Promocija knjige „Karota“ autora Darka Tuševljakovića održana je u petak 6. juna 2025. u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku. Pored autora, o romanu je govorila i književna kritičarka Isidora Đolović. Program je vodila bibliotekar Tijana Bežanić.
Tuševljaković, koji je dobitnik Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost, objasnio je da su generacije na Balkanu, posebno one koje su odrasle tokom 90-ih godina prošlog veka, svedoci značajnih „rezova“ u istoriji kada se ceo svet iz temelja menja, a život u trenutku postaje nešto sasvim novo. „Ovaj roman je priča o sudbinama ljudi kroz stvari koje su u našem kolektivnom sećanju. To je u prvom planu, likovi koji nose priču, a ne ratno okruženje. Ciljano nisam hteo da ponudim preveliku katarzu. Mi očekujemo od sveta pravdu koja dolazi spolja, ali ja mislim da svet ne funkcioniše na taj način“, naglasio je autor.
Kroz roman, autor istražuje specifičan momenat istorije koji je duboko urezan u svesti svih onih koji su ga doživeli. On opisuje dečačku družinu i njihove nestašluke koji, kako roman odmiče, postaju sve ozbiljniji i zastrašujuće surovi, što se savršeno uklapa u dinamiku pripovedačevih uspomena. Tuševljakovićev roman lepo dočarava atmosferu trenutka, a slike koje stavlja pred čitaoca su detaljno opisane, čineći čitanje izuzetno zanimljivim.
Isidora Đolović je istakla da „Karota“ nije žanrovski fiksiran roman i da kroz dečačku perspektivu naratora, variranje atmosfere, tretiranje pitanja tuđinstva i majstorsko vladanje deskripcijom autor pruža motiv za čitanje do samog kraja.
„Blistavo pisanje o nečemu strašnom je možda najveći izazov“, ocenila je književna kritičarka.
Trilerozna atmosfera i dinamika pripovedanja u kojoj nema slepih uličica, neodgovorenih pitanja, nedorečenih likova i te kako ostavlja prostor za lična i pojedinačna tumačenja karaktera kojih ima sasvim dovoljno da ova knjiga preraste u višednevnu opsesiju, čak i nakon čitanja.
Kroz roman, autor istražuje specifičan momenat istorije koji je duboko urezan u svesti svih onih koji su ga doživeli. On opisuje dečačku družinu i njihove nestašluke koji, kako roman odmiče, postaju sve ozbiljniji i zastrašujuće surovi, što se savršeno uklapa u dinamiku pripovedačevih uspomena. Tuševljakovićev roman lepo dočarava atmosferu trenutka, a slike koje stavlja pred čitaoca su detaljno opisane, čineći čitanje izuzetno zanimljivim.
Isidora Đolović je istakla da „Karota“ nije žanrovski fiksiran roman i da kroz dečačku perspektivu naratora, variranje atmosfere, tretiranje pitanja tuđinstva i majstorsko vladanje deskripcijom autor pruža motiv za čitanje do samog kraja.
„Blistavo pisanje o nečemu strašnom je možda najveći izazov“, ocenila je književna kritičarka.
Trilerozna atmosfera i dinamika pripovedanja u kojoj nema slepih uličica, neodgovorenih pitanja, nedorečenih likova i te kako ostavlja prostor za lična i pojedinačna tumačenja karaktera kojih ima sasvim dovoljno da ova knjiga preraste u višednevnu opsesiju, čak i nakon čitanja.
1/9
Tekst: Marina Belić
Fotografije: Vladimir Simić
Fotografije: Vladimir Simić
