Savest je antipatriotska - intervju sa Sretenom Ugričićem
Pojedine žene u Srbiji imaju sposobnost da vaskrsnu. To su superžene Srbije. Njima sam posvetio ovu knjigu.
Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, autor je novog romana „Neznanom junaku”, u izdanju „Lagune”.
To je knjiga koja počinje pričom o Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu, nastavlja se slikama o Srbiji 2014. godine, slikama suštinske borbe dobra i zla, kao i, u to buduće vreme, zabranjene telepatske ljubavi dvoje ljudi…
Po rečima autora, ovaj roman je po žanru distopija, u kojoj je predstava naše bliske budućnosti u stvari izoštreno kritičko viđenje naše bliske prošlosti i sadašnjosti.
„Zato se ne plašim te neminovne skore provere, naprotiv, sa zanimanjem iščekujem rezultat komparativne analize”, kaže Ugričić, inače autor i knjiga „Upoznavanje sa veštinom, priče o ženama i metafizici”, „Neponovljivo Neponovljivo, četvorojevanđelje postmodernog romantizma” i drugih.
Podnaslov Vašeg romana glasi: nefikcija. Otkrijte nam, da li je to štivo fikcija ili nije fikcija?
Svi ljubavni filmovi su dokumentarni. Svaki ljubavni odnos je dokument, to jest sertifikat o jednoj fantaziji. Zašto još nefikcija? Zato što ništa nisam izmislio. Nisam morao. Ko hoće da vidi, sve vidi. Skrivena u očiglednom, blista tajna. Sve se događa u bliskoj budućnosti, ovde u Srbiji, a ljubavnici najprirodnije komuniciraju telepatski.
To je literarni svet u kojem „tučci i prašnici pamte Sarajevski atentat”, Neznani junak nikada ne umire, a diktatori ostaju večno. „Princip” je ovde vlastito ime kao i pojam „principa” koji određuje posledice. Kako ih određuje?
Neposredno i neopozivo. Evo taj primer sa telepatijom, koja je ljubavni princip, i ima posledice. Telepatska lozinka između glavne junakinje i Neznanog junaka glasi: ti ćeš da budeš ja, a ja ću da budem ti. Ko je ikad bio zaljubljen, to prepoznaje. Otrovni gas šušti iz zarđalog radijatora i ubija ih u snu. Odvoze ih hladnjačom na drugi kraj zemlje, do visokih peći. Tamo, pred nepovratom, ona vaskrsava. Pojedine žene u Srbiji imaju sposobnost da vaskrsnu. To su superžene Srbije. Njima sam posvetio ovu knjigu.
Koje je još značenje pomenute telepatije u ovoj Vašoj priči?
Mačke i sove noću vide više i dalje od nas. Neki ljudi reše zagonetku odmah, drugi sporije, dok većina ne može nikad. Sposobnost telepatije se ovde iznuđeno stiče. Telepatija je postala naša saglasnost i naše saučesništvo, naš tajni jezik u opasnoj sredini i vremenu. Uvek možemo da mislimo svojom glavom i da razumemo šta se događa i šta nam je činiti i kome od bliskih možemo da se obratimo i čemu da se nadamo. Da nam nije telepatije, ne bi nas ni bilo, odavno bi tek vegetirali, pokoreni. Ako se malo razmisli, nije nikakvo naročito čudo ta moć. Telepatija je metafora za otpor nasilju, bedi, besperspektivnosti. Ali i za ljubav. I za molitvu. I za čitanje. Pre svega, ipak, telepatija znači misliti. U ovom slučaju: misliti Srbiju.
Strepite li od optužbi da je roman antipatriotski, antisrpski nastrojen. Nije slučajno što na samom kraju navodite čitaoca na mogućnost intervencije cenzure.
Kao što nije slučajno što su najbolji filmovi iz naizgled idiličnog vremena samoupravnog socijalizma pripadali tzv. crnom talasu, tada antipatriotskom, tako nije slučajno što se u aktuelnoj književnoj i filmskoj produkciji Srbije ističe serija dela sa elementima radikalnog angažmana i negativne utopije. Istina izbija na videlo. Ako su neki time sablažnjeni, tim bolje, znači da su počeli da kapiraju. Nema sumnje, biće toga još. Znate, savest je antipatriotska, jer je u pojedincu, a ne u kolektivu, bez obzira na otadžbinu, poreklo, jezik, zavičaj. Jer je nepristrasna, a ne popustljiva i lakoverna, jer nije slaba na takozvane naše, nije samosažaljiva.
Tvrdite da je savest antipatriotska. Mnogi se neće složiti.
Šta je zajedničko za savest, mišljenje, nauku i umetnost? U savesti, mišljenju, nauci, umetnosti – nema kompromisa, nema pristrasnosti. Za sve važi: ili je bezuslovno ili nije to. Ili beskompromisno ili nije to. Ne obazire se, bogu hvala, ni na pripadnost, ni na interese, ni na srodstvo, ni na zavičaj... Nezavisna, unutrašnja nepotkupljiva zakonitost – rečju: princip – konstituiše i savest i ispravno zaključivanje i naučne činjenice i umetnička dela. I ta zakonomernost je ili na delu, ili nije – ne prolaze tu nikakve imitacije, dobre namere, glasna retorika, viši interesi – ili ima savesti ili je nema, ili ima logike i istine ili ih nema, ili ima umetnosti, ili je nema.
Dovoljno je živeti u Srbiji da bi razumeli šta znači biti u nemilosti sudbine i smisla? Da li je preokret moguć?
Tako je u romanu. Ali iznenadiću vas: da, moguć je preokret. Paradoksalno, ultimativnu nadu Srbije vidim upravo u fantazmagoričnim razmerama poricanja istine. Očajnička energija uložena u poricanje govori da postoji enormni strah od griže savesti. To znači da griža savesti radi neprestano i vrlo moćno, samo je potisnuta za jedan nivo dublje, iz svesti u podsvest. Kao reka ponornica. I tu je taj skriveni momenat spasa, emancipacije, preokreta... Savest je u jednom času bila odbačena, jer je obavezivala na ozbiljan, ljudski dosledan način, pa je bilo lakše odreći je se. Treba osvestiti poreklo poricanja, treba se otrgnuti od opsena o sopstvenoj bezgrešnosti i žrtvi, u ime kojih se opsena zgrešilo, treba pogledati strašne posledice, treba osetiti bol, treba vratiti savest u svest. Treba se suočiti sa posledicama svojih nerazumnih, varvarskih postupaka, treba poželeti da se opet bude legitimno ljudsko biće, treba priznati, treba se pokajati, treba zamoliti za milost oproštenja. I to je naša nada, nada da budemo ljudi, kao što upokojeni patrijarh Pavle reče, iako smo Srbi.
I sada pitanje ne za pisca, već za upravnika Narodne biblioteke Srbije. Kada će ova biblioteka biti u potpunosti otvorena za čitaoce?
Nažalost, to ne zavisi od NBS. Ako bi u ovom trenutku imali na raspolaganju potrebna sredstva za završnu fazu radova, otvaranje bi sigurno bilo za šest meseci. Taj novac je predviđen ovogodišnjim državnim budžetom, ali kad će nam biti dostupan zavisi od kredita Evropske investicione banke i ishoda tendera koji će voditi Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan. Čekamo i nadamo se najboljem.
Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika
Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, autor je novog romana „Neznanom junaku”, u izdanju „Lagune”.
To je knjiga koja počinje pričom o Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu, nastavlja se slikama o Srbiji 2014. godine, slikama suštinske borbe dobra i zla, kao i, u to buduće vreme, zabranjene telepatske ljubavi dvoje ljudi…
Po rečima autora, ovaj roman je po žanru distopija, u kojoj je predstava naše bliske budućnosti u stvari izoštreno kritičko viđenje naše bliske prošlosti i sadašnjosti.
„Zato se ne plašim te neminovne skore provere, naprotiv, sa zanimanjem iščekujem rezultat komparativne analize”, kaže Ugričić, inače autor i knjiga „Upoznavanje sa veštinom, priče o ženama i metafizici”, „Neponovljivo Neponovljivo, četvorojevanđelje postmodernog romantizma” i drugih.
Podnaslov Vašeg romana glasi: nefikcija. Otkrijte nam, da li je to štivo fikcija ili nije fikcija?
Svi ljubavni filmovi su dokumentarni. Svaki ljubavni odnos je dokument, to jest sertifikat o jednoj fantaziji. Zašto još nefikcija? Zato što ništa nisam izmislio. Nisam morao. Ko hoće da vidi, sve vidi. Skrivena u očiglednom, blista tajna. Sve se događa u bliskoj budućnosti, ovde u Srbiji, a ljubavnici najprirodnije komuniciraju telepatski.
To je literarni svet u kojem „tučci i prašnici pamte Sarajevski atentat”, Neznani junak nikada ne umire, a diktatori ostaju večno. „Princip” je ovde vlastito ime kao i pojam „principa” koji određuje posledice. Kako ih određuje?
Neposredno i neopozivo. Evo taj primer sa telepatijom, koja je ljubavni princip, i ima posledice. Telepatska lozinka između glavne junakinje i Neznanog junaka glasi: ti ćeš da budeš ja, a ja ću da budem ti. Ko je ikad bio zaljubljen, to prepoznaje. Otrovni gas šušti iz zarđalog radijatora i ubija ih u snu. Odvoze ih hladnjačom na drugi kraj zemlje, do visokih peći. Tamo, pred nepovratom, ona vaskrsava. Pojedine žene u Srbiji imaju sposobnost da vaskrsnu. To su superžene Srbije. Njima sam posvetio ovu knjigu.
Koje je još značenje pomenute telepatije u ovoj Vašoj priči?
Mačke i sove noću vide više i dalje od nas. Neki ljudi reše zagonetku odmah, drugi sporije, dok većina ne može nikad. Sposobnost telepatije se ovde iznuđeno stiče. Telepatija je postala naša saglasnost i naše saučesništvo, naš tajni jezik u opasnoj sredini i vremenu. Uvek možemo da mislimo svojom glavom i da razumemo šta se događa i šta nam je činiti i kome od bliskih možemo da se obratimo i čemu da se nadamo. Da nam nije telepatije, ne bi nas ni bilo, odavno bi tek vegetirali, pokoreni. Ako se malo razmisli, nije nikakvo naročito čudo ta moć. Telepatija je metafora za otpor nasilju, bedi, besperspektivnosti. Ali i za ljubav. I za molitvu. I za čitanje. Pre svega, ipak, telepatija znači misliti. U ovom slučaju: misliti Srbiju.
Strepite li od optužbi da je roman antipatriotski, antisrpski nastrojen. Nije slučajno što na samom kraju navodite čitaoca na mogućnost intervencije cenzure.
Kao što nije slučajno što su najbolji filmovi iz naizgled idiličnog vremena samoupravnog socijalizma pripadali tzv. crnom talasu, tada antipatriotskom, tako nije slučajno što se u aktuelnoj književnoj i filmskoj produkciji Srbije ističe serija dela sa elementima radikalnog angažmana i negativne utopije. Istina izbija na videlo. Ako su neki time sablažnjeni, tim bolje, znači da su počeli da kapiraju. Nema sumnje, biće toga još. Znate, savest je antipatriotska, jer je u pojedincu, a ne u kolektivu, bez obzira na otadžbinu, poreklo, jezik, zavičaj. Jer je nepristrasna, a ne popustljiva i lakoverna, jer nije slaba na takozvane naše, nije samosažaljiva.
Tvrdite da je savest antipatriotska. Mnogi se neće složiti.
Šta je zajedničko za savest, mišljenje, nauku i umetnost? U savesti, mišljenju, nauci, umetnosti – nema kompromisa, nema pristrasnosti. Za sve važi: ili je bezuslovno ili nije to. Ili beskompromisno ili nije to. Ne obazire se, bogu hvala, ni na pripadnost, ni na interese, ni na srodstvo, ni na zavičaj... Nezavisna, unutrašnja nepotkupljiva zakonitost – rečju: princip – konstituiše i savest i ispravno zaključivanje i naučne činjenice i umetnička dela. I ta zakonomernost je ili na delu, ili nije – ne prolaze tu nikakve imitacije, dobre namere, glasna retorika, viši interesi – ili ima savesti ili je nema, ili ima logike i istine ili ih nema, ili ima umetnosti, ili je nema.
Dovoljno je živeti u Srbiji da bi razumeli šta znači biti u nemilosti sudbine i smisla? Da li je preokret moguć?
Tako je u romanu. Ali iznenadiću vas: da, moguć je preokret. Paradoksalno, ultimativnu nadu Srbije vidim upravo u fantazmagoričnim razmerama poricanja istine. Očajnička energija uložena u poricanje govori da postoji enormni strah od griže savesti. To znači da griža savesti radi neprestano i vrlo moćno, samo je potisnuta za jedan nivo dublje, iz svesti u podsvest. Kao reka ponornica. I tu je taj skriveni momenat spasa, emancipacije, preokreta... Savest je u jednom času bila odbačena, jer je obavezivala na ozbiljan, ljudski dosledan način, pa je bilo lakše odreći je se. Treba osvestiti poreklo poricanja, treba se otrgnuti od opsena o sopstvenoj bezgrešnosti i žrtvi, u ime kojih se opsena zgrešilo, treba pogledati strašne posledice, treba osetiti bol, treba vratiti savest u svest. Treba se suočiti sa posledicama svojih nerazumnih, varvarskih postupaka, treba poželeti da se opet bude legitimno ljudsko biće, treba priznati, treba se pokajati, treba zamoliti za milost oproštenja. I to je naša nada, nada da budemo ljudi, kao što upokojeni patrijarh Pavle reče, iako smo Srbi.
I sada pitanje ne za pisca, već za upravnika Narodne biblioteke Srbije. Kada će ova biblioteka biti u potpunosti otvorena za čitaoce?
Nažalost, to ne zavisi od NBS. Ako bi u ovom trenutku imali na raspolaganju potrebna sredstva za završnu fazu radova, otvaranje bi sigurno bilo za šest meseci. Taj novac je predviđen ovogodišnjim državnim budžetom, ali kad će nam biti dostupan zavisi od kredita Evropske investicione banke i ishoda tendera koji će voditi Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan. Čekamo i nadamo se najboljem.
Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika
Autor: Sreten Ugričić
