U klubu Kulturnog centra Novog Sada 25. novembra 2024. održana je promocija knjige Dragoljuba Stojkovića „Sedef-magla“, na kojoj su, pored autora, govorili i Milorad Milinković, reditelj, i Milan Mumin, muzičar. Razgovor je moderirao Nenad Đukin.
Radnja romana nas vraća u Srbiju 1882. godine kada je Jelena Ilka Marković, udovica Jevrema Markovića optuženog za učestvovanje u Topolskoj buni i po kratkom postupku streljanog, pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti nezasluženu smrt svog voljenog muža. Posle hapšenja nađena je mrtva u zatvorskoj ćeliji – zvanična verzija mrtvozornika glasi da se odlučila za bolnu smrt vešanjem peškirom o krevet.
Sedam godina nakon neuspelog atentata na kralja, jedan propali advokat koji nema šta da izgubi i šef beogradske policije na zalasku karijere istražuju smrt Ilke Marković, svaki iz svojih razloga, ali u slučaju gospođe Marković istina ne donosi ništa dobro… Drugi tok priče prati Branislava Nušića tokom izdržavanja zatvorske kazne u Zabeli nakon objavljivanja problematične pesme.
Draguljub Stojković je istakao da je njegova knjiga zasnovana na istini, smeštena u realne okvire i preneta u romanesknu formu: „Priča je podstaknuta sudbinom jedne žene, koja je uticala na mnoge druge sudbine, iako ona to nije htela. Nadam se da sam duh tog vremena, sve što je važno i nepromenljivo, doneo precizno. Ali molim čitaoca da ne očekuje preciznost istorijskog udžbenika, jer nisam ni nameravao da ga pišem.“
Sedam godina nakon neuspelog atentata na kralja, jedan propali advokat koji nema šta da izgubi i šef beogradske policije na zalasku karijere istražuju smrt Ilke Marković, svaki iz svojih razloga, ali u slučaju gospođe Marković istina ne donosi ništa dobro… Drugi tok priče prati Branislava Nušića tokom izdržavanja zatvorske kazne u Zabeli nakon objavljivanja problematične pesme.
Draguljub Stojković je istakao da je njegova knjiga zasnovana na istini, smeštena u realne okvire i preneta u romanesknu formu: „Priča je podstaknuta sudbinom jedne žene, koja je uticala na mnoge druge sudbine, iako ona to nije htela. Nadam se da sam duh tog vremena, sve što je važno i nepromenljivo, doneo precizno. Ali molim čitaoca da ne očekuje preciznost istorijskog udžbenika, jer nisam ni nameravao da ga pišem.“
1/7
Foto: Lea Bodor
