Ferdinand Kleg, sakupljač leptira („to je veliko mrtvilo u njemu“) prvi priča priču: on pravi zbirke šarenaca i jedrilaca dok ne uhvati svoj najbolji primerak, gospođicu Mirandu Grej, nežnu i ljupku dvadesetogodišnjakinju. Ali on želi da je ostavi u životu pod staklenim zvonom u podrumu napuštene kuće udaljene dva sata od Londona, koju je s tim ciljem i kupio. On za nju obavlja kupovinu, kuva, zatiče je kako crta (ona je studentkinja umetnosti) i fotografiše je (obučenu i, pod dejstvom hloroforma, potpuno golu). Miranda takođe priča priču, i uz ove događaje se simultano priseća svog života pre zarobljeništva i ljubavi prema starijem čoveku koga je privukla njena mladalačka nevinost. U isto vreme, u dnevniku beleži svoje pokušaje da ga nadmudri i pobegne, od pasivnog otpora do aktivnog zavođenja; tu je njen prezir prema njemu, prema sebi, ali i saosećanje koje gaji prema svom otmičaru – „sažaljenje koje Šekspir oseća prema svom Kalibanu“. A najsnažnija je njena želja za životom i nada da će pobeći živa. I šta se otkriva? Ne genije, već talenat, originalan koliko i filmovi „Zlo seme“ i „Psiho“. I pored svih leptira (ovog izgubljenog, bolesnog čudaka i njegove izopačene seksualnosti) tu je istinski privlačna Miranda; čitaoci će lako saosećati sa njenim mučeništvom. Ovo možda nije knjiga za svakoga, ali će ljubitelji biti fascinirani, a sadrži taj neodoljivi nagon da se čita cele noći i ostaje dugo upamćena. Opčinjavajuća je na izvanredan način.

Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Đorđe Radusin