Portret pisca Vladana Matijevića predstavljen je na 63. Sajmu knjiga u Beogradu, u okviru književne tribine Sajma „Pišem, dakle postojim“. O Matijevićevom književnom opusu govorili su književni kritičar Tamara Krstić i pisac Marko Krstić. Marko Krstić je najavljujući tribinu rekao da Vladan Matijević spada među dva, tri savremena srpska pisca koji u svakom momentu zaslužuju da budu u antologiji srpske književnsoti i koji su uspeli da „prebace“ srpsku književnost iz 20. u 21. vek. On je istakao da je roman „Susret pod neobičnim okolnostima“ jedan od romana po kojima će se pamtiti Vladan Matijević.

„'Susret pod neobičnim okolnostima' je knjiga koja sublimira savremeno vreme. Ana Žeželj je žena koju biste voleli da upoznate, a u isto vreme biste voleli i da je ne upoznate. Istorija Ane Žeželj, njena tri propala braka, kako je i zašto napuštala firme, njene različite afere, zapravo govori o jednoj ideji i motivu koji je dominantan ne toliko kod nas koliko u svetskoj književnosti. Ana Žeželj vuče korene Ane Karenjene, ona vuče jednu rusku dimenziju koja se može videti i kod Bulgakova. Ta knjiga sadrži različite elemente, različite sadržaje svetske književnosti, a opet vas drži u jednoj konstantnoj ideji ‒ na koji način je promenjena epoha. Ana Žeželj je danas produkt 'kentaur epohe' u kojoj se dogodila promena – žena je postala Don Žuan. Cela priča se vrti oko nekog razgovora koji treba da se desi, pa se čeka. Veoma je bitno što je Matijević načeo tu temu na pravi način, ne samo da je replicirao Beketa, nego je otvorio pitanje da je čekanje ono sa čim se svakodnevno susrećemo kao glavnom istinom. Mi zaista stalno nešto čekamo, pa čak i Ana Žeželj, koja zapravo nikada nije čekala jer je stalno išla u susret svojim nagonim i strastima, došla je u poziciju da nešto mora da čeka. Kao što je roman 'Pisac izdaleka' kraj postmoderne, 'Susret pod neobičnim okolnostima' je uključivanje u onu tradiciju u kojoj možemo da kažemo da je postmodernizam došao kao rezultat romantizma. Ako je postmoderna došla kao rezultat romantizma, šta će doći kao posledica modernizma, još uvek ne znamo i čekamo da vidimo. Ali ono što znamo je da će doći neka nova epoha“, rekao je Marko Krstić.

Tamara Krstić, književni kritičari i član aktuelnog Ninovog žirija, istakla je da bi se celokupno stvaralaštvo Vladana Matijevića moglo sagledati kao mozaik u nastajanju. Na jednoj strani tog mozaika nalazi se jedan od prvih Matijevićevih romana „R. C. Neminovno“, koji se prošle godine pojavio u izmenjenoj verziji u beogradskoj izdavačkoj kući Laguna. U tom romanu je prikazana rableovska karnevalizacija ali i parodija naše stvarnosti i onoga što čini poziciju savremnog čoveka, bilo da je on neostvaren kao umetnik, ili da je  neostvaren kao čovek  u svojoj  egzistenciji.
„Ako je 'R. C. Neminovno' bio jedan od prvih romana Vladana Matijevića, čini mi se da se njegov poslednji roman 'Susret pod neobinim okolnostima' koji je objavljen 2016. godine, tiho približava i stoji negde uz 'R. C. Neminovno', ne kroz formu ili književni eksperiment, nego po odnosu prema glavnom junaku, oneobičavanju stvarnosti, oživljavanju predmeta iz jednog potpuno drugog sveta. 
Na drugom kraju Matijevićevog mozaika u nastajanju nalaze se knjige priča 'Prilično mrtvi' i 'Pristaništa', dok se roman 'Pisac izdaleka' nalazi u sredini tog mozaika“, rekla je Tamara Krstić.

Vladan Matijević je istakao da „R. C. Neminovno“ nije njegov prvi roman, ni prvo delo, ali da je to knjiga u kojoj najviše ima književnih, stilskih i jezičkih eksperimenta i koja u njegovom stvaralaštvu zauzima rubnu poziciju. Otkrio je i da je neke svoje romane prvobitno zamislio kao priču, ali su na kraju postali roman. Primer toga je „R. C. Neminovno“. „Nameravao sam da napišem priču  i prva dva poglavlja tog romana su bili ta priča, a onda sam uvideo da bi bilo neozbiljno i glupo ne napisati roman kad sam već stvorio tako interesantnog junaka. Priča Proleće Filipa Kukavice, koja je objavljena u zbirci „Prilično mrtvi“, zamišljena je pak da bude roman, ali je neprestanim sažimanjem napisanog, na kraju ostala priča od samo nekoliko stranica.“

Matijević je rekao i da se kod nas ne ceni humor u litiraturi, a da je najteže pisati duhovite knjige. Važno je da u njima ne bude zastupljen banalan ili prizemni humor, da se dobar humor najčešće gradi ili na jeziku, ili na burleski. Humor u mojim delima služi i da unose malo svetlosti u teškoj stvarnosti koju prikazujem. Kod nas se na knjige koje u sebi sadrže humor gleda kao na knjige niže vrednosti, dok u svetu nije tako, od Rablea, Pirandela... Isto je i sa ljubavnim romanima. Oni lako mogu da skliznu u patetiku. „Kada sam pisao 'Susret pod neobičnim okolnostima', koji je između ostalog i ljubavni roman, ja sam mnogo i pažljivo radio na njemu jer sam znao da ukoliko u njemu bude slabosti, da će biti proglašen kičem i nižom literaturom. Romani 'Susret pod neobičnim okolnostima' i 'R. C. Neminovno' imaju dosta sličnosti, i jedan i drugi su romani o jednom junaku. Uostalom, sve moje knjige su različite jedna od druge, ali u svakoj ima nešto što je zajedničko sa nekom drugom, i sve one imaju nešto zajedničko, po stilu, humoru, jeziku“, rekao je Matijević.

Preneo: Vladan Matković
Izvor: Danas