„Sicilijanski lavovi“ – istinita priča o porodici koja je uzdrmala Palermo
„Ko krene, taj i stigne.“
Ova sicilijanska izreka nosi u sebi svu dalekovidost junaka porodične sage koju je ispričala Stefanija Auči u svom romanu „Sicilijanski lavovi. Roman o porodici Florio“, koji je ubrzo po objavljivanju privukao veliku pažnju izdavača u celom svetu. Prava za prevod su prodata u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Španiji i u Sjedinjenim Državama, a rezervisana su i za snimanje televizijske serije.
Nakon ko zna kojeg zemljotresa koji je 1799. pogodio Banjaru u Kalabriji, braća Paolo i Injacio Florio odlučuju da se sa čitavim porodicama presele u Palermo, u to vreme jednu od najvećih luka na Sredozemnom moru. Život u glavnom gradu Sicilije je podrazumevao dolazak u kontakt sa jednim živim i bogatim mestom, punim prilika, naročito posle dolaska Burbonaca. Paolo Florio je dobro predosetio promene koje su bile u vazduhu.
„Želim više, Inja. Ovo selo mi više nije dovoljno. Ovaj život mi više nije dovoljan. Hoću da idem u Palermo.“
Upravo su u Palermu Florijevi nekoliko godina pre toga kupili jedno malo spremište, magacin u kojem su odlagali robu kupljenu duž obale da bi je posle prodali na ostrvu. To isto „spremište“ će se vrlo brzo pretvoriti u prodavnicu začina, „parfem[a] i sećanja na daleke zemlje koje su tek retki imali prilike da vide“, obeležavajući početak uspona braće Florio. Njihovo širenje će se nastaviti pokretanjem trgovine sumporom i osnivanjem pomorske kompanije. Kada Paolov sin, Vinčenco, preuzme u ruke upravljanje porodičnim aktivnostima, uspon Florijevih će postati nezaustavljiv.
Podstaknuti snažnom ambicijom, braća Florio su gledala napred, stremili su u visine. Njihova težnja je bila da postanu najmoćniji, najsnažniji. I u tome su uspeli. Od običnih „nosača“, kako su ih često podsmešljivo zvali Palermićani, za kratko vreme su se pretvorili u „sicilijanske lavove“. Ovaj uspeh je, međutim, izazvao neprijateljstvo i zavist. Uprkos neverovatnom poduhvatu u kojem su uspeli, Florijevi u očima Palermićana ostaju „stranci“, čija „krv smrdi na znoj“, a ne obični ljudi koji teže društvenom usponu.
Priča ispričana u ovom romanu je neverovatno aktuelna: porodica koja je prisiljena da plati danak zbog svojih preduzetničkih sposobnosti u jednom mestu koje ne želi da prihvati promenu, da se otvori prema novinama. Mesto koje nikada neće u potpunosti prihvatiti Florijeve kao Palermićane, čak ni čitav vek posle njihovog dolaska. Žrtve ukorenjenih predrasuda, dva glavna junaka će se uvek osećati kao stranci na tom mestu koje je sad već postalo njihov dom. Stranci ne samo po geografskom poreklu, već i po preduzetničkom pristupu usvojenom prema ekonomiji još uvek zasnovanoj na veleposedima.
Sa velikom umešnošću, Stefanija Auči istovremeno oslikava istoriju jedne porodice, Florijevih, jednog grada, Palerma, i jedne epohe koja počinje pobunama iz 1818. i završava se iskrcavanjem Garibaldija na Sicijili. Uplićući istorijske događaje sa privatnim životom Florijevih, spisateljica daje čitaocu mogućnost da potpuno uroni u jednu priču koja vibrira životom, da upozna do dna tradiciju jedne „izvanredne [porodice] koja je, u dobrom i u zlu, obeležila jednu epohu“, kao i da prošeta uličicama devetnaestovekovnog Palerma.
Duga priprema „Sicilijanskih lavova“ će se završiti objavljivanjem drugog dela, u kojem će biti teško, s obzirom na premise prvog, proći u mislima određenim mestima ne misleći na Ignjacija, Paola i Vinčenca Florija, zadržavajući netaknut onaj osećaj čuđenja koji samo tako koncizno i zrelo pisanje može da izazove. Zasluga Stefanije Auči je u tome što je iznela na svetlost dana jednu istinitu priču, koja oscilira između stvarnog života i legende.
Izvor: letture.org
Prevod: Laguna
Ova sicilijanska izreka nosi u sebi svu dalekovidost junaka porodične sage koju je ispričala Stefanija Auči u svom romanu „Sicilijanski lavovi. Roman o porodici Florio“, koji je ubrzo po objavljivanju privukao veliku pažnju izdavača u celom svetu. Prava za prevod su prodata u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Španiji i u Sjedinjenim Državama, a rezervisana su i za snimanje televizijske serije.
Nakon ko zna kojeg zemljotresa koji je 1799. pogodio Banjaru u Kalabriji, braća Paolo i Injacio Florio odlučuju da se sa čitavim porodicama presele u Palermo, u to vreme jednu od najvećih luka na Sredozemnom moru. Život u glavnom gradu Sicilije je podrazumevao dolazak u kontakt sa jednim živim i bogatim mestom, punim prilika, naročito posle dolaska Burbonaca. Paolo Florio je dobro predosetio promene koje su bile u vazduhu.
„Želim više, Inja. Ovo selo mi više nije dovoljno. Ovaj život mi više nije dovoljan. Hoću da idem u Palermo.“
Upravo su u Palermu Florijevi nekoliko godina pre toga kupili jedno malo spremište, magacin u kojem su odlagali robu kupljenu duž obale da bi je posle prodali na ostrvu. To isto „spremište“ će se vrlo brzo pretvoriti u prodavnicu začina, „parfem[a] i sećanja na daleke zemlje koje su tek retki imali prilike da vide“, obeležavajući početak uspona braće Florio. Njihovo širenje će se nastaviti pokretanjem trgovine sumporom i osnivanjem pomorske kompanije. Kada Paolov sin, Vinčenco, preuzme u ruke upravljanje porodičnim aktivnostima, uspon Florijevih će postati nezaustavljiv.
Podstaknuti snažnom ambicijom, braća Florio su gledala napred, stremili su u visine. Njihova težnja je bila da postanu najmoćniji, najsnažniji. I u tome su uspeli. Od običnih „nosača“, kako su ih često podsmešljivo zvali Palermićani, za kratko vreme su se pretvorili u „sicilijanske lavove“. Ovaj uspeh je, međutim, izazvao neprijateljstvo i zavist. Uprkos neverovatnom poduhvatu u kojem su uspeli, Florijevi u očima Palermićana ostaju „stranci“, čija „krv smrdi na znoj“, a ne obični ljudi koji teže društvenom usponu.
Priča ispričana u ovom romanu je neverovatno aktuelna: porodica koja je prisiljena da plati danak zbog svojih preduzetničkih sposobnosti u jednom mestu koje ne želi da prihvati promenu, da se otvori prema novinama. Mesto koje nikada neće u potpunosti prihvatiti Florijeve kao Palermićane, čak ni čitav vek posle njihovog dolaska. Žrtve ukorenjenih predrasuda, dva glavna junaka će se uvek osećati kao stranci na tom mestu koje je sad već postalo njihov dom. Stranci ne samo po geografskom poreklu, već i po preduzetničkom pristupu usvojenom prema ekonomiji još uvek zasnovanoj na veleposedima.
Sa velikom umešnošću, Stefanija Auči istovremeno oslikava istoriju jedne porodice, Florijevih, jednog grada, Palerma, i jedne epohe koja počinje pobunama iz 1818. i završava se iskrcavanjem Garibaldija na Sicijili. Uplićući istorijske događaje sa privatnim životom Florijevih, spisateljica daje čitaocu mogućnost da potpuno uroni u jednu priču koja vibrira životom, da upozna do dna tradiciju jedne „izvanredne [porodice] koja je, u dobrom i u zlu, obeležila jednu epohu“, kao i da prošeta uličicama devetnaestovekovnog Palerma.
Duga priprema „Sicilijanskih lavova“ će se završiti objavljivanjem drugog dela, u kojem će biti teško, s obzirom na premise prvog, proći u mislima određenim mestima ne misleći na Ignjacija, Paola i Vinčenca Florija, zadržavajući netaknut onaj osećaj čuđenja koji samo tako koncizno i zrelo pisanje može da izazove. Zasluga Stefanije Auči je u tome što je iznela na svetlost dana jednu istinitu priču, koja oscilira između stvarnog života i legende.
Izvor: letture.org
Prevod: Laguna
