Saznajte sve o Montefjoreovom „Svetu“, pravom kapitalcu od knjige
Knjiga „Svet“ predstavlja enciklopedijski prikaz istorije čovečanstva kroz priče o dinastijama koje su vladale svetom.
„Za nas je svet suvišnost“, jadao se Vilijam Vordsvort u svom poznatom sonetu. Prisetio sam se njegovih stihova dok sam čitao „Svet“ Sajmona Sibaga Montefjorea – enciklopedijsko, glomazno, a opet očaravajuće istraživanje istorije čovečanstva koje je ispričano kroz milenijume uz pomoć priča o vladarima i njihovim krvlju natopljenih carstava. Pred vama je monumentalno delo imaginacije, koje uspeva da se izbori sa strašnim bremenom ličnosti, datuma i različitih tumačenja.
Montefjore tumara svetom od prvih izdanaka civilizacija u istočnoj Aziji do evropske kolonizacije Amerike i Afrike, kada su milioni ljudi, koji su već stvorili uspešna društva, promenili svoja staništa. On je podelio „Svet“ u 23 „čina“ koja se protežu na više od 1.300 stranica. Da li „Svet“, zaista, predstavlja nešto što je suvišno za nas?
Srećom, odeljci knjige su sastavljeni od poglavlja i pasusa sa podnaslovima koji se poput mozaika uklapaju i rasvetljavaju ko smo i zašto se ponašamo onako kako se ponašamo. Kao što Montefjore primećuje, „delom nauka, delom književnost, delom misticizam, a delom etika, istorija je oduvek bila važna jer prošlost, bila ona sjaj optočen zlatom ili herojsko stradanje, kako god zamišljana, poseduje zakonitost i izvornost, čak i svetost ugrađenu u nas“.
Priča o svetu je duga i krvava. Egipćani su bili skloni incestuoznim brakovima i ljudskim žrtvama. U drevnoj Persiji i drevnom Rimu očevi su rutinski ubijali sinove koje su doživljavali kao pretnju. Montefjore takođe ukazuje i na žene koje su ogrezle u krv, poput „čudovišne“ carice-udove Lu, iz dinastije Han, koja je zarobila konkubinu svog sina, odsekla joj udove, iskopala joj oči i bacila je u septičku jamu sa porukom: „Upoznajte ljudsku svinju“.
Žeđ za nasiljem je opstala i nakon pojave nacionalnih država i trgovine robljem. (Montefjoreov prikaz „vrata bez povratka“ naročito je dirljiv.) Pisac se posebno dokazao u modernoj eri, jer je „Svet“ začinio raskošnim portretima harizmatičnih moćnika, uključujući i Šaka Zulua, habzburšku caricu Mariju Tereziju, Napoleona i žilavog aristokratu Simona Bolivara, koji je ujedinio zaraćene frakcije kako bi stvorio južnoameričko carstvo koje bi pariralo imperiji Aleksandra Velikog.
Montefjore piše da je Bolivar „prekalio svoje krhko telo da bi se nadmetao sa iskusnim stočarima, jednom je uzjahao konja sa rukama vezanim iza leđa a drugi put ujahao u reku opet sa vezanim rukama, da bi pokazao koliko je vešt jahač: ’Morate znati da takve stvari jednom vođi nisu beskorisne’.“
Čitajući anegdote koje je Montefjore zapisao, probijamo se kroz istorijsku džunglu, sve dok se ne približimo poznatim ličnostima i događajima iz prošlog veka. Obim njegovog projekta je više nego ambiciozan; on uokviruje priču o čovečanstvu kao neprekidnoj borbi između moćnika i nemoćnih. On proširuje ovu temu koju su romantičari provlačili kroz svoje sonete, naglašavajući metež koji je opšte i uvek prisutan kada se plemena bore za nadmoć.
„Svet“ možda obimom deluje zastrašujuće, ali nam nudi neprocenjive uvide u istorijske presedane koji nam mogu pomoći pri razumevanju naše neizvesne sadašnjosti.
Autor: Hamilton Kejn
Izvor: startribune.com
Prevod: Kristijan Vekonj
„Za nas je svet suvišnost“, jadao se Vilijam Vordsvort u svom poznatom sonetu. Prisetio sam se njegovih stihova dok sam čitao „Svet“ Sajmona Sibaga Montefjorea – enciklopedijsko, glomazno, a opet očaravajuće istraživanje istorije čovečanstva koje je ispričano kroz milenijume uz pomoć priča o vladarima i njihovim krvlju natopljenih carstava. Pred vama je monumentalno delo imaginacije, koje uspeva da se izbori sa strašnim bremenom ličnosti, datuma i različitih tumačenja.
Montefjore tumara svetom od prvih izdanaka civilizacija u istočnoj Aziji do evropske kolonizacije Amerike i Afrike, kada su milioni ljudi, koji su već stvorili uspešna društva, promenili svoja staništa. On je podelio „Svet“ u 23 „čina“ koja se protežu na više od 1.300 stranica. Da li „Svet“, zaista, predstavlja nešto što je suvišno za nas?
Srećom, odeljci knjige su sastavljeni od poglavlja i pasusa sa podnaslovima koji se poput mozaika uklapaju i rasvetljavaju ko smo i zašto se ponašamo onako kako se ponašamo. Kao što Montefjore primećuje, „delom nauka, delom književnost, delom misticizam, a delom etika, istorija je oduvek bila važna jer prošlost, bila ona sjaj optočen zlatom ili herojsko stradanje, kako god zamišljana, poseduje zakonitost i izvornost, čak i svetost ugrađenu u nas“.
Priča o svetu je duga i krvava. Egipćani su bili skloni incestuoznim brakovima i ljudskim žrtvama. U drevnoj Persiji i drevnom Rimu očevi su rutinski ubijali sinove koje su doživljavali kao pretnju. Montefjore takođe ukazuje i na žene koje su ogrezle u krv, poput „čudovišne“ carice-udove Lu, iz dinastije Han, koja je zarobila konkubinu svog sina, odsekla joj udove, iskopala joj oči i bacila je u septičku jamu sa porukom: „Upoznajte ljudsku svinju“.
Žeđ za nasiljem je opstala i nakon pojave nacionalnih država i trgovine robljem. (Montefjoreov prikaz „vrata bez povratka“ naročito je dirljiv.) Pisac se posebno dokazao u modernoj eri, jer je „Svet“ začinio raskošnim portretima harizmatičnih moćnika, uključujući i Šaka Zulua, habzburšku caricu Mariju Tereziju, Napoleona i žilavog aristokratu Simona Bolivara, koji je ujedinio zaraćene frakcije kako bi stvorio južnoameričko carstvo koje bi pariralo imperiji Aleksandra Velikog.
Montefjore piše da je Bolivar „prekalio svoje krhko telo da bi se nadmetao sa iskusnim stočarima, jednom je uzjahao konja sa rukama vezanim iza leđa a drugi put ujahao u reku opet sa vezanim rukama, da bi pokazao koliko je vešt jahač: ’Morate znati da takve stvari jednom vođi nisu beskorisne’.“
Čitajući anegdote koje je Montefjore zapisao, probijamo se kroz istorijsku džunglu, sve dok se ne približimo poznatim ličnostima i događajima iz prošlog veka. Obim njegovog projekta je više nego ambiciozan; on uokviruje priču o čovečanstvu kao neprekidnoj borbi između moćnika i nemoćnih. On proširuje ovu temu koju su romantičari provlačili kroz svoje sonete, naglašavajući metež koji je opšte i uvek prisutan kada se plemena bore za nadmoć.
„Svet“ možda obimom deluje zastrašujuće, ali nam nudi neprocenjive uvide u istorijske presedane koji nam mogu pomoći pri razumevanju naše neizvesne sadašnjosti.
Autor: Hamilton Kejn
Izvor: startribune.com
Prevod: Kristijan Vekonj
