Povodom Svetskog dana knjige, Lagunin pisac Svetislav Basara zajedno sa svojim čitaocima proslaviće ovaj dan kroz druženje i predstavljanje svog spisateljskog rada.
U sredu, 23. aprila, u Biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kovinu, sa početkom od 19 sati održaće se književno veće sa Svetislavom Basarom koji će predstaviti svoju poslednju knjigu „Gnusoba“.
Basarina novela sa podnaslovom „Karikatura“ predstavlja vrlo satirični prikaz nas i našeg društva dat kroz dijalog dva glavna lika Mandarića i Masleše.
Mandarić i Masleša, dva glavna lika ovog romana, obračunavaju se sa srpskim primitivizmom i mentalitetom, ali ovoga puta kolektivno izopačenje oličeno je u novijoj političkoj psihopatologiji, koja u još jednoj bespoštednoj Basarinoj satiri dodaje nove, manične crte u karakterologiji nacije. Njihovo se poimanje demokratske Srbije u osnovi ne razlikuje, samo su različite njihove reakcije na nastalu epohu navodno oslobođenu jednoumlja: jedan protagonista, rastrzan između euforije i depresije, dobija napade bipolarnog poremećaja, a drugi se trudi da ga smiri i uveri da je to sudbina koju ne možemo izbeći...
U pozadini njihovog dijaloga, koji će do suza nasmejati čitaoce i na kraju im ostaviti gorak ukus u ustima, naći će se lik Zorana Đinđića, čoveka koji se, po mišljenju obojice protagonista, upustio u zaludan naum da dovede svoje sunarodnike u kakav-takav red.
U sredu, 23. aprila, u Biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kovinu, sa početkom od 19 sati održaće se književno veće sa Svetislavom Basarom koji će predstaviti svoju poslednju knjigu „Gnusoba“.
Basarina novela sa podnaslovom „Karikatura“ predstavlja vrlo satirični prikaz nas i našeg društva dat kroz dijalog dva glavna lika Mandarića i Masleše.
Mandarić i Masleša, dva glavna lika ovog romana, obračunavaju se sa srpskim primitivizmom i mentalitetom, ali ovoga puta kolektivno izopačenje oličeno je u novijoj političkoj psihopatologiji, koja u još jednoj bespoštednoj Basarinoj satiri dodaje nove, manične crte u karakterologiji nacije. Njihovo se poimanje demokratske Srbije u osnovi ne razlikuje, samo su različite njihove reakcije na nastalu epohu navodno oslobođenu jednoumlja: jedan protagonista, rastrzan između euforije i depresije, dobija napade bipolarnog poremećaja, a drugi se trudi da ga smiri i uveri da je to sudbina koju ne možemo izbeći...
U pozadini njihovog dijaloga, koji će do suza nasmejati čitaoce i na kraju im ostaviti gorak ukus u ustima, naći će se lik Zorana Đinđića, čoveka koji se, po mišljenju obojice protagonista, upustio u zaludan naum da dovede svoje sunarodnike u kakav-takav red.
