Saradnja umesto sukoba – Intervju sa autorom „Pomračenja“ Markom Elzbergom
Mark Elzberg je rođen 1967. godine u Beču, gde i danas živi. Radio je kao strateški savetnik i kreativni direktor u nekoliko marketinških agencija i kao kolumnista za austrijski dnevni list Standard. Međunarodnim bestselerima „Pomračenje“ i „Nula“, koji upozoravaju na krhkost savremenog društva i opasnosti života u digitalizovanom svetu, etablirao se kao majstor naučnog trilera. Naučno-popularni časopis Bild der Wissenschaft proglasio je oba romana knjigom godine, a Elzberg je dostigao status traženog sagovornika u političkim i privrednim krugovima. Postavili smo mu nekoliko pitanja o izazovima umreženosti u modernom društvu.
Vaša knjiga „Pomračenje“ pojavila se 2012. godine. Da li biste danas u njoj nešto promenili?
Samo pojedine detalje, jer su se okolnosti u izvesnoj meri promenile. Ali ne toliko da bi značajno uticale na skicirani scenario. Promene do kojih je u međuvremenu došlo ne bi poboljšale kvalitet priče, samo bi je učinile još dramatičnijom.
Osećanje fizičke sigurnosti razvijalo se milionima godina evolucije, dok umreženi IT sistemi postoje tek dvadesetak godina. Kako ćemo se prilagoditi novom razvoju događaja?
Savremeno društvo karakteriše visok stepen umreženosti, što za posledicu ima izraženu međuzavisnost. Zato smatram da je izuzetno važno raditi na izgradnji funkcionalne kooperacije: ne bi trebalo da radimo jedni protiv drugih, već da sarađujemo. Bilo bi od presudnog značaja da se pronađe volja za koordinirano delovanje unutar velikih grupa ljudi.
Da li nam umesto „digitalne ekonomije“ preti „digitalni Divlji zapad“?
To je nešto sa čim živimo već godinama. U poslednjih deset do petnaest godina razne firme iz Sjedinjenih Država prikupljaju podatke najprofitabilnijih svetskih kompanija, uprkos činjenici da je obelodanjena zloupotreba privatnih podataka korisnika njihovih usluga. Po mom mišljenju, aktuelni napadi na državne baze podataka spadaju u kategoriju klasičnog kriminala ili uobičajene špijunaže, čiji efekti se mogu ograničiti ili potpuno sprečiti i nisu obeležje društva u kome vlada bezakonje.
Mogu li se organizacija, tehnologija i ljudsko ponašanje u dogledno vreme koordinirati?
Mislim da se na tome već radi. Prirodno je da jedan takav proces nailazi na poteškoće, ali uprkos svemu – funkcioniše.
Može li se sigurnost mreža obezbediti upotrebom veštačke inteligencije?
Rekao bih da ona u nekim oblastima odlično funkcioniše, a u nekima ne, kao što je slučaj sa većinom tehnoloških dostignuća. Upotreba veštačke inteligencije u bezbednosne svrhe podrazumevala bi da je i kriminalci koriste u svojim napadima. To bi zahtevalo razvijanje novih mehanizama odbrane. Reč je o neprestanom procesu, koji zahteva stalne revizije i unapređenja.
Šta Vam daje nadu?
Svakodnevni kontakt sa ljudima. I u privatnom životu, i tokom predavanja i u susretima sa čitaocima primetio sam da u ljudima postoji jaka želja za međusobnom saradnjom. Većina ljudi želi dobre odnose sa drugima. Za mene je to glavni izvor optimizma.
Izvor: bechtle.com
Prevela: Jelena Tanasković
Foto: Clemens Lechner
Vaša knjiga „Pomračenje“ pojavila se 2012. godine. Da li biste danas u njoj nešto promenili?
Samo pojedine detalje, jer su se okolnosti u izvesnoj meri promenile. Ali ne toliko da bi značajno uticale na skicirani scenario. Promene do kojih je u međuvremenu došlo ne bi poboljšale kvalitet priče, samo bi je učinile još dramatičnijom.
Osećanje fizičke sigurnosti razvijalo se milionima godina evolucije, dok umreženi IT sistemi postoje tek dvadesetak godina. Kako ćemo se prilagoditi novom razvoju događaja?
Savremeno društvo karakteriše visok stepen umreženosti, što za posledicu ima izraženu međuzavisnost. Zato smatram da je izuzetno važno raditi na izgradnji funkcionalne kooperacije: ne bi trebalo da radimo jedni protiv drugih, već da sarađujemo. Bilo bi od presudnog značaja da se pronađe volja za koordinirano delovanje unutar velikih grupa ljudi.
Da li nam umesto „digitalne ekonomije“ preti „digitalni Divlji zapad“?
To je nešto sa čim živimo već godinama. U poslednjih deset do petnaest godina razne firme iz Sjedinjenih Država prikupljaju podatke najprofitabilnijih svetskih kompanija, uprkos činjenici da je obelodanjena zloupotreba privatnih podataka korisnika njihovih usluga. Po mom mišljenju, aktuelni napadi na državne baze podataka spadaju u kategoriju klasičnog kriminala ili uobičajene špijunaže, čiji efekti se mogu ograničiti ili potpuno sprečiti i nisu obeležje društva u kome vlada bezakonje.
Mogu li se organizacija, tehnologija i ljudsko ponašanje u dogledno vreme koordinirati?
Mislim da se na tome već radi. Prirodno je da jedan takav proces nailazi na poteškoće, ali uprkos svemu – funkcioniše.
Može li se sigurnost mreža obezbediti upotrebom veštačke inteligencije?
Rekao bih da ona u nekim oblastima odlično funkcioniše, a u nekima ne, kao što je slučaj sa većinom tehnoloških dostignuća. Upotreba veštačke inteligencije u bezbednosne svrhe podrazumevala bi da je i kriminalci koriste u svojim napadima. To bi zahtevalo razvijanje novih mehanizama odbrane. Reč je o neprestanom procesu, koji zahteva stalne revizije i unapređenja.
Šta Vam daje nadu?
Svakodnevni kontakt sa ljudima. I u privatnom životu, i tokom predavanja i u susretima sa čitaocima primetio sam da u ljudima postoji jaka želja za međusobnom saradnjom. Većina ljudi želi dobre odnose sa drugima. Za mene je to glavni izvor optimizma.
Izvor: bechtle.com
Prevela: Jelena Tanasković
Foto: Clemens Lechner
Autor: Mark Elzberg
