„Ruski konzul“ u trci za Oskara
Film „Ruski konzul“ reditelja Miroslava Lekića, nastao po romanu Vuka Draškovića, srpski je kandidat za Oskara, saopštio je Filmski centar Srbije na svom sajtu.
Odluku je donela Selekciona komisija u čijem sastavu su predsednik Dimče Stojanovski, Biljana Maksić, Darko Bajić, Dejan Dabić, Božidar Zečević, Đorđe Milosavljević i Miloš Janković, navedeno je iz FCS-a. Odluka o izboru srpskog kandidata za 97. dodelu nagrade Američke akademije filmske umetnosti i nauke Oskar u kategoriji za nabolji međunarodni film doneta je tajnim glasanjem u prvom krugu, rečeno je u saopštenju.
Film „Ruski konzul“ donosi dinamičnu priču vraćajući nas u dramatične godine, koje se mogu smatrati ključnim trenucima kosovske krize, koja će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu. Glavni junak ove filmske sage je srpski doktor Ilija Jugović (Nebojša Dugalić) koji po kazni dobija premeštaj u bolnicu u Prizrenu. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića – ruskog konzula (Žarko Laušević), naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro „Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“.
Protiv Božovića se okreću lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića, ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.
Ovo je poslednji film Žarka Lauševića, koji je preminuo u novembru 2023. godine. Iako je bio bolestan i na hemioterapiji, Laušević je neumorno radio na filmu, što reditelj Miroslav Lekić opisuje kao zadivljujući napor.
„Žarko je u trenutku snimanja već bio bolestan i bio na hemioterapiji. On je to zaista uspeo da iznese na jedan način koji je potpuno zadivljujući“, izjavio je Lekić za Kurir.
Film „Ruski konzul“ donosi dinamičnu priču vraćajući nas u dramatične godine, koje se mogu smatrati ključnim trenucima kosovske krize, koja će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu. Glavni junak ove filmske sage je srpski doktor Ilija Jugović (Nebojša Dugalić) koji po kazni dobija premeštaj u bolnicu u Prizrenu. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića – ruskog konzula (Žarko Laušević), naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro „Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“.
Protiv Božovića se okreću lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića, ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.
Ovo je poslednji film Žarka Lauševića, koji je preminuo u novembru 2023. godine. Iako je bio bolestan i na hemioterapiji, Laušević je neumorno radio na filmu, što reditelj Miroslav Lekić opisuje kao zadivljujući napor.
„Žarko je u trenutku snimanja već bio bolestan i bio na hemioterapiji. On je to zaista uspeo da iznese na jedan način koji je potpuno zadivljujući“, izjavio je Lekić za Kurir.
Drugi put nominovan
Glumačku podelu, pored Žarka Lauševića i Nebojše Dugalića, čine i Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović, Mensur Šafljiu, Konstantin Fidanov, Petar Zekavica, Meto Jovanovski, Nada Macanković, Slaviša Čurović, Enver Petroci, Tamara Aleksić i mnogi drugi.
Miroslav Lekić drugi put je naš kandidat za ovu nagradu, jer se takmičio s filmom „Lavirint“. Za laskavo priznanje godišnje se prijavi nekoliko desetina filmova, najčešće između 80 i 90. Iako srpski filmovi od svog formalnog početka 1994. nisu nijednom uvršteni među nominovane filmove, Jugoslavija ima drugačiju istoriju. Nagrada za najbolji strani film uvrštena je 1954, a Jugoslavija je već 1956. godine imala svog predstavnika, film „Cesta duga godinu dana“ italijanskog reditelja Đuzepea de Santisa. Ovaj film je iste godine dobio i Zlatni globus.
Autor: Sonja Đurić
Izvor: Vesti online
Miroslav Lekić drugi put je naš kandidat za ovu nagradu, jer se takmičio s filmom „Lavirint“. Za laskavo priznanje godišnje se prijavi nekoliko desetina filmova, najčešće između 80 i 90. Iako srpski filmovi od svog formalnog početka 1994. nisu nijednom uvršteni među nominovane filmove, Jugoslavija ima drugačiju istoriju. Nagrada za najbolji strani film uvrštena je 1954, a Jugoslavija je već 1956. godine imala svog predstavnika, film „Cesta duga godinu dana“ italijanskog reditelja Đuzepea de Santisa. Ovaj film je iste godine dobio i Zlatni globus.
Autor: Sonja Đurić
Izvor: Vesti online
