„Šuma“ Harlana Kobena
Ako postoji pisac od kojeg mogu da očekujem knjige ujednačenog kvaliteta - onda je to Harlan Koben. Kao što sam već pomenuo u prikazu njegovog romana „Nevin“, Koben ima dobro razrađen, „zanatski“ pristup pisanju trilera; ima svoju formulu, koje se čvrsto drži sa svakom novom knjigom. Ako ste ga čitali ranije i dopalo vam se to što ste pročitali (kao u mom slučaju) - postoji velika šansa da ćete želeti još.
Ovaj put, priča prati Pola Kouplanda, uspešnog okružnog tužioca koji radi na veoma važnom slučaju, koji će verovatno predstavljati prekretnicu u njegovoj karijeri. Polov život bio je daleko od savršenog - žena mu je preminula, a velika tragedija zadesila je njegovu porodicu kada je bio tinejdžer. Pre dvadeset godina, četvoro dece ubijeno je u lokalnom letnjem kampu, a jedno od njih je bila Polova sestra, Kamila. Tela Kamile i još jednog dečaka nikada nisu pronađena - ali je slučaj, zvanično, rešen. Ova nesreća je zauvek izmenila Polov život - porodica mu se raspala, a njemu je dugo trebalo da se pomiri sa gubitkom.
Ali, dvadeset godina kasnije, Pola čeka novo iznenađenje. Neobičnim spletom okolnosti, policija ga dovodi u vezu sa telom nepoznatog muškarca. Pol je pozvan da, ukoliko može, identifikuje telo - i tu počinju problemi. Iako je prošlo mnogo godina od događaja u kampu, Pol je siguran da je u pitanju dečak čije telo policija nikada nije pronašla. A ako je on bio živ tokom proteklih 20 godina, da li to znači i da je njegova sestra još uvek živa?
Ovakva postavka je tipična za Kobena: glavni junak, čiji se život iznenada menja zbog nekog događaja iz njegove prošlosti. Razrada je, takođe, klasična za ovog pisca: „Šuma“ (The Woods) postepeno gradi tenziju i kada radnja jednom uhvati zalet, sledi niz obrta koji vas teraju da čitate dalje, do samog kraja. Koben je zaista dobar kada je u pitanju izgradnja tenzije i kreiranje obrta, i to uspešno dokazuje iz knjige u knjigu. Čak, mogu da kažem da nema mnogo onih koji u tome mogu da mu pariraju - jedini autori koji mi padaju na pamet su Preston & Child. S druge strane, „Šuma“ (The Woods) ima još jednu karatkerističnu osobinu - završnica. U Kobenovim knjigama se često dešava da završnica bude pomalo razočaravajuća i da predstavlja svojevrstan antiklimaks. Prosto rečeno: posle onoliko loženja tokom prve tri četvrtine romana, čitalac očekuje da se na kraju desi nešto zaista veliko, a dogodi se upravo suprotno – kraj koji je daleko od zadovoljavajućeg. Jedan od mogućih razloga je da pisac nije u stanju da završi na adekvatan način, već ponudi neko polovično rešenje (i ovo je ozbiljan problem, koji se često sreće). U slučaju ove knjige, završnica jeste antiklimaks, ali imam utisak da je – odgovarajuća. Da se razumemo, kraj je predvidiv i čitaocu negde na polovini romana postaje jasno kako će se čitava stvar završtiti. To je verovatno i moja najveća zamerka ovoj knjizi. Joše jedna zamerka se može uputiti na dijaloge koje Pol vodi sa Sošem, bivšim članom jedne tajne službe - jednostavno, tu mnogo toga škripi. Moglo se znatno bolje, ali ovako, ti dijalozi ostaju jedno bolno mesto kada je „Šuma“ (The Woods) u pitanju.
Oni koji su čitali ranije Kobenove naslove će zapaziti neke „standardne“ epizodne likove, kao što je istražiteljka Loren Mjuz. Istovremeno, Koben je ostao veran svojoj tradiciji kada su sporedni likovi u pitanju – i dalje je tu obilje klišea iz jeftinih detektivskih serija i romana, samo što sada sve više verujem da Koben ovo radi namerno. Jednostavno, sviđa mu se – mada u nekim trenucima postaje apsurdno: dok budete čitali The Woods, primetićete da su svi ženski likovi – prave lepotice (sem nesrećnice Loren Mjuz). Polova majka, njegova pokojna supruga, pa zatim njegova bivša devojka, pa privatna detektivka, pa druga privatna detektivka, a vrhunac je kada se pred kraj pojavi lokalni patolog, koji je takođe ženska i po. Svet Harlana Kobena verovatno naseljavaju savršene žene, ali na trenutke je čitava stvar smešna.
Kada se sve sabere i oduzme, „Šuma“ (The Woods) je pristojan triler. Iako ima svojih nedostataka, lako se čita, drži pažnju i što je najvažnije – zabavan je. Ako ste Koben-fan, ne razmišljajte previše – nabavite knjigu i uživajte. Čak i ako se prvi put srećete sa ovim piscem, mislim da ćete biti veoma zadovoljni. „Šuma“ (The Woods) možda nije najbolja Kobenova knjiga, ali je definitivno jedna od najboljih.
„Šuma“ (The Woods) možete čitati i na srpskom jeziku, u izdanju „Lagune“.
Izvor: www.gatesoftartarus.blogspot.comAutor: Miroslav Lazović
Ovaj put, priča prati Pola Kouplanda, uspešnog okružnog tužioca koji radi na veoma važnom slučaju, koji će verovatno predstavljati prekretnicu u njegovoj karijeri. Polov život bio je daleko od savršenog - žena mu je preminula, a velika tragedija zadesila je njegovu porodicu kada je bio tinejdžer. Pre dvadeset godina, četvoro dece ubijeno je u lokalnom letnjem kampu, a jedno od njih je bila Polova sestra, Kamila. Tela Kamile i još jednog dečaka nikada nisu pronađena - ali je slučaj, zvanično, rešen. Ova nesreća je zauvek izmenila Polov život - porodica mu se raspala, a njemu je dugo trebalo da se pomiri sa gubitkom.
Ali, dvadeset godina kasnije, Pola čeka novo iznenađenje. Neobičnim spletom okolnosti, policija ga dovodi u vezu sa telom nepoznatog muškarca. Pol je pozvan da, ukoliko može, identifikuje telo - i tu počinju problemi. Iako je prošlo mnogo godina od događaja u kampu, Pol je siguran da je u pitanju dečak čije telo policija nikada nije pronašla. A ako je on bio živ tokom proteklih 20 godina, da li to znači i da je njegova sestra još uvek živa?
Ovakva postavka je tipična za Kobena: glavni junak, čiji se život iznenada menja zbog nekog događaja iz njegove prošlosti. Razrada je, takođe, klasična za ovog pisca: „Šuma“ (The Woods) postepeno gradi tenziju i kada radnja jednom uhvati zalet, sledi niz obrta koji vas teraju da čitate dalje, do samog kraja. Koben je zaista dobar kada je u pitanju izgradnja tenzije i kreiranje obrta, i to uspešno dokazuje iz knjige u knjigu. Čak, mogu da kažem da nema mnogo onih koji u tome mogu da mu pariraju - jedini autori koji mi padaju na pamet su Preston & Child. S druge strane, „Šuma“ (The Woods) ima još jednu karatkerističnu osobinu - završnica. U Kobenovim knjigama se često dešava da završnica bude pomalo razočaravajuća i da predstavlja svojevrstan antiklimaks. Prosto rečeno: posle onoliko loženja tokom prve tri četvrtine romana, čitalac očekuje da se na kraju desi nešto zaista veliko, a dogodi se upravo suprotno – kraj koji je daleko od zadovoljavajućeg. Jedan od mogućih razloga je da pisac nije u stanju da završi na adekvatan način, već ponudi neko polovično rešenje (i ovo je ozbiljan problem, koji se često sreće). U slučaju ove knjige, završnica jeste antiklimaks, ali imam utisak da je – odgovarajuća. Da se razumemo, kraj je predvidiv i čitaocu negde na polovini romana postaje jasno kako će se čitava stvar završtiti. To je verovatno i moja najveća zamerka ovoj knjizi. Joše jedna zamerka se može uputiti na dijaloge koje Pol vodi sa Sošem, bivšim članom jedne tajne službe - jednostavno, tu mnogo toga škripi. Moglo se znatno bolje, ali ovako, ti dijalozi ostaju jedno bolno mesto kada je „Šuma“ (The Woods) u pitanju.
Oni koji su čitali ranije Kobenove naslove će zapaziti neke „standardne“ epizodne likove, kao što je istražiteljka Loren Mjuz. Istovremeno, Koben je ostao veran svojoj tradiciji kada su sporedni likovi u pitanju – i dalje je tu obilje klišea iz jeftinih detektivskih serija i romana, samo što sada sve više verujem da Koben ovo radi namerno. Jednostavno, sviđa mu se – mada u nekim trenucima postaje apsurdno: dok budete čitali The Woods, primetićete da su svi ženski likovi – prave lepotice (sem nesrećnice Loren Mjuz). Polova majka, njegova pokojna supruga, pa zatim njegova bivša devojka, pa privatna detektivka, pa druga privatna detektivka, a vrhunac je kada se pred kraj pojavi lokalni patolog, koji je takođe ženska i po. Svet Harlana Kobena verovatno naseljavaju savršene žene, ali na trenutke je čitava stvar smešna.
Kada se sve sabere i oduzme, „Šuma“ (The Woods) je pristojan triler. Iako ima svojih nedostataka, lako se čita, drži pažnju i što je najvažnije – zabavan je. Ako ste Koben-fan, ne razmišljajte previše – nabavite knjigu i uživajte. Čak i ako se prvi put srećete sa ovim piscem, mislim da ćete biti veoma zadovoljni. „Šuma“ (The Woods) možda nije najbolja Kobenova knjiga, ali je definitivno jedna od najboljih.
„Šuma“ (The Woods) možete čitati i na srpskom jeziku, u izdanju „Lagune“.
Izvor: www.gatesoftartarus.blogspot.comAutor: Miroslav Lazović
Autor: Harlan Koben
