„Reči na mom dlanu“ oživljavaju sudbinu zaboravljene istorijske ličnosti
Roman „Reči na mom dlanu“ je fikcionalna priča o zaboravljenoj istorijskoj ličnosti, Heleni Jans, holandskoj sluškinji koja je bila u vezi sa Reneom Dekartom kada je iznajmio sobu od njenog poslodavca.
Malo toga se zna o Heleninom životu: znamo da je umela da čita i piše (što je bilo veoma neobično za sluškinju toga vremena) i da je, uprkos svom društvenom položaju, igrala bitnu ulogu u Dekartovom životu. Nije teško zamisliti da je Helena bila snažna i odlučna osoba.
U romanu Helena živi u svetu punom granica, nevidljivih linija zbog kojih je odvojena ‒ od žena koje dolaze iz sveta bogatih i, najvažnije, od muškaraca. Ona žudi za time da stekne privilegiju koju muškarci automatski imaju i često nailazi na prepreke koje je sprečavaju da upotrebi svoje veštine i obrazovanje.
Ova priča prelepo ilustruje to kako su, uprkos društvenim pravilima, žene ipak mogle da daju svoj doprinos oblikovanju našeg sveta, kao što su to mogli filozofi poput Dekarta. Uprkos Heleninoj odlučnosti i želji da prevaziđe status quo, Helenine veštine se suviše retko upotrebljavaju.
Ljubavna priča Dekarta i Helene je predivno opisana, posebno u svojim ranim fazama. Ona je istinska i nežna i nakon što Dekart ode, Helena primećuje da je „u prostoru i dalje ostao trag njegovog oblika“.
Helena zvuči kao moderna žena, koja u svemu vidi mogućnosti umesto prepreka i nikad ne traži da se muškarac obaveže – već samo da njen Mesje uradi ono što je ispravno. Ona je živela onako kako mnoge druge žene ne bi mogle u tim okolnostima. Mi dobijamo priliku da zavirimo u njihove živote. Ograničenja koja sputavaju njihove mogućnosti su stroža nego Helenina ograničenja i ona se ne savijaju pod drugim ženama koliko pod Heleninom tvrdoglavom upornošću.
Osvrćući se na to koliko je malo toga od Heleninog života dokumentovano, Glasferdova kaže: „Helena Jans. Ona je poput belutka, koji odskoči od vode jednom, dvaput, triput – a onda potone bez traga.“
„Reči na mom dlanu“ su odličan roman, i prelepa slika Amsterdama iz 17. veka, knjiga koja Heleni konačno daje mesto u istoriji koje ona zaslužuje.
Izvor: forbookssake.net
Malo toga se zna o Heleninom životu: znamo da je umela da čita i piše (što je bilo veoma neobično za sluškinju toga vremena) i da je, uprkos svom društvenom položaju, igrala bitnu ulogu u Dekartovom životu. Nije teško zamisliti da je Helena bila snažna i odlučna osoba.
U romanu Helena živi u svetu punom granica, nevidljivih linija zbog kojih je odvojena ‒ od žena koje dolaze iz sveta bogatih i, najvažnije, od muškaraca. Ona žudi za time da stekne privilegiju koju muškarci automatski imaju i često nailazi na prepreke koje je sprečavaju da upotrebi svoje veštine i obrazovanje.
Ova priča prelepo ilustruje to kako su, uprkos društvenim pravilima, žene ipak mogle da daju svoj doprinos oblikovanju našeg sveta, kao što su to mogli filozofi poput Dekarta. Uprkos Heleninoj odlučnosti i želji da prevaziđe status quo, Helenine veštine se suviše retko upotrebljavaju.
Ljubavna priča Dekarta i Helene je predivno opisana, posebno u svojim ranim fazama. Ona je istinska i nežna i nakon što Dekart ode, Helena primećuje da je „u prostoru i dalje ostao trag njegovog oblika“.
Helena zvuči kao moderna žena, koja u svemu vidi mogućnosti umesto prepreka i nikad ne traži da se muškarac obaveže – već samo da njen Mesje uradi ono što je ispravno. Ona je živela onako kako mnoge druge žene ne bi mogle u tim okolnostima. Mi dobijamo priliku da zavirimo u njihove živote. Ograničenja koja sputavaju njihove mogućnosti su stroža nego Helenina ograničenja i ona se ne savijaju pod drugim ženama koliko pod Heleninom tvrdoglavom upornošću.
Osvrćući se na to koliko je malo toga od Heleninog života dokumentovano, Glasferdova kaže: „Helena Jans. Ona je poput belutka, koji odskoči od vode jednom, dvaput, triput – a onda potone bez traga.“
„Reči na mom dlanu“ su odličan roman, i prelepa slika Amsterdama iz 17. veka, knjiga koja Heleni konačno daje mesto u istoriji koje ona zaslužuje.
Izvor: forbookssake.net
