„Stakleno zvono“: klasik bez roka trajanja
Kakav je to roman koji mora biti sačuvan od zaborava, roman koji bi trebalo da pročitaju sve predstojeće generacije? „Stakleno zvono“ je jedini roman čuvene spisateljice Silvije Plat i sada u Laguninim knjižarama možete pronaći najnovije izdanje sa predgovorom prof. dr Vladislave Gordić Petković koja opširno govori o turbulentnom životu Silvije Plat i onome što ona sama, njena poezija i ovaj roman predstavljaju za američku i svetsku književnost.
Silvija Plat je i dan danas, 55 godina nakon samoubistva, intrigantna ličnost, jer je kroz svoju poeziju i prozu bila direktna i lična, i nije skrivala kroz kakav lični pakao prolazi. Patila je od kliničke depresije u koju su je dublje gurnuli konvencionalno američko društvo pedesetih godina prošlog veka, suprug, čuveni pesnik Ted Hjuz, koji ju je zlostavljao i imao afere sa strane, kao i neraščišćeni računi sa preminulim ocem. Iz depresije i ludila nisu je izvukli ni lekovi, ni terapije, ni pisanje. Gurnula je glavu u rernu i ubila se dok su joj deca bila u susednoj sobi.
Roman „Stakleno zvono“ objavljen je samo nekoliko nedelja pre njenog samoubistva, pod pseudonimom Viktorija Lukas, jer je dosta ličan i govori o jednom letu. Početak je bezbrižan i liči na ženskog „Lovca u žitu“, a kasnije postaje gorak i težak jer spisateljica rečima ogoljuje svoju dušu i kao da sedimo pored nje i svedočimo kako sve više i više tone u ludilo.
Glavna junakinja, Ester Grinvud 1953. pobedila je na konkursu za studente koji je raspisala redakcija časopisa Ženski dan, te odlazi u Njujork da provede mesec dana kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica ove redakcije. Ushićena je zbog ukazane prilike jer veruje da će tako ostvariti svoj životni san da postane pisac. Međutim, iako uživa u večerama, koktelima, poklonima, njen život se otrže kontroli. Ona tone u depresiju, i postaje razapeta između izbora koji su pred njom. Ubedili su je da može da bude šta god poželi ako napravi pravi izbor, ali kako izabrati između toliko mogućnosti. I šta ako osoba želi da bude od svega po malo? Pored toga, tu su nemogući zahtevi koje pred ženu stavlja svet konzervativne Amerike pedesetih godina prošlog veka, a koji lome osobu krhke psihe i senzibiliteta, kakva je glavna junakinja.
Roman se može pročitati za samo dva dana jer je, iako govori o teškoj temi, lak je za čitanje. Pisan je jednostavnim jezikom a sama spisateljica je rekla kako je petparački. Silvija Plat je rekla majci: „Nabacala sam stvari iz svog života, dodajući nešto zarad kolorita – to je u suštini ‘petparački’ roman, ali mislim da će pokazati kako se otuđena osoba oseća kada pretrpi nervni slom… Pokušala sam da naslikam svoj svet i ljude u njemu kao da se vide kroz iskrivljujuće okno staklenog zvona“. I zaista, ovo je savršeno ispričana priča o određenom vremenu u životu jedne osobe, i vrlo hrabar pokušaj Silvije Plat da se suoči sa svojim demonima.
„Stakleno zvono“ se pamti zauvek, i bezuslovno voli. Ako volite romane koji realno prikazuju stanje u društvu u određenom periodu kroz ličnu tragediju pojedinca, onda je ovo pravi roman za vas. Proverite zašto je, iako naizgled trafičarska literatura, ipak svrstan u klasike svetske književnosti, i po mnogima, u najbolje romane prošlog veka.
Autor: K.K.
Izvor: Bukmarkić
Silvija Plat je i dan danas, 55 godina nakon samoubistva, intrigantna ličnost, jer je kroz svoju poeziju i prozu bila direktna i lična, i nije skrivala kroz kakav lični pakao prolazi. Patila je od kliničke depresije u koju su je dublje gurnuli konvencionalno američko društvo pedesetih godina prošlog veka, suprug, čuveni pesnik Ted Hjuz, koji ju je zlostavljao i imao afere sa strane, kao i neraščišćeni računi sa preminulim ocem. Iz depresije i ludila nisu je izvukli ni lekovi, ni terapije, ni pisanje. Gurnula je glavu u rernu i ubila se dok su joj deca bila u susednoj sobi.
Roman „Stakleno zvono“ objavljen je samo nekoliko nedelja pre njenog samoubistva, pod pseudonimom Viktorija Lukas, jer je dosta ličan i govori o jednom letu. Početak je bezbrižan i liči na ženskog „Lovca u žitu“, a kasnije postaje gorak i težak jer spisateljica rečima ogoljuje svoju dušu i kao da sedimo pored nje i svedočimo kako sve više i više tone u ludilo.
Glavna junakinja, Ester Grinvud 1953. pobedila je na konkursu za studente koji je raspisala redakcija časopisa Ženski dan, te odlazi u Njujork da provede mesec dana kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica ove redakcije. Ushićena je zbog ukazane prilike jer veruje da će tako ostvariti svoj životni san da postane pisac. Međutim, iako uživa u večerama, koktelima, poklonima, njen život se otrže kontroli. Ona tone u depresiju, i postaje razapeta između izbora koji su pred njom. Ubedili su je da može da bude šta god poželi ako napravi pravi izbor, ali kako izabrati između toliko mogućnosti. I šta ako osoba želi da bude od svega po malo? Pored toga, tu su nemogući zahtevi koje pred ženu stavlja svet konzervativne Amerike pedesetih godina prošlog veka, a koji lome osobu krhke psihe i senzibiliteta, kakva je glavna junakinja.
Roman se može pročitati za samo dva dana jer je, iako govori o teškoj temi, lak je za čitanje. Pisan je jednostavnim jezikom a sama spisateljica je rekla kako je petparački. Silvija Plat je rekla majci: „Nabacala sam stvari iz svog života, dodajući nešto zarad kolorita – to je u suštini ‘petparački’ roman, ali mislim da će pokazati kako se otuđena osoba oseća kada pretrpi nervni slom… Pokušala sam da naslikam svoj svet i ljude u njemu kao da se vide kroz iskrivljujuće okno staklenog zvona“. I zaista, ovo je savršeno ispričana priča o određenom vremenu u životu jedne osobe, i vrlo hrabar pokušaj Silvije Plat da se suoči sa svojim demonima.
„Stakleno zvono“ se pamti zauvek, i bezuslovno voli. Ako volite romane koji realno prikazuju stanje u društvu u određenom periodu kroz ličnu tragediju pojedinca, onda je ovo pravi roman za vas. Proverite zašto je, iako naizgled trafičarska literatura, ipak svrstan u klasike svetske književnosti, i po mnogima, u najbolje romane prošlog veka.
Autor: K.K.
Izvor: Bukmarkić
