Roman „Hiljadu brodova“ Natali Hejns briljantno preoblikuje Trojanski rat
Savremeni klasicisti ruše tradicionalne predstave o drevnim narativima i podstiču novo interesovanje za žene iz mitologije čije su se drame često odigravale u senci njihovih muških kolega.
Slobodoumna mitološkinja Natali Hejns, baš poput Madlin Miler, čija je „Kirka“ novo i drugačije viđenje veštice koja je u središtu „Odiseje“, ponovo piše drevne epove, ali iz nove perspektive. „Jokastina deca“ („The children of Jocasta“), visokohvaljeni roman koji je Hejnsova napisala 2017. godine, iznova prepričava dve Sofoklove tragedije, a „Hiljadu brodova“, njen najnoviji roman zasnovan na mitologiji, jednako je intrigantan. Preoblikujući materijal koji izvorno potiče od Vergilija, Homera, Euripida i drugih, Hejnsova je pred nas postavila blistavi narativ o Trojanskom ratu, koji će se dopasti ljubiteljima „Igre prestola“, kao i svima onima koji su zagriženi ljubitelji mitologije.
Natali Hejns, nekadašnja stend-ap komičarka i voditeljka BBC-jeve emisije „Natali Hejns bori se za klasiku“ (Natalie Haynes stands up for the classics“), ponovo je ispričala ove priče komičnim, kitnjastim stilom i živopisno prikazala scene borbi, porodičnih drama i srdžbu bogova i boginja. Roman „Hiljadu brodova“ bio je u najužem izboru za nagradu koja se dodeljuje za najbolje delo u domenu fikcije u Velikoj Britaniji i pohvaljen je zbog svoje subverzivne, feminističke konotacije. A Hejnsovoj je pošlo za rukom i da probleme iz bronzanog doba učini savremenim. Prostitucija, korumpirane vođe i uništenje Zemlje neki su od vanvremenskih izazova sa kojima su se suočili Grci i Trojanci tokom tog perioda.
„Hiljadu brodova“ – referenca na hiljadu brodova koje su Grci poslali u Troju da započnu rat koji je trajao deset godina – počinje sa Kaliopom, muzom epske poezije, koja izražava nezadovoljstvo nad Homerovim molbama za inspiraciju dok piše svoju priču koja se vrti oko muškaraca. Njeni podmukli komentari jasno nam stvaljaju do znanja da će ona, a ne Homer, ispričati ovu priču. „Da li on stvarno smatra da ja nemam ništa pametnije da radim sa svojim vremenom do da sedim tu i budem njegova muza? Njegova. Kada su pesnici zaboravili da su oni ti koji služe muzama, a da situacija nije obrnuta?“
Kaliopin narativ samo se nakratko zadržava na Trojanskom konju i ne hvaljenoj lepoti Helene Trojanske, a fokusira se na žrtve rata: „Ako [Homer] zaista želi da razume prirodu epske priče koju mu dopuštam da ispriča, on će morati da prihvati da žrtve rata nisu samo oni koji umiru. I da smrt van bojnog polja može biti plemenitija (herojskija, ako mu je ta reč draža) od one usred borbe.“ Ona govori o svim onim hroničnim patnjama žena koje oplakuju svoje mrtve muževe i sinove i silovanja svojih ćerki, koja su u same pretrpele, dok postaju ratni plen. „Kada je rat završen, muškarci su izgubili svoje živote. Međutim, žene su izgubile sve ostalo.“
Ne samo da roman „Hiljadu brodova“ pridaje više značaja patnji žena, već on na jedan živopisan način ispreda priču o hrabrosti, izdajstvu i osveti. Vidimo boginje koje u svojoj srdžbi spletkare da podstaknu rat (odabrale su rat nasuprot pošasti, a za to su iskoristile preljubu Helene Trojanske kako bi pokrenule rat sa velikim brojem žrtava); pogoršanje Penelopinog stanja i njene borbe da očuva svoje kraljevstvo dok čitavu deceniju čeka da se Odisej vrati iz rata; neustrašvu amazonsku kraljicu Pentesileju koja se do smrti bori sa Ahilom; i junaštvo koje je grčka princeza Ifigenija pokazala pre nego što ju je ubio njen otac Agamemnon. Međutim, ništa ne može nadmašiti scenu stravičnog nasilja u kojoj njena majka Klitemnestra ubija Agamemnona kako bi osvetila Ifigenijinu smrt. U ovom romanu našlo se više od pedeset junaka, međutim, Natali Hejns nam, sa velikom milošću, na početku romana daje spisak likova na koji se lako možete vratiti.
„Hiljadu brodova“ skidaju prašinu sa klasika i, kako nas Kaliopa podseća na završnim stranicama romana: „Izabrala sam stare priče i pretresala ih sve dok se skrivene žene nisu ukazale na vidiku. Njih sam slavila u pesmi, jer su na to dugo čekale“. To je pravovremena tvrdnja, imajući u vidu da savremeni svet računa na one smele koji pričaju priče o njegovoj raznolikoj civilizaciji.
Autor: Kerol Memot
Izvor: washingtonpost.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
Slobodoumna mitološkinja Natali Hejns, baš poput Madlin Miler, čija je „Kirka“ novo i drugačije viđenje veštice koja je u središtu „Odiseje“, ponovo piše drevne epove, ali iz nove perspektive. „Jokastina deca“ („The children of Jocasta“), visokohvaljeni roman koji je Hejnsova napisala 2017. godine, iznova prepričava dve Sofoklove tragedije, a „Hiljadu brodova“, njen najnoviji roman zasnovan na mitologiji, jednako je intrigantan. Preoblikujući materijal koji izvorno potiče od Vergilija, Homera, Euripida i drugih, Hejnsova je pred nas postavila blistavi narativ o Trojanskom ratu, koji će se dopasti ljubiteljima „Igre prestola“, kao i svima onima koji su zagriženi ljubitelji mitologije.
Natali Hejns, nekadašnja stend-ap komičarka i voditeljka BBC-jeve emisije „Natali Hejns bori se za klasiku“ (Natalie Haynes stands up for the classics“), ponovo je ispričala ove priče komičnim, kitnjastim stilom i živopisno prikazala scene borbi, porodičnih drama i srdžbu bogova i boginja. Roman „Hiljadu brodova“ bio je u najužem izboru za nagradu koja se dodeljuje za najbolje delo u domenu fikcije u Velikoj Britaniji i pohvaljen je zbog svoje subverzivne, feminističke konotacije. A Hejnsovoj je pošlo za rukom i da probleme iz bronzanog doba učini savremenim. Prostitucija, korumpirane vođe i uništenje Zemlje neki su od vanvremenskih izazova sa kojima su se suočili Grci i Trojanci tokom tog perioda.
„Hiljadu brodova“ – referenca na hiljadu brodova koje su Grci poslali u Troju da započnu rat koji je trajao deset godina – počinje sa Kaliopom, muzom epske poezije, koja izražava nezadovoljstvo nad Homerovim molbama za inspiraciju dok piše svoju priču koja se vrti oko muškaraca. Njeni podmukli komentari jasno nam stvaljaju do znanja da će ona, a ne Homer, ispričati ovu priču. „Da li on stvarno smatra da ja nemam ništa pametnije da radim sa svojim vremenom do da sedim tu i budem njegova muza? Njegova. Kada su pesnici zaboravili da su oni ti koji služe muzama, a da situacija nije obrnuta?“
Kaliopin narativ samo se nakratko zadržava na Trojanskom konju i ne hvaljenoj lepoti Helene Trojanske, a fokusira se na žrtve rata: „Ako [Homer] zaista želi da razume prirodu epske priče koju mu dopuštam da ispriča, on će morati da prihvati da žrtve rata nisu samo oni koji umiru. I da smrt van bojnog polja može biti plemenitija (herojskija, ako mu je ta reč draža) od one usred borbe.“ Ona govori o svim onim hroničnim patnjama žena koje oplakuju svoje mrtve muževe i sinove i silovanja svojih ćerki, koja su u same pretrpele, dok postaju ratni plen. „Kada je rat završen, muškarci su izgubili svoje živote. Međutim, žene su izgubile sve ostalo.“
Ne samo da roman „Hiljadu brodova“ pridaje više značaja patnji žena, već on na jedan živopisan način ispreda priču o hrabrosti, izdajstvu i osveti. Vidimo boginje koje u svojoj srdžbi spletkare da podstaknu rat (odabrale su rat nasuprot pošasti, a za to su iskoristile preljubu Helene Trojanske kako bi pokrenule rat sa velikim brojem žrtava); pogoršanje Penelopinog stanja i njene borbe da očuva svoje kraljevstvo dok čitavu deceniju čeka da se Odisej vrati iz rata; neustrašvu amazonsku kraljicu Pentesileju koja se do smrti bori sa Ahilom; i junaštvo koje je grčka princeza Ifigenija pokazala pre nego što ju je ubio njen otac Agamemnon. Međutim, ništa ne može nadmašiti scenu stravičnog nasilja u kojoj njena majka Klitemnestra ubija Agamemnona kako bi osvetila Ifigenijinu smrt. U ovom romanu našlo se više od pedeset junaka, međutim, Natali Hejns nam, sa velikom milošću, na početku romana daje spisak likova na koji se lako možete vratiti.
„Hiljadu brodova“ skidaju prašinu sa klasika i, kako nas Kaliopa podseća na završnim stranicama romana: „Izabrala sam stare priče i pretresala ih sve dok se skrivene žene nisu ukazale na vidiku. Njih sam slavila u pesmi, jer su na to dugo čekale“. To je pravovremena tvrdnja, imajući u vidu da savremeni svet računa na one smele koji pričaju priče o njegovoj raznolikoj civilizaciji.
Autor: Kerol Memot
Izvor: washingtonpost.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
