Šta nas uči knjiga „Gen: Intimna istorija“
Kao đak bio sam fasciniran genetikom kao naukom. Obožavao sam da u srednjoj školi čitam o Mendeljevoj gentici; DNK, RNK i proteini; varijacije, mutacije i aleli. Nažalost, nakon srednje škole, izgubio sam dodir sa tom naukom, a zainteresovao sam se za elektro-inženjerstvo i računare. Zato sam bio uzbuđen kada sam otkrio nedavno objavljenu knjigu po imenu „Gen: Intimna istorija“ Sidarte Mukardžija. Autor je odradio fantastičan posao učinivši temu o genetici interesantnom, lako razumljivom i pamtljivom. Ključni delovi ove knjige mogu se podeliti u tri kategorije: istorija, nauka i implikacije.
Istorija
Mukardži ima dar za pripovedanje. Dok nas vodi kroz istoriju genetike i pripoveda dramatične priče o tome kako je došlo do naučnih otkrića i kakvi su zanimljivi ljudi bili uključeni u to, drži nas prikovane za stolicu. Polje genetike je od sredine 19. veka pretrpelo niz turbulencija. Nakon svakog velikog otkrića, usledi period zatišja u kom se timovi naučnika bore sa sledećim velikim problemom.
A iza svakog velikog naučnog otkrića stoje dva standardna elementa. Prvo, imate pojedinca (ili tim) koji je opsednut razumevanjem određenog aspekta genetike ili rešavanjem konkretnog problema. Ovi naučnici posvećuju bezbroj sati (i godina) ponavljajući i usavršavajući eksperimente dok ne dođu do ključnog proboja. Drugo, postoje brojni pojedinci ili timovi koji tragaju za rešenjem istog problema u isto vreme, takmičeći se ko će prvi da dođe do otkrića. Naučnici se neprestano utrkuju da preduhitre jedni druge i osvoje priznanje, uticaj i zaostavštinu koja ide uz to. (Ova dva elementa verovatno nisu jedinstvena za polje genetike – međutim, u ovoj knjizi su neverovatno dobro prikazani.)
Nauka
Mukardžijeva knjiga sadrži divan pregled genetike za laike. Neki od najbitnijih delova knjige nas uče da geni utiču na formu, funkciju i sudbinu jednog organizma, ali ti uticaji nisu tipično „jedan na jedan“. „Većina ljudskih atributa posledica je delovanja više od jednog gena; mnogi su rezultat saradnje između gena, okruženja i slučaja“, piše on.
Jedna od divnih misterija prirode je da geni proizvode varijante i mutacije u svakoj generaciji. Ovo vodi do genetske raznolikosti i omogućava evoluciju vrste tokom vremena. Mutacije nisu „abnormalne“ – one su samo statističke varijacije, ali su, međutim, veoma važne za evoluciju kada dođe do šoka iz okoline – „snažni selektivni pritisak“ koji opisuje Mukardži. Pokušaji da se proizvede homogenost kod ljudi, da se stvori čistoća „savršenih“ ljudskih bića, ide protiv evolucije i prirodne selekcije.
Implikacije
Mukardži kroz knjigu deli sa nama brojne društvene implikacije genetike i daje objašnjenja o tome zašto je eugenika, na primer, loša ideja.
Objašnjava da moderni ljudi mogu da prate svoje poreklo do jedne žene koja je postojala u Africi pre oko 200.000 godina: „S obzirom na vrlo kratko vreme u kojem postojimo kao vrsta, daleko smo sličniji jedni drugima nego što smo različiti.“
Mukardži postavlja pitanje o tome da li postoji veća raznolikost unutar rase ili između rasa, i beleži da najnovije procene nagoveštavaju da se ogroman deo genetske raznolikosti (85 do 90 odsto) pojavljuje unutar rasa (tj. unutar Azijata ili Afrikanaca) a samo manji deo – 7 odsto – između rasnih grupacija“.
Veoma sam uživao čitajući ovu knjigu. Sidarta Mukardži je fantastičan pisac i pripovedač. Ukazao mi je na dramatičnu istoriju genetike; kako geni (zbog okoline, raznih okidača i pukim slučajem) određuju formu i funkciju; kao i društvene implikacije ove moćne nauke. Pozivam vas da pročitate ovu knjigu kako biste saznali dokle smo stigli u ovom fascinantnom polju i o potencijalu koji leži u njemu.
Izvor: medium.com
prevod: Miloš Vulikić
Istorija
Mukardži ima dar za pripovedanje. Dok nas vodi kroz istoriju genetike i pripoveda dramatične priče o tome kako je došlo do naučnih otkrića i kakvi su zanimljivi ljudi bili uključeni u to, drži nas prikovane za stolicu. Polje genetike je od sredine 19. veka pretrpelo niz turbulencija. Nakon svakog velikog otkrića, usledi period zatišja u kom se timovi naučnika bore sa sledećim velikim problemom.
A iza svakog velikog naučnog otkrića stoje dva standardna elementa. Prvo, imate pojedinca (ili tim) koji je opsednut razumevanjem određenog aspekta genetike ili rešavanjem konkretnog problema. Ovi naučnici posvećuju bezbroj sati (i godina) ponavljajući i usavršavajući eksperimente dok ne dođu do ključnog proboja. Drugo, postoje brojni pojedinci ili timovi koji tragaju za rešenjem istog problema u isto vreme, takmičeći se ko će prvi da dođe do otkrića. Naučnici se neprestano utrkuju da preduhitre jedni druge i osvoje priznanje, uticaj i zaostavštinu koja ide uz to. (Ova dva elementa verovatno nisu jedinstvena za polje genetike – međutim, u ovoj knjizi su neverovatno dobro prikazani.)
Nauka
Mukardžijeva knjiga sadrži divan pregled genetike za laike. Neki od najbitnijih delova knjige nas uče da geni utiču na formu, funkciju i sudbinu jednog organizma, ali ti uticaji nisu tipično „jedan na jedan“. „Većina ljudskih atributa posledica je delovanja više od jednog gena; mnogi su rezultat saradnje između gena, okruženja i slučaja“, piše on.
Jedna od divnih misterija prirode je da geni proizvode varijante i mutacije u svakoj generaciji. Ovo vodi do genetske raznolikosti i omogućava evoluciju vrste tokom vremena. Mutacije nisu „abnormalne“ – one su samo statističke varijacije, ali su, međutim, veoma važne za evoluciju kada dođe do šoka iz okoline – „snažni selektivni pritisak“ koji opisuje Mukardži. Pokušaji da se proizvede homogenost kod ljudi, da se stvori čistoća „savršenih“ ljudskih bića, ide protiv evolucije i prirodne selekcije.
Implikacije
Mukardži kroz knjigu deli sa nama brojne društvene implikacije genetike i daje objašnjenja o tome zašto je eugenika, na primer, loša ideja.
Objašnjava da moderni ljudi mogu da prate svoje poreklo do jedne žene koja je postojala u Africi pre oko 200.000 godina: „S obzirom na vrlo kratko vreme u kojem postojimo kao vrsta, daleko smo sličniji jedni drugima nego što smo različiti.“
Mukardži postavlja pitanje o tome da li postoji veća raznolikost unutar rase ili između rasa, i beleži da najnovije procene nagoveštavaju da se ogroman deo genetske raznolikosti (85 do 90 odsto) pojavljuje unutar rasa (tj. unutar Azijata ili Afrikanaca) a samo manji deo – 7 odsto – između rasnih grupacija“.
Veoma sam uživao čitajući ovu knjigu. Sidarta Mukardži je fantastičan pisac i pripovedač. Ukazao mi je na dramatičnu istoriju genetike; kako geni (zbog okoline, raznih okidača i pukim slučajem) određuju formu i funkciju; kao i društvene implikacije ove moćne nauke. Pozivam vas da pročitate ovu knjigu kako biste saznali dokle smo stigli u ovom fascinantnom polju i o potencijalu koji leži u njemu.
Izvor: medium.com
prevod: Miloš Vulikić
