Nova knjiga najpoznatijeg peruanskog pisca izazvala je lavinu komentara, što negativnih što pozitivnih, kada je ugledala svetlost dana i književne police prošle godine. Dok jedni tvrde da je ovo ništa drugo do najobičnija erotska priča koja nije dostojna jednog dobitnika Nobelove nagrade, drugi hvale smelost Maria Vargasa Ljose i uživaju u njegovim rečima , te se sve češće sreću komentari da je delo napeto, drsko i napisano tako da niko ne bi pomislio da njegov autor ima čak osamdeset godina.

Pet uglova je triler koji prati novinara Rolanda, koji koristi moć svoje profesije da ucenjuje druge ljude i uništava im živote. Međutim, počinje da ucenjuje pogrešnog čoveka i tu kreće njegova noćna mora. Ceo roman je smešten u doba predsedništva Alberta Fudžimorija. Ono što je bitno da znate pre čitanja ovog romana jeste to da se sam pisac u jednom trenutku bavio politikom. Konačno, u novom romanu, političar u Vargasu Ljosi, ne pisac, izlazi na videlo. Ovo je nešto što je veliki broj ljudi čekao, te nije nikakvo iznenađenje što je knjiga postal bestseller u Latinoamerici već posle nekoliko nedelja. Ali to nije sve. Mario Vargas Ljosa je izgubio na izborima 1990. i to ni od koga drugog, do Alberta Fudžimorija. Sada, 26 godina kasnije, Vargas Ljosa se vraća na događaje iz devedesetih i ponovo kritikuje režim koji je tada vladao. Sam naslov – Pet uglova (Cinco Esquinas), odražava raspoloženje i situaciju koja je vladala u Limi, koja je ‘rastrgnuta’ između prostitutki, dilera, makroa i prevaranata najgore vrste. Knjiga je, po mišljenju Maria Vargasa Ljose, mural političke situacije Perua tog vremena.

Kroz knjigu su prožete tri teme: politika, korupcija i žuta štampa, a ono što ih sve povezuje je erotika. Upravo u tome se ogleda brilijantost pisca. Samo Vargas Ljosa je u stanju da toliko živahno i sa toliko sitnih detalja opisuje razne seksualne scenarijei fantazije, a da opet zna kako da ne pređe granicu vulgarnosti. Intriga i zlokobne političke igre,te glavna tema romana, praćene su manjim pričama o dve žene, Ćabela i Marisa, koje otkrivaju sebe, svoje telo i ispunjavaju svoje seksualne fantazije jedna u drugoj. Nešto što mu se, pak, može zameriti je korišćenje ‘Peruvijanizama’ odnosno raznih reči i fraza specifičnih za ovu zemlju, koje ponekad dovode do konfuzije čitaoce koji nisu iz ovih predela.

Tehnika pisanja Vargasa Ljose, uplitanje različitih epizoda i dijaloga na istoj strani knjige, kako bi tenzija došla do vrhunca i kako bi sve ‘odjekivalo’, u ovom romanu najviše dolazi do izražaja, pogotovo u poglavlju ‘Kovitlac’. Sam naslov govori o haosu koji sledi. Celo poglavlje je napisano tako da se svaki paragraf odnosi na drugu sporednu priču koju pokreće roman, što, složićete se, mora zaista da bude maestralno napisano kako bi imalo smisla i kako bi čitalac sve razumeo i ispratio, a to niko ne može uraditi bolje od Vargasa Ljose.

Nakon čitanja, jedno pitanje ostaje da ‘visi nad glavom’. Da li je roman Pet uglova, iako dobar i drugačiji, zaista jedno od boljih ostvarenja Maria Vargasa Ljose? Mišljenja su podeljena. No, većina kritičara se slaže da je roman zaista doneo nešto novo i inovativno, ima prilično dobru strukturu i sveukupni ritam priče je omamljujuć, ali postoji zamerka da likovi ipak nisu dovoljno zanimljivi i kompleksni, te da knjizi ipak nedostaje malo objektivnosti i ambicije. Međutim, moći ćete o ovome da sudite, tek kada je pročitate, zato požurite u najbližu Laguninu knjižaru po svoj primerak, nećete zažaliti!

Autor: Katarina Ilić
Izvor: bukmarkic.com