Roto-ljubić Miroslava Antića: Raritet za vikend
U „Bibliografiji Miroslava Antića“ Mare Todorović, knjizi od sedam stotina stranica sličnoj telefonskom imeniku nekog velikog grada, pod brojem 135, zavedeno je izdanje „Stepenice straha“, štampano u novosadskom Forumu, u ediciji Ljubavni vikend roman. Svi pisci sveta, vanredni broj 11. Miroslav Antić (1932–1986), pesnik, scenarista, filmski reditelj, slikar i novinar, autor je i tog jednog roto-romana, tinejdžerskog ljubića „za plažu“, predstavljenog u drugoj seriji koja je posle niza krimića izlazila sedamdesetih u Dnevniku.
Uz nedovršeni roman „Sveti vetar“, Laguna je upravo predstavila novo izdanje te nimalo petparačke priče o odrastanju tinejdžera Vuka Pavlovića. Petnaestogodišnji Vuk pokušava da osvoji visoku i strmu liticu na moru nakon smrti nekoliko avanturista, da bi s pojavom Olje opasna avantura dobila nijansu romanse. Tražeći izlaz za glavnog junaka, čiji se roditelji besomučno svađaju – pripovedač na scenu izvodi Bobu, neodoljivu profesorku muzike, za kakvom dečaci u tim godinama neretko čeznu, najčešće ne uspevajući da razluče vide li u njoj „roditelja“ ili potencijalnu „ljubav“.
Kako je došlo do toga da Antić objavi roto-roman? Da li ga je napisao po porudžbini, želeći da se okuša u žanru i preskoči zadate okvire? Ili je jednostavno bio zaposlen u listu Dnevnik, pa uradio i taj posao, kao što je u redakciju donosio članke, sakupljene u knjizi „Obično petkom“, jednako uzbudljive bilo da beleži jadikovku starog šefa kafanskog orkestra koga zakon tera da uči note ili posmatra s prozora Žaka Prevera dok velikan izlazi na parisku ulicu da izbaci đubre; u Plejboj klubu sluša Džejn Fondu i Dina Martina...
Premda će pitanja izgleda zauvek ostati bez odgovora, važno je da zanemareno i pažnje vredno delo, objavljeno najpre između tvrdih korica u Prometejevim sabranim delima, ponovo nalazimo u knjižarama. Istovremeno, na internetu, kolekcionari traže za roto-verziju više od 4.000 dinara. Kažu: broširani povez, 93 strane; na poslednjoj strani dve kolone brojki odigranog tablića – raritet.
Autor: Mića Vujičić
Izvor: NIN
Uz nedovršeni roman „Sveti vetar“, Laguna je upravo predstavila novo izdanje te nimalo petparačke priče o odrastanju tinejdžera Vuka Pavlovića. Petnaestogodišnji Vuk pokušava da osvoji visoku i strmu liticu na moru nakon smrti nekoliko avanturista, da bi s pojavom Olje opasna avantura dobila nijansu romanse. Tražeći izlaz za glavnog junaka, čiji se roditelji besomučno svađaju – pripovedač na scenu izvodi Bobu, neodoljivu profesorku muzike, za kakvom dečaci u tim godinama neretko čeznu, najčešće ne uspevajući da razluče vide li u njoj „roditelja“ ili potencijalnu „ljubav“.
Kako je došlo do toga da Antić objavi roto-roman? Da li ga je napisao po porudžbini, želeći da se okuša u žanru i preskoči zadate okvire? Ili je jednostavno bio zaposlen u listu Dnevnik, pa uradio i taj posao, kao što je u redakciju donosio članke, sakupljene u knjizi „Obično petkom“, jednako uzbudljive bilo da beleži jadikovku starog šefa kafanskog orkestra koga zakon tera da uči note ili posmatra s prozora Žaka Prevera dok velikan izlazi na parisku ulicu da izbaci đubre; u Plejboj klubu sluša Džejn Fondu i Dina Martina...
Premda će pitanja izgleda zauvek ostati bez odgovora, važno je da zanemareno i pažnje vredno delo, objavljeno najpre između tvrdih korica u Prometejevim sabranim delima, ponovo nalazimo u knjižarama. Istovremeno, na internetu, kolekcionari traže za roto-verziju više od 4.000 dinara. Kažu: broširani povez, 93 strane; na poslednjoj strani dve kolone brojki odigranog tablića – raritet.
Autor: Mića Vujičić
Izvor: NIN
