Roman o neverovatnoj vernosti i nepobedivom instinktu
„Lesi dolazi kući“ Erika Najta je klasik i ove godine se nalazi na spisku lektire moje najstarije ćerke. Pretpostavljam da su svi čuli za ovu priču i to ne zbog same knjige, već zbog filmova ili TV serija. Međutim, ovo je roman koji zaista zaslužuje vašu pažnju.
Samu priču veoma je lako sumirati: odani pas koji je prodat kreće na dugačak put kući koji vodi preko nepristupačne prirode i kroz vrevu gradova. Ali dobar roman ne čini samo dobra priča. Pitate se koji su to razlozi zbog kojih preporučujem da obavezno pročitate ovu knjigu?
Glavni razlog je taj što je ovo složena knjiga, poput dobrog obroka koji se sastoji od mnogo jela nakon kojih budete zadovoljni, a pri tome vam ništa nije preselo. Dotiče se mnogih tema koje su odlične i za razmišljanje i diskusiju, i svaku razrađuje do te tačke da ništa bitno ne ostaje nedorečeno.
Radnja je smeštena u Jorkšir i škotsko gorje, pa ljudi koje susrećemo govore dijalektima regiona. Među njima je i nezaobilazni autsajder kome niko ne veruje, jer svaki put kada izgovori nešto, to ostalima para uši. Susrećemo i one koji svim srcem vole svoj dom, brda i proplanke, čije su karakterne osobine oblikovane uslovima života i lepotom tih predela, ali i one iz grada koji poštuju mišljenja i stavove onih koji žive na selu.
Susrećemo sebične i nesebične, okrutne, ljubazne i razmetljive ljude, sa čijim se postupcima i razmišljanjima upoznajemo na različite načine, što je veoma iznenađujuće za ovakvu vrstu priče. Čitamo o kompleksnim odnosima između oca i sina, majke i sina, oca i majke, dede i unuke, gospodara i sluge, parova koji su zajedno ostarili, predstavnika različitih nivoa vlasti i onih ispod i iznad njih, zabrinutih posmatrača i prolaznika, ali i onih koji uživaju u tome da svojim bližnjima učine stvari još težim nego što već jesu. Susrećemo mudre i poštene ljude, prevarante i pohlepnike, vesele saputnike i nemilosrdne lupeže, jednom rečju, čitavu lepezu različitih ljudi koji su stali u malu knjigu od manje od 250 stranica. Oni čine priču šarolikom i daju nam mnogo materijala za promišljanje o ljudskoj prirodi uopšte, a posebno o ljudskom ponašanju.
Kao da ovakva gomila likova nije bila dovoljna da ispuni pozadinu priče, jer se roman dotiče i raznih društvenih ili društveno-političkih problema, počevši od industrijske revolucije i Velike depresije i njihovog uticaja na zajednicu i porodicu, pa sve do razlika između života na selu i života u gradu i zagađenja životne sredine, a tu su i veoma promišljene i nesentimentalne reference na Prvi svetski rat. U svakom od ovih slučajeva stiče se jasan utisak da autor govori iz sopstvenog iskustva, što možete potvrditi čak i letimičnim uvidom u njegovu biografiju, ali ne i na osnovu poprilično površnog unosa na Vikipediji. Po mom mišljenju, početno mesto dešavanja radnje romana – siromašna zajednica rudara u Jorkširu –upravo je okruženje u kojem su živeli naši, ne tako daleki, preci sa obe strane Atlantika, i čitajući ovu knjigu možete da dobijete uvid u to kakav su život vodili i kako ih je život oblikovao.
Na kraju, ali to ne znači da je najmanje važno, roman pruža značajan uvid u prirodu i temperament jedne posebne rase pasa – škotskog ovčara. Očigledno je da je autor imao ženku škotskog ovčara koju je mnogo voleo i da je ta ljubav bila uzajamna. Njeno ime u stvarnom životu bilo je Tuts. U romanu se tako zove mala mešanka koja prati putujućeg trgovca i koja se ponaša onako kako se ponašala i Tuts tokom autorovih dana provedenih na putu. Tuts u romanu doživljava tragičan kraj, baš kao što se to dogodilo u stvarnom životu sa autorovom mešankom, tako da ova mala sporedna priča postaje trajni spomen na nju.
Ova moja objava je već mnogo duža od onoga što obično napišem, a i dalje vam nisam ispričala (ili otkrila) razvoj same priče, najdirljivije trenutke, zapanjujući preokret na kraju koji je izvanredan na mnogo načina, ili najupečatljivije lekcije koje mogu da se nauče – i od ljudskih i od psećih glavnih junaka. Dajte ovom romanu šansu. Sumnjam da ćete se pokajati.
Izvor: denneyhomeplace.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Samu priču veoma je lako sumirati: odani pas koji je prodat kreće na dugačak put kući koji vodi preko nepristupačne prirode i kroz vrevu gradova. Ali dobar roman ne čini samo dobra priča. Pitate se koji su to razlozi zbog kojih preporučujem da obavezno pročitate ovu knjigu?
Glavni razlog je taj što je ovo složena knjiga, poput dobrog obroka koji se sastoji od mnogo jela nakon kojih budete zadovoljni, a pri tome vam ništa nije preselo. Dotiče se mnogih tema koje su odlične i za razmišljanje i diskusiju, i svaku razrađuje do te tačke da ništa bitno ne ostaje nedorečeno.
Radnja je smeštena u Jorkšir i škotsko gorje, pa ljudi koje susrećemo govore dijalektima regiona. Među njima je i nezaobilazni autsajder kome niko ne veruje, jer svaki put kada izgovori nešto, to ostalima para uši. Susrećemo i one koji svim srcem vole svoj dom, brda i proplanke, čije su karakterne osobine oblikovane uslovima života i lepotom tih predela, ali i one iz grada koji poštuju mišljenja i stavove onih koji žive na selu.
Susrećemo sebične i nesebične, okrutne, ljubazne i razmetljive ljude, sa čijim se postupcima i razmišljanjima upoznajemo na različite načine, što je veoma iznenađujuće za ovakvu vrstu priče. Čitamo o kompleksnim odnosima između oca i sina, majke i sina, oca i majke, dede i unuke, gospodara i sluge, parova koji su zajedno ostarili, predstavnika različitih nivoa vlasti i onih ispod i iznad njih, zabrinutih posmatrača i prolaznika, ali i onih koji uživaju u tome da svojim bližnjima učine stvari još težim nego što već jesu. Susrećemo mudre i poštene ljude, prevarante i pohlepnike, vesele saputnike i nemilosrdne lupeže, jednom rečju, čitavu lepezu različitih ljudi koji su stali u malu knjigu od manje od 250 stranica. Oni čine priču šarolikom i daju nam mnogo materijala za promišljanje o ljudskoj prirodi uopšte, a posebno o ljudskom ponašanju.
Kao da ovakva gomila likova nije bila dovoljna da ispuni pozadinu priče, jer se roman dotiče i raznih društvenih ili društveno-političkih problema, počevši od industrijske revolucije i Velike depresije i njihovog uticaja na zajednicu i porodicu, pa sve do razlika između života na selu i života u gradu i zagađenja životne sredine, a tu su i veoma promišljene i nesentimentalne reference na Prvi svetski rat. U svakom od ovih slučajeva stiče se jasan utisak da autor govori iz sopstvenog iskustva, što možete potvrditi čak i letimičnim uvidom u njegovu biografiju, ali ne i na osnovu poprilično površnog unosa na Vikipediji. Po mom mišljenju, početno mesto dešavanja radnje romana – siromašna zajednica rudara u Jorkširu –upravo je okruženje u kojem su živeli naši, ne tako daleki, preci sa obe strane Atlantika, i čitajući ovu knjigu možete da dobijete uvid u to kakav su život vodili i kako ih je život oblikovao.
Na kraju, ali to ne znači da je najmanje važno, roman pruža značajan uvid u prirodu i temperament jedne posebne rase pasa – škotskog ovčara. Očigledno je da je autor imao ženku škotskog ovčara koju je mnogo voleo i da je ta ljubav bila uzajamna. Njeno ime u stvarnom životu bilo je Tuts. U romanu se tako zove mala mešanka koja prati putujućeg trgovca i koja se ponaša onako kako se ponašala i Tuts tokom autorovih dana provedenih na putu. Tuts u romanu doživljava tragičan kraj, baš kao što se to dogodilo u stvarnom životu sa autorovom mešankom, tako da ova mala sporedna priča postaje trajni spomen na nju.
Ova moja objava je već mnogo duža od onoga što obično napišem, a i dalje vam nisam ispričala (ili otkrila) razvoj same priče, najdirljivije trenutke, zapanjujući preokret na kraju koji je izvanredan na mnogo načina, ili najupečatljivije lekcije koje mogu da se nauče – i od ljudskih i od psećih glavnih junaka. Dajte ovom romanu šansu. Sumnjam da ćete se pokajati.
Izvor: denneyhomeplace.com
Prevod: Kristijan Vekonj
