Rešetanje knjige: „Upozorenje o sadržaju“ Nila Gejmena
Naslov:
„Upozorenje o sadržaju“
Ko je napisao?
Nil Gejmen, autor prelepih knjiga koje ne izbijaju iz glave, i čuvar ključa kreativnog dela moga srca. (U prevodu: Volim ga. Veoma. Govorim ovo kako bih se potpuno razotkrio. Možda neću biti objektivan kritičar danas.)
Sadržaj:
Ovo je zbirka kratkih priča i poezije, tako da su zapleti prostrani. Raznoliki. Gotovo manično različiti. Tu je zlosutni lavirint u britanskoj unutrašnjosti, gonjen legendarnim ubicom. Tu je imaginarna devojka koja je oživela. Tu je priča o paru koji ostavlja svoja srca (i umove) u Jerusalimu. I jedna koja nam govori šta se stvarno dogodilo Šerloku Holmsu kada se penzionisao. To su samo neke od priča i one jedva da vam mogu dati uvid u haos koji vreba među koricama ove knjige.
Kako bi se drugačije mogla zvati knjiga:
„Papazjanija zbrke i zabave za čitanje kraj vatre“
Čitajte ovo ukoliko su Vam se dopale:
Ukoliko volite kratke priče, uživaćete u ovoj knjizi.
Ukoliko volite fikciju kao žanr, uživaćete u ovoj knjizi.
Ukoliko volite da čitate o gotovo svemu, uživaćete u ovoj knjizi.
Gejmen je majstor svog zanata. Teško je ne voleti svet koji on stvara.
Upoznajmo glavne junake:
S obzirom na to da je reč o zbirci pripovedaka, glavnih junaka ima koliko i priča. Mladić koji samo želi da pomogne mlađem bratu svoje devojke da zaspi. Ostareli čitalac, poražen činjenicom da više ne može da se seti imena svog omiljenog pisca. Tu je i devojčica sa najboljim imenom ikada (Džemima Glorfindel Petula Remzi), koja odgovara na policijska pitanja nakon sestrine otmice. Likovi u ovoj zbirci su kao bombonjera Foresta Gampa ‒ na početku svake priče, nećete znati šta vas u njoj očekuje.
Glavnog junaka u fimu bi glumio:
Mnogo različitih glumaca. Mnogo različitih lica. Previše da bismo ih nabrojali ovde.
Postavka: da li biste živeli na tom mestu?
Postoji mnogo predela u knjizi ‒ daleke morske obale, brda ruralne Kine, svetovi u dalekim vremenima i mestima. Voleo bih sve da ih posetim, dokle god mogu da se vratim kući na večeru.
Omiljena rečenica?
U novembru sam primio ucenjivačku poruku u kojoj je pisalo šta je potrebno da uradim ukoliko želim da vidim svog ujaka Teobalda živog. Nemam ujaka Teobalda, ali nosim ružičasti karanfil u reveru i nisam jeo ništa sem salate celog meseca.
Presuda:
Gejmen je majstor. Ne mogu kritikovati njegova dela više nego ona koja su napisali Stiven King ili Margaret Atvud. I ova recenzija će biti preduga, ali ćete jednostavno morati da mi oprostite.
Zbog čega? Ovog „Upozorenja o sadržaju“? Pa, ono je ništa manje nego zadivljavajuće. Zbirka raznovrsnih, duhovitih, čudnovatih priča, od kojih će se većina vrteti po mojoj glavi mesecima. Znam da hoće, jer su već tamo, već me muče. Već me potresaju, pitaju iznova i iznova:
„Šta ako?“
„Kako bi bilo da... ?“
„Zašto ne bi... ?“
Od „Kalendara priča“, presmešne grupe od dvanaest čudnovato nepovezanih mini priča, pa do „Slučaj Smrti i meda“, čiji sam nepovezani početak nakratko mrzeo, ali čiji me je kraj doveo do suza, nema kraja Gejmenovoj mašti. Želite vanzemaljce? Dobićete ih. Čudovišta? Svakako. Naravno. Potresni momenti u kojima se zaljubuljujete u lika, samo da biste ga videli kako se rastvara u nečijem naletu fantazije? Apsolutno.
Meni je, ipak, omiljena proganjajuća, bolna priča „Čovek koji je zaboravio Reja Bredberija“. To je ljubavno pismo jednom od najboljih autora ikada, a u isto vreme je tužno i divno i bolno, tako bolno. Jer ko se ne plaši, najviše od svega, gubitka pamćenja? Sećanja na sopstveni život? To je pitanje zbog kojeg provodim besane noći, i u posveti Reju Bredberiju, Gejmen oživljava ovaj strah.
Ako sve ovo nije dovoljno da uzmete knjigu u ruke, onda znajte još nešto: za svaku priču i pesmu u zbirci, postoji sažetak u uvodu o tome kako je nastala. Jer znate kako u intervjuima ljudi uvek pitaju autora: „Odakle dobijate ideje?“ i odgovor je uvek nejasan. Iz čega god? Ali mi, čitaoci, zaista želimo da znamo, ovog puta očajnički, kako je nastala priča? Gejmen nam daje odgovore, omogućavajući nam da gvirnemo u mozak koji mora da je predivan, proganjajući i zastrašujući kao i priče koje rađa.
Znaci, Gejmen? Samo napred, dragi čitaoci. Samo napred i pročitajte „Upozorenje o sadržaju“. Mislim da ćete biti oduševljeni.
Autor: Li Rajn
Izvor: litreactor.com
„Upozorenje o sadržaju“
Ko je napisao?
Nil Gejmen, autor prelepih knjiga koje ne izbijaju iz glave, i čuvar ključa kreativnog dela moga srca. (U prevodu: Volim ga. Veoma. Govorim ovo kako bih se potpuno razotkrio. Možda neću biti objektivan kritičar danas.)
Sadržaj:
Ovo je zbirka kratkih priča i poezije, tako da su zapleti prostrani. Raznoliki. Gotovo manično različiti. Tu je zlosutni lavirint u britanskoj unutrašnjosti, gonjen legendarnim ubicom. Tu je imaginarna devojka koja je oživela. Tu je priča o paru koji ostavlja svoja srca (i umove) u Jerusalimu. I jedna koja nam govori šta se stvarno dogodilo Šerloku Holmsu kada se penzionisao. To su samo neke od priča i one jedva da vam mogu dati uvid u haos koji vreba među koricama ove knjige.
Kako bi se drugačije mogla zvati knjiga:
„Papazjanija zbrke i zabave za čitanje kraj vatre“
Čitajte ovo ukoliko su Vam se dopale:
Ukoliko volite kratke priče, uživaćete u ovoj knjizi.
Ukoliko volite fikciju kao žanr, uživaćete u ovoj knjizi.
Ukoliko volite da čitate o gotovo svemu, uživaćete u ovoj knjizi.
Gejmen je majstor svog zanata. Teško je ne voleti svet koji on stvara.
Upoznajmo glavne junake:
S obzirom na to da je reč o zbirci pripovedaka, glavnih junaka ima koliko i priča. Mladić koji samo želi da pomogne mlađem bratu svoje devojke da zaspi. Ostareli čitalac, poražen činjenicom da više ne može da se seti imena svog omiljenog pisca. Tu je i devojčica sa najboljim imenom ikada (Džemima Glorfindel Petula Remzi), koja odgovara na policijska pitanja nakon sestrine otmice. Likovi u ovoj zbirci su kao bombonjera Foresta Gampa ‒ na početku svake priče, nećete znati šta vas u njoj očekuje.
Glavnog junaka u fimu bi glumio:
Mnogo različitih glumaca. Mnogo različitih lica. Previše da bismo ih nabrojali ovde.
Postavka: da li biste živeli na tom mestu?
Postoji mnogo predela u knjizi ‒ daleke morske obale, brda ruralne Kine, svetovi u dalekim vremenima i mestima. Voleo bih sve da ih posetim, dokle god mogu da se vratim kući na večeru.
Omiljena rečenica?
U novembru sam primio ucenjivačku poruku u kojoj je pisalo šta je potrebno da uradim ukoliko želim da vidim svog ujaka Teobalda živog. Nemam ujaka Teobalda, ali nosim ružičasti karanfil u reveru i nisam jeo ništa sem salate celog meseca.
Presuda:
Gejmen je majstor. Ne mogu kritikovati njegova dela više nego ona koja su napisali Stiven King ili Margaret Atvud. I ova recenzija će biti preduga, ali ćete jednostavno morati da mi oprostite.
Zbog čega? Ovog „Upozorenja o sadržaju“? Pa, ono je ništa manje nego zadivljavajuće. Zbirka raznovrsnih, duhovitih, čudnovatih priča, od kojih će se većina vrteti po mojoj glavi mesecima. Znam da hoće, jer su već tamo, već me muče. Već me potresaju, pitaju iznova i iznova:
„Šta ako?“
„Kako bi bilo da... ?“
„Zašto ne bi... ?“
Od „Kalendara priča“, presmešne grupe od dvanaest čudnovato nepovezanih mini priča, pa do „Slučaj Smrti i meda“, čiji sam nepovezani početak nakratko mrzeo, ali čiji me je kraj doveo do suza, nema kraja Gejmenovoj mašti. Želite vanzemaljce? Dobićete ih. Čudovišta? Svakako. Naravno. Potresni momenti u kojima se zaljubuljujete u lika, samo da biste ga videli kako se rastvara u nečijem naletu fantazije? Apsolutno.
Meni je, ipak, omiljena proganjajuća, bolna priča „Čovek koji je zaboravio Reja Bredberija“. To je ljubavno pismo jednom od najboljih autora ikada, a u isto vreme je tužno i divno i bolno, tako bolno. Jer ko se ne plaši, najviše od svega, gubitka pamćenja? Sećanja na sopstveni život? To je pitanje zbog kojeg provodim besane noći, i u posveti Reju Bredberiju, Gejmen oživljava ovaj strah.
Ako sve ovo nije dovoljno da uzmete knjigu u ruke, onda znajte još nešto: za svaku priču i pesmu u zbirci, postoji sažetak u uvodu o tome kako je nastala. Jer znate kako u intervjuima ljudi uvek pitaju autora: „Odakle dobijate ideje?“ i odgovor je uvek nejasan. Iz čega god? Ali mi, čitaoci, zaista želimo da znamo, ovog puta očajnički, kako je nastala priča? Gejmen nam daje odgovore, omogućavajući nam da gvirnemo u mozak koji mora da je predivan, proganjajući i zastrašujući kao i priče koje rađa.
Znaci, Gejmen? Samo napred, dragi čitaoci. Samo napred i pročitajte „Upozorenje o sadržaju“. Mislim da ćete biti oduševljeni.
Autor: Li Rajn
Izvor: litreactor.com
