Sofi Kinsela ima armiju fanova i to ništa nije čudno. Njeni romani – od serijala „Kupoholičarka“ pa do pretposlednjeg „Moj (ne tako) savršen život“ – su zabavni, pametni i teraće vas da okrećete stranice kao ludi. Stupili smo u kontakt sa Kinselom putem imejla kako bismo zavirili u njen spisateljski život i njene navike, njene misli o ljubomori i slično.

Napisali ste tako mnogo knjiga, od serijala „Kupoholičarka“ do samostalnih knjiga poput „Moj (ne tako) savršen život“, pa do knjiga koje ste napisali pod svojim pravim imenom, Medlin Vikam. Da li biste podeliti sa nama Vaše tajne pisanja kako početi i fokusirati sebe na pisanje? Kako pojedinac može da dostigne taj nivo marljivosti kao pisac?

Ha! Tajna je u tome da znate šta vas pokreće. Za mene vitalna stvar je imati ideju koja me uzbuđuje i koju mogu stvarno da pretvorim u knjigu. Kad god klonem duhom, pokušam da se prisetim zašto me je baš ova ideja uzbuđivala na početku. Ja sam veoma nestrpljiva, i to mi takođe pomaže. Volim unapred da znam kako će se priča završiti i to mi daje snagu da nastavim. Dan za danom, oslanjam se na kafu, muziku i čokoladu kao izvore energije.

U Vašim knjigama je uglavnom zastupljena zavist. Moglo bi se reći da je zavist ono što gura Beki Blumvuld u finanijsku propast u serijalu romana o „Kupoholičarki“ i to je ono što sigurno vodi Kejti Brener, u poslednjem romanu „Moj (ne tako) savršen život“. Šta ima tako interesantno u zavisti što Vas tera da pišete o njoj?

Mogla bih reći da osećanje zavisti, poređenje sa drugim ljudima i ulaženje u potrošačke mitove pokreće mnoge ljude danas i za mene je to fascinantno. Mislim da uvek žudimo za novom odećom  ili pokušavamo da „držimo korak“ sa našim komšijama – to su činili i u vreme Džejn Ostin! Ali ovi današnji impulsi su se ubrzali i podstaknuti su zahvaljujući različitim faktorima: internet, krediti i celokupna „životna“ industrija, mogu učiniti bilo koga da se oseća neadekvatno! Ako moje knjige prenose neku poruku, to je da gledate sebe kao realnu, prizemnu osobu, a ne kao potrošača ili Instagram sliku.

Gde pronalazite inspiraciju za pisanje? Ima li drugih pisaca u čijem radu pronalazite motivaciju kada naiđete na blokadu?

Kada imam blokadu, ja ustvari ne čitam jer mislim da bi me to odvratilo od mog osnovnog cilja. Uglavnom tada izlazim sa mužem, naručujem mohito, i  pričam o knjizi. Ali za najudobnije čitanje uvek se vraćam klasicima – Džejn Ostin, Agata Kristi, P. G. Vudhaus.

Dvadeset godina i više od dvadeset romana kasnije, koji savet biste ponudili autoru koji treba da objavi svoj prvi roman, o samom procesu izdavanja knjiga?

E da, ovih dvadeset godina je proletelo, bukvalno! Moj savet bi bio, kao prvo: Čestitam! Uživaj! Budi ponosan na ono što si postigao. Upoznavanje sa čitaocima je pravo uživanje, pa pokušaj i to da uradiš. Ali nemoj da dozvoliš previše glasova da ti uđu u glavu. Slušaj samo mudre savete, ali nemoj da dozvoliš da te poljuljaju svačiji komentari na internetu. Ostani dosledan svom srcu i svojoj viziji.

Vaš novi roman, „Iznenadi me“, upravo je izašao. Šta možete da podelite sa nama, da nam pomognete dok čekamo da ga kupimo? I da li postoji knjiga koju trenutno preporučujete, koja bi možda pomogla Vašim obožavaocima da dočekaju izlazak romana?

Osnovna ideja romana „Iznenadi me“ je: ako želite da začinite vašu vezu sa malo iznenađenja, budite oprezni šta ćete time osloboditi! Ovo je prva knjiga koju sam napisala da se bavi dugim vezama i pronašla sam sebe u tome. U međuvremenu, preporučila bih „Nezaposlenu“, roman Lise Ovens, predivnu komediju sa odličnim bezizražajnim glasom. Radi se o devojci koja napušta svoj posao i mora da sredi svoj život od tog trenutka.

Izvor: signature-reads.com