Junak romana se, iz udobnosti građanskog života, priseća epizode iz mladosti kada je, početkom sedamdesetih, neko vreme proveo u nju-ejdž komuni, među hipicima. Njegovi pogledi preplavljeni su nostalgijom, ali nisu nimalo romantični.

Ono što je izdaleka izgledalo kao rajsko naselje nekonvencionalnih i slobodnih osoba, u praksi je postalo nespretno petljanje gradskih momaka i devojaka u zemljoradničke poslove. Njihovo opštenje sa prirodom ponajviše liči na erotomaniju očajničkih razmera, pri čemu se istina praznog stomaka, zavaranog ustajalom vodom i barenim travama, iz pristojnosti, prećutkuje.

Junakova avantura pretvara se u niz bezuspešnih pokušaja da se takvoj situaciji prilagodi. Iščekujući da se nešto duhovno značajno desi, on traga za blaženstvom koje bi nadjačalo čulne senzacije i obezbedilo mu iluziju ličnog značaja ili čak izabranosti. Komuna, međutim, nije zajednica jednakih: podeljena je na frakcije upućenih i pridošlica, među kojima vlada stabilna hijerarhija. Junak stoga ostaje autsajder, koji ne ispunjava očekivanja većine, raskrinkavajući na taj način njene zablude i pritajeno licemerje. Isticanjem španske čizme, sprave kojom je inkvizicija otkrivala crne ovce i odsecala ih od stada, u naslovu romana, autor upravo greh manjinskog pogleda na svet izdvaja u prvi plan. Kako junak i nakon svoje hipi-faze ostaje karikaturalni Petar Pan, kojem razne Zvončice i Vendi kroje život, njegova komedija neprilagođenosti okončana je u vedrim tonovima.

„Španska čizma“ Vladimira Kopicla je kompoziciono neusklađen, ali duhovito ispripovedan i lako čitljiv roman. On aktuelnost crpi i iz političkog značaja koji se danas pridaje ekološkim pokretima i aktivizmu.

Autor: Vesna Trijić
Izvor: Kulturni dnevnik, RTS