Roman nobelovke Herte Miler „Lisac je oduvek bio lovac“ u prodaji od 12. juna
Izdavačka kuća Laguna prvi put na srpskom jeziku, za „Noć knjige“, objavljuje važnu knjigu dobitnice Nobelove nagrade za književnost Herte Miler „Lisac je oduvek bio lovac“. Knjigu možete pronaći u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca od petka, 12. juna. Knjiga je dostupna i na sajtu www. laguna.rs i u najvećoj online knjižari www.delfi.rs.
Rumunija poslednjih dana Čaušeskuove diktature. U sveprisutnom raspoloženju straha i užasa nastavnica Adina, fabrička radnica Klara i muzičar Paul pokušavaju da prežive. Lisičje krzno na podu pored Adininog kreveta kome je, kada ona nije bila u stanu, najpre odsečen rep, pa jedna zadnja noga, pa druga, a potom i obe prednje i na kraju i glava, dokaz je da je Adina pod prismotrom rumunske tajne policije. Lisičje krzno je poruka da njen život nije njen. Svi se nadaju promeni, svi je već naziru. Ali šta će doneti promena?
Kad promena nastupi, neki ljudi su i dalje u životnoj opasnosti. Neki i dalje gladni i siromašni, i podozrivi. Neki prijatelji postali su izdajice, drugi su nestali; bivši direktori najednom su nastavnici, upravnici su se preko noći premetnuli u direktore.
Jer koliko god diktatori strašni bili u jeku svoje vladavine, oni su to što jesu samo zato što iza njih stoji moćna mašinerija od čije volje, to jest interesa, zavise svi i sve. I sami diktatori. Samo „jedan kaput zamenjuje drugi“. Jer lisac je oduvek bio i biće lovac.
Tema ovog romana je život u totalitarnom režimu. Autorka opisuje svoj doživljaj strahovlade i večite patnje koja se nadvija nad životima pojedinaca. Kad junakinjina strepnja i strah prerastaju u saznanje da je obruč stegnut do kraja, spas će potražiti u bekstvu i skrivanju.
Herta Miler je dobila Nobelovu nagradu za književnost 2009. godine za svoja dela o životu u Rumuniji, Istočnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, progonima nemačke manjine u rumunskom delu Banata, kao i za svoje eseje o posledicama rata i svom izbeglištvu u Nemačkoj. Roman „Lisac je oduvek bio lovac“ Herte Miler zauzeo je mesto u čuvenom enciklopedijskom zborniku Joahima Kajzera pod naslovom „Knjiga 1000 knjiga“, koji obuhvata najznačajnije knjige u istoriji svetske književnosti.
Rumunija poslednjih dana Čaušeskuove diktature. U sveprisutnom raspoloženju straha i užasa nastavnica Adina, fabrička radnica Klara i muzičar Paul pokušavaju da prežive. Lisičje krzno na podu pored Adininog kreveta kome je, kada ona nije bila u stanu, najpre odsečen rep, pa jedna zadnja noga, pa druga, a potom i obe prednje i na kraju i glava, dokaz je da je Adina pod prismotrom rumunske tajne policije. Lisičje krzno je poruka da njen život nije njen. Svi se nadaju promeni, svi je već naziru. Ali šta će doneti promena?
Kad promena nastupi, neki ljudi su i dalje u životnoj opasnosti. Neki i dalje gladni i siromašni, i podozrivi. Neki prijatelji postali su izdajice, drugi su nestali; bivši direktori najednom su nastavnici, upravnici su se preko noći premetnuli u direktore.
Jer koliko god diktatori strašni bili u jeku svoje vladavine, oni su to što jesu samo zato što iza njih stoji moćna mašinerija od čije volje, to jest interesa, zavise svi i sve. I sami diktatori. Samo „jedan kaput zamenjuje drugi“. Jer lisac je oduvek bio i biće lovac.
Tema ovog romana je život u totalitarnom režimu. Autorka opisuje svoj doživljaj strahovlade i večite patnje koja se nadvija nad životima pojedinaca. Kad junakinjina strepnja i strah prerastaju u saznanje da je obruč stegnut do kraja, spas će potražiti u bekstvu i skrivanju.
Herta Miler je dobila Nobelovu nagradu za književnost 2009. godine za svoja dela o životu u Rumuniji, Istočnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, progonima nemačke manjine u rumunskom delu Banata, kao i za svoje eseje o posledicama rata i svom izbeglištvu u Nemačkoj. Roman „Lisac je oduvek bio lovac“ Herte Miler zauzeo je mesto u čuvenom enciklopedijskom zborniku Joahima Kajzera pod naslovom „Knjiga 1000 knjiga“, koji obuhvata najznačajnije knjige u istoriji svetske književnosti.
