Suzan Kejn objašnjava kako vaspitati introvertnu decu
Suzan Kejn, autorka bestseler knjige „Tihi ljudi“ govori o iznenađujućim prednostima introvertnih ljudi u ekstrovertnom svetu:
U ovom članku ću govoriti o vaspitavanju introvertne dece. Biti introvertan u školi i van nje može biti izazov za decu, ali iz istraživanja koje sam obavila, kao i iz razgovora sa mnogim roditeljima i nastavnicima, znam da introvertna deca mogu da napreduju neverovatno dobro.Često im je potreban drugačiji stil vaspitavanja u odnosu na ekstrovertnu decu. Danas bih volela da podelim sa vama mojih pet najdražih saveta za odgajanje introvertne dece.
1. Introvertna deca obično imaju sposobnost da razviju veliku strast prema određenim stvarima. Negujte to. Intenzivno bavljenje nekom aktivnošću je dokazani put ka sreći i blagostanju, a dobro razvijen talenat je sjajan izvor samopouzdanja. Klasične dečje aktivnosti poput fudbala i klavira su možda dobre za neku decu, ali nemojte zaboraviti da pogledate i neke druge aktivnosti, kao što je kreativno pisanje, na primer.
2. Ako vaše dete nerado uči nove stvari ili upoznaje nove ljude, to ćete promeniti tako što ćete ga postepeno izlagati novom gradivu i novim osobama. Ne dozvolite mu da odustane, ali poštujte njegova ograničenja, čak i kada deluju ekstremno. Zajedno idite prema onome od čega zazire. Kad uradi nešto što ne bi inače uradio, dajte mu do znanja da se divite njegovom trudu: „Videla sam te juče kako si prišao toj novoj deci. Znam da to može biti teško, ali ponosna sam na tebe.“ Podsetite ga da je uživao u stvarima za koje je mislio da mu se neće dopasti ili kojih se u početku plašio. Na kraju će sam naučiti kada treba da bude oprezan.
3. Ako je vaše dete sramežljivo, trudite se da vas ne čuje da ga tako opisujete niti da razgovarajte o tome sa njegovim nastavnicima. Počeće to da doživljava kao osobinu, a ne kao emociju, koju može da nauči da kontroliše. Takođe, dobro zna da je „stidljiv“ stigmatizovana reč u našem društvu. Kad ga drugi nazovu stidljivim (a hoće), preformulišite to. „Sofi je sjajna u snalaženju u novim situacijama.“
4. Zajedno sa detetom upoznajte školu ili bilo koje novo okruženje, poput zabave ili aktivnosti u školi. Ako oseća strah zbog nove škole ili razreda, odvedite ga da vidi učionicu, da se upozna sa nastavnikom, da vidi gde je kupatilo, i tako dalje. Dopustite da se vaše dete oseća kao da mu se drugi pridružuju u prostoru koji „poseduje“, umesto da mora da uđe u već postojeću grupu.
5. Ako imate „dete orhideju“, imate sreće: ako je vaše dete „hipersenzitivno“ – izraz za decu koja su osetljiva na svetla, zvukove, emocionalna iskustva i/ili nove situacije – onda verovatno spada u kategoriju dece poznate kao „deca orhideje“. Ovaj termin potiče od nove revolucionarne teorije koja privlači pažnju istraživačkih psihologa.
Kažu da su mnoga deca, poput maslačaka, sposobna da napreduju u bilo kom okruženju. Ali druga, uključujući veoma osetljivu decu, više liče na orhideje. Lako se umaraju, ali ako imaju dobro detinjstvo, zapravo mogu napredovati bolje od „dece maslačaka“. Često su zdraviji, imaju bolje ocene, imaju jače veze sa ljudima, i tako dalje. Vodeći istraživač „teorije orhideja“, Džej Belski sa Londonskog univerziteta, objasnio je da roditelji „dece orhideja“ imaju mnogo sreće, jer će se „vreme i trud koje ulažu zaista isplatiti. Umesto da tu decu vide kao ranjivu, roditelji bi trebalo da ih smatraju probirljivom – i na dobar i na loš način.“
‘’
Autorka Suzan Kejn, i sama introvertna osoba, pokazuje u svojoj knjizi „Tihi ljudi“ da mnogo gubimo kada drastično potcenjujemo introvertne ljude – što je odlika savremene civilizacije. Ona opisuje uspon ekstrovertnog ideala kroz dvadeseti vek i istražuje koliko on snažno prožima našu kulturu. Njena knjiga će pomoći svim smirenima i skromnima da se i njihov glas čuje u svetu punom buke, ali i da bučni shvate da je ponekad bolje slediti one koji tiho govore nego slušati samo nametljive i glasne.
Autor: Kira Volton
Izvor: readitforward.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Gage Skidmore / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons
U ovom članku ću govoriti o vaspitavanju introvertne dece. Biti introvertan u školi i van nje može biti izazov za decu, ali iz istraživanja koje sam obavila, kao i iz razgovora sa mnogim roditeljima i nastavnicima, znam da introvertna deca mogu da napreduju neverovatno dobro.Često im je potreban drugačiji stil vaspitavanja u odnosu na ekstrovertnu decu. Danas bih volela da podelim sa vama mojih pet najdražih saveta za odgajanje introvertne dece.
1. Introvertna deca obično imaju sposobnost da razviju veliku strast prema određenim stvarima. Negujte to. Intenzivno bavljenje nekom aktivnošću je dokazani put ka sreći i blagostanju, a dobro razvijen talenat je sjajan izvor samopouzdanja. Klasične dečje aktivnosti poput fudbala i klavira su možda dobre za neku decu, ali nemojte zaboraviti da pogledate i neke druge aktivnosti, kao što je kreativno pisanje, na primer.
2. Ako vaše dete nerado uči nove stvari ili upoznaje nove ljude, to ćete promeniti tako što ćete ga postepeno izlagati novom gradivu i novim osobama. Ne dozvolite mu da odustane, ali poštujte njegova ograničenja, čak i kada deluju ekstremno. Zajedno idite prema onome od čega zazire. Kad uradi nešto što ne bi inače uradio, dajte mu do znanja da se divite njegovom trudu: „Videla sam te juče kako si prišao toj novoj deci. Znam da to može biti teško, ali ponosna sam na tebe.“ Podsetite ga da je uživao u stvarima za koje je mislio da mu se neće dopasti ili kojih se u početku plašio. Na kraju će sam naučiti kada treba da bude oprezan.
3. Ako je vaše dete sramežljivo, trudite se da vas ne čuje da ga tako opisujete niti da razgovarajte o tome sa njegovim nastavnicima. Počeće to da doživljava kao osobinu, a ne kao emociju, koju može da nauči da kontroliše. Takođe, dobro zna da je „stidljiv“ stigmatizovana reč u našem društvu. Kad ga drugi nazovu stidljivim (a hoće), preformulišite to. „Sofi je sjajna u snalaženju u novim situacijama.“
4. Zajedno sa detetom upoznajte školu ili bilo koje novo okruženje, poput zabave ili aktivnosti u školi. Ako oseća strah zbog nove škole ili razreda, odvedite ga da vidi učionicu, da se upozna sa nastavnikom, da vidi gde je kupatilo, i tako dalje. Dopustite da se vaše dete oseća kao da mu se drugi pridružuju u prostoru koji „poseduje“, umesto da mora da uđe u već postojeću grupu.
5. Ako imate „dete orhideju“, imate sreće: ako je vaše dete „hipersenzitivno“ – izraz za decu koja su osetljiva na svetla, zvukove, emocionalna iskustva i/ili nove situacije – onda verovatno spada u kategoriju dece poznate kao „deca orhideje“. Ovaj termin potiče od nove revolucionarne teorije koja privlači pažnju istraživačkih psihologa.
Kažu da su mnoga deca, poput maslačaka, sposobna da napreduju u bilo kom okruženju. Ali druga, uključujući veoma osetljivu decu, više liče na orhideje. Lako se umaraju, ali ako imaju dobro detinjstvo, zapravo mogu napredovati bolje od „dece maslačaka“. Često su zdraviji, imaju bolje ocene, imaju jače veze sa ljudima, i tako dalje. Vodeći istraživač „teorije orhideja“, Džej Belski sa Londonskog univerziteta, objasnio je da roditelji „dece orhideja“ imaju mnogo sreće, jer će se „vreme i trud koje ulažu zaista isplatiti. Umesto da tu decu vide kao ranjivu, roditelji bi trebalo da ih smatraju probirljivom – i na dobar i na loš način.“
‘’
Autorka Suzan Kejn, i sama introvertna osoba, pokazuje u svojoj knjizi „Tihi ljudi“ da mnogo gubimo kada drastično potcenjujemo introvertne ljude – što je odlika savremene civilizacije. Ona opisuje uspon ekstrovertnog ideala kroz dvadeseti vek i istražuje koliko on snažno prožima našu kulturu. Njena knjiga će pomoći svim smirenima i skromnima da se i njihov glas čuje u svetu punom buke, ali i da bučni shvate da je ponekad bolje slediti one koji tiho govore nego slušati samo nametljive i glasne.
Autor: Kira Volton
Izvor: readitforward.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Gage Skidmore / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons
