Roman o onome što se nikad nije desilo – „Tatarska pustinja“ u okviru Laguninog književnog kluba
Dobre priče o književnosti ni korona ne može da poremeti! U nemogućnosti da realizujemo tribinu Laguninog književnog kluba na starom mestu u knjižari Delfi u SKC-u, 63. susret održali smo na Instagram profilu laguna_knjige. Tema je bila roman „Tatarska pustinja“ Dina Bucatija. O ovom klasiku svetske književnosti govorio je Ivan Isailović, književni kritičar i član Jutjub dua „Bookvalisti“.
Napisana 1938, kada je svet iščekivao rat, „Tatarska pustinja“ je provokativna i zastrašujuća pripovest o nadi, čežnji i katkad užasnim posledicama naših snova i želja.
Posle turobnih godina provedenih na Vojnoj akademiji, poručnik Drogo konačno kreće na svoj prvi zadatak, u mračnu i tihu Tvrđavu Bastijani. Iza zidina tvrđave leži kamenje i suva zemlja: Tatarska pustinja. Koja je svrha ovog vojnog garnizona na mrtvoj granici? Hoće li Tatari ikada krenuti u napad na tvrđavu?
Isailović ističe da je Bucatijev pripovedač sjajan. „Tokom celog romana ono što nas ’vozi’ jeste da nismo sigurni ko je glavni junak. Fokalizovan je Đovani Drogo, ali možda je glavni junak i tvrđava Bastijani, a možda je i vreme. Sasvim sigurno je vreme, jer je to jedina stvar koja se menja i mi prisustvujemo jednom istorijskom dekoru koji nije lokalizovan.“
„Ono što ’vuče’ radnju je kafkijanska atmosfera lavirintskog ponašanja koji u ovom slučaju nije birokratski nego jedna militaristička logika celog sveta, u kome svako od junaka teži nekoj izuzetnosti, i to je vrlo karakteristično za delo Dina Bucatija“, ističe Isailović i dodaje da Đovani Drogo želi da mu se desi nešto izuzetno. „Mi pratimo taj put za koji ne znamo da li će biti donkihotovski ili će se nešto desiti, i kroz celu priču mislim da je pripovedač taj koji nas održava. Iako je tipska ličnost, ima nešto osobeno što nas privlači. Sudbina jednog čoveka sa kojom možemo da se poistovetimo.“
Čekanje je možda jedna od ključnih reči ove knjige.
„Ovde je sve ispunjeno nadom da će se ipak desiti nešto veliko i svi junaci su uvereni da je život koji oni vode pravi život. Mora nešto izuzetno da se desi i baš zbog toga je Drogo pravi tragički junak koji neće izazvati kod nas neku katarzu zato što mu se desila smrt, jer to nije najgore što može da se desi u književnosti. Ta nemogućnost da se bilo šta desi, to čekanje Tatara koji nikad neće doći, ta pasivnost i inertnost junaka koji prihvata taj poredak jeste ono tragično. Ovo je roman o onom što se nikad nije desilo“, istakao je Isailović.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za petak 5. jun, a tema će biti roman „Podzemna železnica“ dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Kolsona Vajtheda. Ova knjiga je na popustu 30% do 5. juna u knjižarama Delfi, na sajtu www.laguna.rs i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
Posle turobnih godina provedenih na Vojnoj akademiji, poručnik Drogo konačno kreće na svoj prvi zadatak, u mračnu i tihu Tvrđavu Bastijani. Iza zidina tvrđave leži kamenje i suva zemlja: Tatarska pustinja. Koja je svrha ovog vojnog garnizona na mrtvoj granici? Hoće li Tatari ikada krenuti u napad na tvrđavu?
Isailović ističe da je Bucatijev pripovedač sjajan. „Tokom celog romana ono što nas ’vozi’ jeste da nismo sigurni ko je glavni junak. Fokalizovan je Đovani Drogo, ali možda je glavni junak i tvrđava Bastijani, a možda je i vreme. Sasvim sigurno je vreme, jer je to jedina stvar koja se menja i mi prisustvujemo jednom istorijskom dekoru koji nije lokalizovan.“
„Ono što ’vuče’ radnju je kafkijanska atmosfera lavirintskog ponašanja koji u ovom slučaju nije birokratski nego jedna militaristička logika celog sveta, u kome svako od junaka teži nekoj izuzetnosti, i to je vrlo karakteristično za delo Dina Bucatija“, ističe Isailović i dodaje da Đovani Drogo želi da mu se desi nešto izuzetno. „Mi pratimo taj put za koji ne znamo da li će biti donkihotovski ili će se nešto desiti, i kroz celu priču mislim da je pripovedač taj koji nas održava. Iako je tipska ličnost, ima nešto osobeno što nas privlači. Sudbina jednog čoveka sa kojom možemo da se poistovetimo.“
Čekanje je možda jedna od ključnih reči ove knjige.
„Ovde je sve ispunjeno nadom da će se ipak desiti nešto veliko i svi junaci su uvereni da je život koji oni vode pravi život. Mora nešto izuzetno da se desi i baš zbog toga je Drogo pravi tragički junak koji neće izazvati kod nas neku katarzu zato što mu se desila smrt, jer to nije najgore što može da se desi u književnosti. Ta nemogućnost da se bilo šta desi, to čekanje Tatara koji nikad neće doći, ta pasivnost i inertnost junaka koji prihvata taj poredak jeste ono tragično. Ovo je roman o onom što se nikad nije desilo“, istakao je Isailović.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za petak 5. jun, a tema će biti roman „Podzemna železnica“ dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Kolsona Vajtheda. Ova knjiga je na popustu 30% do 5. juna u knjižarama Delfi, na sajtu www.laguna.rs i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
