Remek-delo svetske književnosti „Čiča Gorio“ od 24. februara u prodaji

21. 2. 2023.

Jedan od najvećih Balzakovih romana „Čiča Gorio“ majstorska je studija roditeljske ljubavi i realističan prikaz pariskih naravi. To je, pre svega, tragična priča o bogatom ocu koga je opsesivna ljubav prema ćerkama gurnula u finansijski krah, a onda i u smrt.

Na početku romana upoznajemo Ežena de Rastinjaka, mladića iz osiromašene plemićke porodice, koji iz provincije dolazi u Pariz sa velikim ambicijama i željom da se uzdigne na društvenoj lestvici. U tom poduhvatu će mu pomagati okoreli i misteriozni kriminalac Votren. Rastinjak će pokušati da iskoristi sve prilike koje mu se budu ukazale, a na tom putu će se zaljubiti u jednu od dve Gorioove ćerke i tako uplesti u njihovu porodičnu priču.

„Čiča Gorio“ je složen i upečatljiv roman koji je po objavljivanju 1835. godine kritikovan zbog brutalne iskrenosti i pesimistično opisanog društva. Danas se smatra jednim od najznačajnijih Balzakovih dela jer na maestralan način opisuje „kola civilizacije“, koja mrve i gaze one koji ne umeju da im izmaknu.

„Čiča Gorioa“ možete pronaći od petka 24. februara u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Do 20%
-10%
Čiča Gorio
Onore de Balzak
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
999,00RSD
Članska cena i do:
799,20RSD

Onore de Balzak

Rođen je u Turu 1799. godine, gde je njegov otac, seosko dete, napredujući do administracije Kraljevskog saveta, poslat da nadgleda armijsko snabdevanje. Majka mu je iz porodice imućnih pariskih platnara, preko trideset godina mlađa od muža, udata iz računa. Porodično prezime bilo je Balsa, ali ga je društveno pokretljivi otac promenio u Balzak – Onoreu je ostalo samo da kasnije doda lažnu plemićku oznaku de, u skladu sa svojom ideološkom naklonošću prema starim vrednostima, aristokratiji i monarhiji. Najranije detinjstvo proveo je kod dojkinje, odvojen od roditelja, da bi potom bio školovan uz kućne učitelje, dok nije stasao za gimnaziju i poslat u Vandom, odakle je stigao na Sorbonu, na studije. Posle studija, na insistiranje oca, radio je kao činovnik u advokatskoj kancelariji par godina, a onda pobegao iz pravničke profesije glavom bez obzira. Tada rešava da počne da piše: posle neuspeha s dramskim tekstovima, okreće se romanima i to popularnim petparačkim „romansama“ s elementima istorijskog, tajanstvenog, strašnog i neretko komičnog, koje piše pod pseudonimom za pariske časopise, pekući zanat. Sve se češće kreće po pariskim salonima, postaje nezaobilazna figura u društvu, glagoljiv, glasan, duhovit, hvalisav i napadan, pun životne energije, uz to izvrstan pripovedač. Veliki ženskar, govorilo se o mnoštvu afera s pariskim damama. Ipak, njegova ljubav prema udatoj poljskoj grofici Evelini Hanskoj, koja je trajala od 1832. u razdvojenosti, s povremenim ukradenim susretima po Evropi i pismima, krunisana je brakom pet meseci pre Balzakove smrti. S prvim romanima koji će se uceloviti u „Ljudsku komediju“ – ciklus sastavljen od preko 90 dela, „koji istovremeno obuhvata istoriju i kritiku društva, analizu njegovih zala i raspravljanje njegovih principa“, treba da pruži jednu enciklopedičnu ali živu sliku doba, istinitiju od bilo kojeg istoriografskog izveštaja, jer se oslanja na roman kao sredstvo i na umetničku viziju koja prodire u suštinu pojava. U središtu njegovog dela jeste sukob individue i društva, odnosno borba pojedinca, obdarenog strašću, katkad i opsesijom, da zauzme optimalnu poziciju u svetu, pri čemu je od ključnog značaja uzajamno dejstvo jedinke i sredine – predstavljene francuskim društvenim sistemom, gde Balzak neprestano tematizuje propadanje moralnih vrednosti, časti i solidarnosti, ljudske osećajnosti, pa i romantičarskog idealizma, pod bespogovornim autoritetom novca u dominantno materijalističkoj kulturi kapitalizma. Muž grofice Hanske umro je 1841, međutim, ljubavna priča između pisca i grofove udovice pretrpela je još mnoštvo udara i prepreka, da bi, po razrešenju svih problema, Balzak, već na smrt bolestan, otputovao u Ukrajinu, gde su se on i Evelina venčali u martu 1850. Umro je u avgustu iste godine. Oboje su sahranjeni na groblju Per Lašez. Foto: Louis-Auguste Bisson / Wikimedia Commons

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. 3. 2026.

„Karota“ i „Lusi“ u najužem izboru za Vitalovu nagradu

U finale izbora za Nagradu „Zlatni suncokret“, poznatiju kao Vitalova nagrada, uvršteno je osam knjiga iz 2025. godine, a među njima i dva romana u izdanju Lagune – „Karota“ Darka Tuševljakovića i „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.

Pročitaj više

4. 3. 2026.

Ana Atanasković predstaviće svoj književni opus u Beloj Crkvi 6. marta

Književno veče sa Anom Atanasković održaće se u čitaonici belocrkvanske Narodne biblioteke, u petak 6. marta od 18 sati.

Pročitaj više

3. 3. 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića 5. marta u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića biće održana u četvrtak 5. marta od 18 sati u knjižari Delfi SKC. Pored autora, govoriće pisac Đorđe Bajić i urednica Mina Kebin. Moderiraće Mona Cukić. Ovaj roman svojevrsni je nastavak „Ukusa straha“, prvog psihološkog

Pročitaj više