Autori čuvene serije „Igra prestola“ ponovo su uspeli da svojim projektom privuku veliko interesovanje javnosti. Ovog puta reč je o adaptaciji popularnog naučno-fantastičnog romana „Problem tri tela“ (3 Body Problem) kineskog pisca Liju Cisina, koja je jedan od najskupljih projekata koji je ikad snimljen pod okriljem platforme Netfliks.

Cisinov roman, koji je deo trilogije, jedan je od najuspešnijih kulturnih „izvoznih proizvoda“ iz Kine, koji je osvojio i čuvenu nagradu „Hjugo“, ali se dugo smatrao „nemogućim“ za ekranizaciju.

Upravo to je bio izazov za Dejvida Beniofa i D. B. Vajsa, koji su uspeli da nagovore Netfliks da investira impresivnih 160 miliona dolara u ovaj projekat.

Drugim rečima, svaka od epizoda ove komplikovane priče koštala je 20 miliona dolara, što je najviše što je taj striming servis ikada uložio u neku epizodu serije.

Nakon projekcija za novinare nizale su se pozitivne reakcije, a od 21. marta i publika ima priliku da proveri njihove utiske, jer je svih osam epizoda dostupno na platformi.

„Problem tri tela“ uključuje konstelacije i narative koji se protežu kroz više decenija i generacija. Ipak, u svom srcu, ova serija je kompleksni triler o tome kako grehovi čovečanstva iz prošlosti oblikuju njegovu budućnost.

Priča se odvija u dva perioda: u vreme Kineske kulturne revolucije (1966–1976), kao i u savremenom Londonu.

Prva linija priče prati Je Venđije (Zin Ceng i kasnije Rozalind Čao) čijeg oca ubijaju zato što je ljude podučavao teoriji velikog praska.

Ubrzo i sama postaje meta političkog progona i završava u logoru, da bi ubrzo potom bila regrutovana u tajni vladin program. U okviru tog programa ona neočekivano otkriva postojanje osvajački nastrojene vanzemaljske civilizacije i, besna na ono što se dešava njenom narodu, odlučuje da im pošalje signal za napad.

Ono što se od tog trenutka dešava pokreće niz tragedija u savremenom Londonu.

S te strane priče vidimo da je britanska naučna zajednica potresena alarmantnim talasom misterioznih samoubistava, koje istražuje privatni istražitelj Veliki Ši (Benedikt Vong).

Veliki Ši, koji je bivši pripadnik obaveštajne službe MI5, kao i bivši policajac, vešt je u borbi sa onima koji krše zakone, ali ne zna ništa o teoretskoj fizici. S druge strane, naučnica Džin Čeng (Džes Hong) takođe je u nebranom grožđu, dok pokušava da shvati šta se dešava s njenim kolegama i zašto tako mnogo eksperimenata koji se tiču ubrzavanja čestica polazi naopako.

Taj pritisak primorava Džin da se ponovo poveže sa svojim prijateljima sa studija i da zajedno pronađu rešenje za „problem tri tela“.

U samom srcu ove neobične priče stoje složeni naučni koncepti.

Inače, problem tri tela i jeste naučni problem, koji postoji od trenutka kada su ljudi počeli da razumeju gravitaciju i njeno funkcionisanje. Zemlja kruži oko Sunca zahvaljujući tome što Sunčevo gravitaciono polje utiče na našu planetu i sve ostale u našem sistemu.

Položaj Zemlje u odnosu na našu zvezdu je takav kakav jeste upravo zbog toga što nijedno drugo telo nema tako veliku privlačnu snagu. Isto važi i za Mesec – njega je „uhvatilo“ Zemljino gravitaciono polje, tako da on kruži oko naše planete.

Nebeska tela čija su gravitaciona polja u interakciji uvek će formirati stabilnu orbitu po predvidljivim linijama. To je još 1687. godine otkrio Njutn i osmislio čak i formulu za predviđanje orbita.

Ona se ponekad zove i „problem dva tela“.

Čak i kada u takav sistem ubacite još jednu zvezdu, što je u kosmosu česta pojava, obe zvezda formiraju stabilne orbite oko gravitacionog centra, a mogu da imaju i stabilne planete.

Međutim, problem nastaje kada imate tri tela a treći, umesto stabilizacije, stvara haos i čini da se sva manja tela ponašaju na potpuno nepredvidiv način.

„Problem tri tela“ stoga predstavlja problem kako može da se stabilizuje sistem sa tri gravitaciona tela ili predvidi njihova orbita.

To muči i vanzemaljce iz serije: njihova vrsta evoluirala je i postala tehnološki napredna civilizacija, ali njihova planeta postoji u sistemu sa tri različita sunca.

Zbog toga se njihova planeta često „lansira“ u nestabilno stanje i na njoj nestane sav živi svet, pre nego što se ponovo unormali i ciklus počne ispočetka.

Probleme ove vanzemaljske vrste u seriji rešavaju i Zemljani, koji zajedno s njima na neki način proživljavaju „problem tri tela“.

Knjiga prema kojoj je serija snimana prvi je deo trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti, posle koje slede „Mračna šuma“ i „Kraj smrti“ (na srpskom jeziku sve ih je objavila izdavačka kuća Laguna).

Međutim, iskusne filmadžije Beniof i Vajs, koji su talenat da kompleksno štivo prilagode malim ekranima brusili na jednoj od najpopularnijih serija u ovom veku – „Igri prestola“, odlučili su da u ovoj sezoni iskombinuju dešavanja iz sve tri knjige.

Zato ako se odvažite da prvo pogledate seriju, pa tek onda čitate knjigu, iznenadićete se kada otkrijete da se grupa prijatelja koja je u središtu ekranizacije, u romanu nikada nije srela…

Tvorci serije kažu da su dobili blagoslov Cisina da naprave izmene u seriji, ali tvrde da su svaku od njih napravili „sa najvećom ljubavlju i poštovanjem prema knjigama“.

„Ne možete posvetiti svaki budni trenutak svog života i to godinama da adaptirate delo koje ne volite. Tako da je nama veoma važno da serija stoji na svojim nogama i da radi posao i za ljude koji su čitali knjige, i za one koji nisu“, rekao je Beniof u jednom intervjuu.

Autor: Staša Rosić
Izvor: euronews.rs