugog svetskog rata. Primeri iz bračne prakse, koje ova knjiga donosi, vremenski sežu do početka 20. veka. U njima se, pored emotivnog sveta onovremenih ljudi, ogleda i povezanost njihovih bračnih izbora i bračnog života sa društvenim i ekonomskim okolnostima u kojima su živeli. I mnogi bračni običaji, koji u manje ili više izmenjenom obliku i danas postoje, ali su im poreklo i prvobitni smisao u međuvremenu zaboravljeni, ovde su sagledani u kontekstu vremena i prilika u kojima su nastali. Time se uspostavlja veza između braka u prošlosti i savremenih predstava o njemu.

Čitanje o bračnom životu ljudi u prošlosti gotovo neizbežno podstiče poređenje sa sadašnjošću. Uvid u ograničenja koja su nekada bila nametnuta pojedincu i bračnom paru omogućava čitaocu da jasnije sagleda sopstvenu poziciju, kao i put kojim se došlo do današnjih predstava o slobodi bračnog izbora i bračnog života uopšte. Takvo poređenje čitaoca upućuje i na razmišljanje o tome koliko su se obrasci bračnog života zaista promenili, a u kojoj meri su nekadašnja, jasno vidljiva ograničenja zamenjena drugačijim, manje vidljivim formama uticaja.

I, na kraju, iako su se društvene i ekonomske okolnosti u međuvremenu izmenile, ljudska priroda je, čini mi se, ostala ista. U mnogim prizorima iz bračnog života ljudi koji su živeli pre stotinu ili dve stotine godina, savremeni čitalac može pronaći i prepoznati sopstvene želje i težnje, postupke i ponašanja, svoja očekivanja od bračnih partnera i svoja osećanja. I tako se povezati sa istorijom na intimnom nivou.

Autor: Aleksandra Vuletić

Izvor: časopis Bukmarker, br 60