U prisustvu brojne publike i predstavnika medija 15. marta je u Kući Đure Jakšića u Beogradu predstavljen roman „Dukat i divlji pelin“ Lagunine autorke Dušice Milanović Marike. Prema ovom delu rađen je i scenario za drugi deo filma „Zona Zamfirova“. O knjizi su govorili književni kritičar Mićo Cvijetić i pisac Bratislav R. Milanović. Za muzički deo programa bile su zadužene sopranistkinja Marija Vasić i pijanistkinja Anastasija Vasić.
U romanu „Dukat i divlji pelin“ saznajemo šta se dogodilo sa Zonom Zamfirovom. Ovo je epilog jedne od najlepših ljubavnih priča u srpskoj književnosti.
Stevan Sremac je svoj čuveni roman okončao svadbom lepe i ponosite Zone Zamfirove i Maneta kujundžije. Dušica Milanović Marika prihvatila se izazova da napiše nastavak ove nezaboravne ljubavne priče. „Dukat i divlji pelin“ odvija se u ambijentu starog Niša, u lavirintu uskih ulica, kamenih ograda i orijentalnih lukova, gde opet srećemo poznate likove. Iz novih doživljaja glavnih junaka i neočekivanih situacija izvire tipičan južnjački humor zaodenut jezičkim koloritom i prožet sentimentalnošću.
Posle velike svadbe o kojoj je čaršija dugo brujala, Zona i Mane počinju da žive u kući koju im je darovao Zamfir. Vreme prolazi, a nad srećnim mladim brakom se nadvijaju senke jer Zona „niti šta ljulja, nit pod srcem nosi“. Po niškoj čaršiji sve više se priča o problemima mladog para, ali i o Manetovom „pravom licu“: terevenkama, meraku i kafanama. Lepa Zona naći će se pred dilemom: da li je voleti nekog dovoljno da bi se živelo zajedno?
Dušica Milanović Marika je na promociji istakla da je nastavila tamo gde je Sremac stao. Kao jedan od glavnih motiva romana ona je navela ljubomoru, zbog koje se odigravaju mnogobrojni događaji, ali prema njenim rečima, ljubav uvek pobeđuje, pa i u ovoj priči.
Nakon promocije usledilo je potpisivanje knjiga i druženje sa čitaocima.
Dušica Milanović Marika je pod pseudonimom Stevana Sremac objavila roman „Zona Zamfirova – Šta je bilo posle“ (2005), zbirku pripovedaka „Kap ženske krvi“ (2006), zbirku gradskih priča „Reč za oproštaj“ (2007). Posle toga objavljuje pod svojim pravim imenom. Član je Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je više nagrada i priznanja.
Roman „Dukat i divlji pelin“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Stevan Sremac je svoj čuveni roman okončao svadbom lepe i ponosite Zone Zamfirove i Maneta kujundžije. Dušica Milanović Marika prihvatila se izazova da napiše nastavak ove nezaboravne ljubavne priče. „Dukat i divlji pelin“ odvija se u ambijentu starog Niša, u lavirintu uskih ulica, kamenih ograda i orijentalnih lukova, gde opet srećemo poznate likove. Iz novih doživljaja glavnih junaka i neočekivanih situacija izvire tipičan južnjački humor zaodenut jezičkim koloritom i prožet sentimentalnošću.
Posle velike svadbe o kojoj je čaršija dugo brujala, Zona i Mane počinju da žive u kući koju im je darovao Zamfir. Vreme prolazi, a nad srećnim mladim brakom se nadvijaju senke jer Zona „niti šta ljulja, nit pod srcem nosi“. Po niškoj čaršiji sve više se priča o problemima mladog para, ali i o Manetovom „pravom licu“: terevenkama, meraku i kafanama. Lepa Zona naći će se pred dilemom: da li je voleti nekog dovoljno da bi se živelo zajedno?
Dušica Milanović Marika je na promociji istakla da je nastavila tamo gde je Sremac stao. Kao jedan od glavnih motiva romana ona je navela ljubomoru, zbog koje se odigravaju mnogobrojni događaji, ali prema njenim rečima, ljubav uvek pobeđuje, pa i u ovoj priči.
Nakon promocije usledilo je potpisivanje knjiga i druženje sa čitaocima.
Dušica Milanović Marika je pod pseudonimom Stevana Sremac objavila roman „Zona Zamfirova – Šta je bilo posle“ (2005), zbirku pripovedaka „Kap ženske krvi“ (2006), zbirku gradskih priča „Reč za oproštaj“ (2007). Posle toga objavljuje pod svojim pravim imenom. Član je Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je više nagrada i priznanja.
Roman „Dukat i divlji pelin“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
