Sve o Nikoli Jokiću iz prvog reda: Majk Singer predstavio knjigu „Zašto tako ozbiljno?“
Prava uzavrela sportska atmosfera vladala je na promociji biografije šampiona NBA Nikole Jokića pod naslovom „Zašto tako ozbiljno?“ koju potpisuje Majk Singer, u utorak 21. januara u dupke punoj kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Pored autora, govorili su Miško Ražnatović, košarkaški menadžer, i Nebojša Vagić, košarkaški trener, dok je moderator bio Marko Ljubomirović, novinar i saradnik autora. Prevodio je Marko Mladenović iz prevodilačke agencije „Nikad žedne preko vode“.
Majk Singer, koji već nekoliko dana boravi u Beogradu povodom promocije knjige, govorio je o procesu nastanka ideje za ovu biografiju i značaju koji su za realizaciju imali ljudi iz Srbije.
„Radio sam u Denverskim novinama pet godina i smatrao sam da razumem samo delić toga ko je zaista Nikola Jokić. Kada se javila prilika da napišem knjigu, to je bila izuzetna privilegija da mogu da podelim njegovu priču. Nisam znao šta mogu da očekujem u Srbiji ni kako će me vaš narod primiti. Međutim, naišao sam na zemlju koja žudi da proslavi možda najvećeg košarkaša koji je potekao sa ovih prostora, a takođe i na gostoljubivost svih ljudi koji su večeras ovde i kojima sam večno zahvalan“, kazao je Singer.
Autoru je zahvalio Miško Ražnatović koji je ovom prilikom evocirao uspomene kada je u novinama prvi put video statistiku Nikole Jokića.
„Još kao veoma mlad, Jokić je bio primećen zbog neverovatne statistike. A da bi do ovih vrhova došao, morao je da napravi prvi veliki korak – selidbu iz Novog Sada u Beograd, u ekipu Mege 2012. godine. Kada sam video te frapantne brojeve u Sportskom žurnalu, okrenuo sam neke telefone i odmah sam rekao: ’Idite u Novi Sad i potpišite tog dečka’“, otkrio je Ražnatović.
A ostalo je istorija…
„Najvažniji čovek tada bio je Strahinja koji je najbolje znao svog brata i njegov senzibilitet. Shvatao je da bi odlazak u velike klubove bilo kao što knjiga kaže 'previše ozbiljno', a Mega je bila taman sredina koja ne sputava igrače. Naravno, ogromne zasluge idu Dejanu Milojeviću. Dopustili su Nikoli da bude on, da se igra i da u trenucima kada je nervirao sve oko sebe ne bude sankcionisan, već da se priča sa njim, da se ponekad zažmuri na jedno, ali i na dva oka. Zato smo svi mi dočekali i bili svedoci svega što danas radi Nikola Jokić“, kazao je košarkaški menadžer.
Nebojša Vagić, Jokićev kum i letnji trener, istakao je da je Singer napisao ovu knjigu kao delić zahvalnosti i duga koji imaju prema Nikoli za sve što je uradio.
„Nikolu sam upoznao kao dečačića, klinca, bio je osmi razred, mada je već tada bio visok i krupan. Bio je dosta mlađi od svih nas, ali već je pokazivao ozbiljan talenat i bili smo sigurni da će biti neko ime u košarci. Međutim, ovo što je on danas, to ni maštom nismo mogli da izmaštamo”, priznao je Vagić.
Upitan šta ga je najviše iznenadilo kada je sakupljao građu za knjigu, Majk Singer je izdvojio činjenicu koliko je Jokić „strateški potkovan“:
„Nikolin tata je stajao na tribinama na utakmicama kada je ovaj bio klinac. Kritikovao je njegovo slobodno bacanje, rekao mu je da šutira u većem luku. Međutim, Nikola je stalno pokušavao da se šali, ali je uvek i uzimao stvari zaozbiljno. Rekao bih da je živeo na toj srednjoj liniji i još uvek nisam siguran u kojem prostoru je više“, kazao je Singer, zahvalivši na pomoći Isidoru, Nebojši, Mišku i Marku, bez kojih knjiga ne bi bila to što jeste:
„Mislim da smo učinili Jokiću što smo stvorili ovu knjigu jer on sam sigurno to ne bi nikada učinio.“
Miško Ražnatović je ovom prilikom evocirao uspomene na kamen temeljac Mege – pokojnog Dejana Milojevića:
„Dejan je oduvek imao strpljenja i viziju u Nikolu. Strpljenje je stvarno bilo jedno od najvažnijih stvari u tom trenutku. Jedna od težih stvari je bilo suočiti se sa njegovom glavom van terena, šta jede, pije, voli… Prosto nas je zbunjivalo kako svi ostali klinci njegovih godina žele da postanu velike zvezde, a on koji nam najviše treba – nonšalantan. Jednostavno smo shvatili da moramo da čuvamo dete u njemu! Želeli smo da ga podstičemo, a ne da ugušimo u njemu to buntovničko. Naravno, i da ne dozvolimo da ode u samodestrukciju. Dejan je sve to maestralno uradio, žao mi je što više nije sa nama da vidi Jokića sad...
Majk Singer je za kraj istakao da je najvažnije to što su svi ljudi oko Nikole Jokića verovali u njega.
„Smatrali su da je vredan toga da ulažu u njega. Ono što sam dobio u Srbiji bilo mi je sve, bio je zamajac koji je pokrenuo ostalo u Americi. Kada je Nikola konačno pristao da sedne sa mnom, i to na samo 23 minuta, bilo je zbog sveg truda i svih prijateljstava koje sam u Srbiji stekao. Sve na svetu mi je značilo što su me ljudi u ovoj zemlji oberučke prihvatili“, kazao je srdačno Singer i zaključio:
„Ono što želim da naglasim jeste da, kada je Nikola osvojio svoj prvi MVP, istakao je da želi da njegova baština bude to da ohrabri klince da izađu u prirodu i vežbaju, i da će to biti njegovo najveće nasleđe.“
Majk Singer, koji već nekoliko dana boravi u Beogradu povodom promocije knjige, govorio je o procesu nastanka ideje za ovu biografiju i značaju koji su za realizaciju imali ljudi iz Srbije.
„Radio sam u Denverskim novinama pet godina i smatrao sam da razumem samo delić toga ko je zaista Nikola Jokić. Kada se javila prilika da napišem knjigu, to je bila izuzetna privilegija da mogu da podelim njegovu priču. Nisam znao šta mogu da očekujem u Srbiji ni kako će me vaš narod primiti. Međutim, naišao sam na zemlju koja žudi da proslavi možda najvećeg košarkaša koji je potekao sa ovih prostora, a takođe i na gostoljubivost svih ljudi koji su večeras ovde i kojima sam večno zahvalan“, kazao je Singer.
Autoru je zahvalio Miško Ražnatović koji je ovom prilikom evocirao uspomene kada je u novinama prvi put video statistiku Nikole Jokića.
„Još kao veoma mlad, Jokić je bio primećen zbog neverovatne statistike. A da bi do ovih vrhova došao, morao je da napravi prvi veliki korak – selidbu iz Novog Sada u Beograd, u ekipu Mege 2012. godine. Kada sam video te frapantne brojeve u Sportskom žurnalu, okrenuo sam neke telefone i odmah sam rekao: ’Idite u Novi Sad i potpišite tog dečka’“, otkrio je Ražnatović.
A ostalo je istorija…
„Najvažniji čovek tada bio je Strahinja koji je najbolje znao svog brata i njegov senzibilitet. Shvatao je da bi odlazak u velike klubove bilo kao što knjiga kaže 'previše ozbiljno', a Mega je bila taman sredina koja ne sputava igrače. Naravno, ogromne zasluge idu Dejanu Milojeviću. Dopustili su Nikoli da bude on, da se igra i da u trenucima kada je nervirao sve oko sebe ne bude sankcionisan, već da se priča sa njim, da se ponekad zažmuri na jedno, ali i na dva oka. Zato smo svi mi dočekali i bili svedoci svega što danas radi Nikola Jokić“, kazao je košarkaški menadžer.
Nebojša Vagić, Jokićev kum i letnji trener, istakao je da je Singer napisao ovu knjigu kao delić zahvalnosti i duga koji imaju prema Nikoli za sve što je uradio.
„Nikolu sam upoznao kao dečačića, klinca, bio je osmi razred, mada je već tada bio visok i krupan. Bio je dosta mlađi od svih nas, ali već je pokazivao ozbiljan talenat i bili smo sigurni da će biti neko ime u košarci. Međutim, ovo što je on danas, to ni maštom nismo mogli da izmaštamo”, priznao je Vagić.
Upitan šta ga je najviše iznenadilo kada je sakupljao građu za knjigu, Majk Singer je izdvojio činjenicu koliko je Jokić „strateški potkovan“:
„Nikolin tata je stajao na tribinama na utakmicama kada je ovaj bio klinac. Kritikovao je njegovo slobodno bacanje, rekao mu je da šutira u većem luku. Međutim, Nikola je stalno pokušavao da se šali, ali je uvek i uzimao stvari zaozbiljno. Rekao bih da je živeo na toj srednjoj liniji i još uvek nisam siguran u kojem prostoru je više“, kazao je Singer, zahvalivši na pomoći Isidoru, Nebojši, Mišku i Marku, bez kojih knjiga ne bi bila to što jeste:
„Mislim da smo učinili Jokiću što smo stvorili ovu knjigu jer on sam sigurno to ne bi nikada učinio.“
Miško Ražnatović je ovom prilikom evocirao uspomene na kamen temeljac Mege – pokojnog Dejana Milojevića:
„Dejan je oduvek imao strpljenja i viziju u Nikolu. Strpljenje je stvarno bilo jedno od najvažnijih stvari u tom trenutku. Jedna od težih stvari je bilo suočiti se sa njegovom glavom van terena, šta jede, pije, voli… Prosto nas je zbunjivalo kako svi ostali klinci njegovih godina žele da postanu velike zvezde, a on koji nam najviše treba – nonšalantan. Jednostavno smo shvatili da moramo da čuvamo dete u njemu! Želeli smo da ga podstičemo, a ne da ugušimo u njemu to buntovničko. Naravno, i da ne dozvolimo da ode u samodestrukciju. Dejan je sve to maestralno uradio, žao mi je što više nije sa nama da vidi Jokića sad...
Majk Singer je za kraj istakao da je najvažnije to što su svi ljudi oko Nikole Jokića verovali u njega.
„Smatrali su da je vredan toga da ulažu u njega. Ono što sam dobio u Srbiji bilo mi je sve, bio je zamajac koji je pokrenuo ostalo u Americi. Kada je Nikola konačno pristao da sedne sa mnom, i to na samo 23 minuta, bilo je zbog sveg truda i svih prijateljstava koje sam u Srbiji stekao. Sve na svetu mi je značilo što su me ljudi u ovoj zemlji oberučke prihvatili“, kazao je srdačno Singer i zaključio:
„Ono što želim da naglasim jeste da, kada je Nikola osvojio svoj prvi MVP, istakao je da želi da njegova baština bude to da ohrabri klince da izađu u prirodu i vežbaju, i da će to biti njegovo najveće nasleđe.“
