Paulo Koeljo je jedan od najčitanijih pisaca na svetu. Njegove knjige prodate su u 320 miliona primeraka i prevedene na više od 150 jezika. On je autor čuvenog „Alhemičara“, koji uskoro stiže i u novom, ilustrovanom ruhu, i već dugi niz godina objavljuje po jednu knjigu godišnje. To je zaista izuzetno.

Njegova najnovija knjiga „Strelac“ predstavlja alegoriju o mladiću koji traži mudre savete od starijeg čoveka, koji ga usput podučava i daje praktične savete. Preko Zuma smo o ovoj knjizi razgovarali sa Paulom Koeljom i Polom Bogardsom, izvršnim potpredsednikom izdavačke kuće Knopf. Bogards je izneo svoja razmišljanja o knjizi – rekao je da je to „knjiga o samopotvrđivanju; knjiga o istrajnosti; knjiga koja govori iz srca“. „I knjiga koja govori o fokusiranosti“, dodao je Koeljo. „Fokusiranosti i istrajnosti“.

Sledi deo razgovora sa Koeljom.

Kako je nastala ova knjiga?

Dvadeset ili možda i više godina sam se bavio streličarstvom – kada sam živeo na Pirinejima. Streličarstvo je baš fascinantno. Kada počnete da se time bavite, postajete potpuno zavisni. Jednoga dana sam nabasao na teren gde je bila francuska vojska. Imao sam svoj luk. Imao sam svu opremu. Pomislio sam, o Bože, biće problema. Imao sam dozvolu za bavljenje streličarstvom. Imao sam čak i dozvolu za lov, iako se time nisam bavio. Samo sam nastavio da hodam pretvarajući se da nikoga ne vidim. Vojnici su bili naokolo, a ja sam se pretvarao da sam sâm. Udaljio sam se od mesta gde su kampovali. A onda se odjednom pojavio poručnik. Video sam da ide prema meni – posmislio sam da će sada sigurno biti problema. Ja sam stranac na toj zemlji. Imam oružje u rukama, jer luk je vrsta oružja. Biće problema. A onda je on došao do mene i upitao me: „Da li ste vi Paulo Koeljo?“ Rekao sam da jesam. „Ja mnogo volim Vaše knjige.“ A onda je dodao: „Vi se bavite streličarstvom?“ Potvrdio sam. Pitao me je zašto ne bih napisao knjigu o streličarstvu. Jer i on se njime bavio. Znate, svakoga dana dobijem pet ili šest predloga za neku knjigu. U ovom slučaju sam osetio jaku potrebu da ovu napišem – o svemu što sam učio. I tako sam, deset meseci kasnije, napisao knjigu. Ali to je bila knjiga za mene samog. Nisam razmišljao da je objavim.

Vi ste napisali ovu knjigu, ali je niste objavili?

Postavio sam je kao samizdatu knjigu na Amazon.

Stvarno? Kada je to bilo?

Mislim da sam je napisao 2003, možda 2004. godine.

Dakle, napisali ste ovu knjigu pre skoro dvadeset godina? Pretpostavljam da se u međuvremenu Vaša filozofija nije promenila.

Naravno da nije.

Da li ste je brzo napisali?

Veoma brzo. Ne sećam se tačno koliko je pisanje trajalo, ali je bilo veoma brzo. To su, u suštini, moja razmišljanja o streličarstvu. Ali obično to tako i bude – knjige pišem vrlo brzo. Na primer, „Alhemičara“ sam napisao za dve nedelje. Obično to izgleda ovako. Sednem. Pišem. Knjiga je u meni. Prosto je pretočim na papir.

Ko je radio ilustracije? Zaista su fantastične.

Da, ilustracije su fantastične. Uradila ih je fenomenalna Eva Eler. Mnogo ih volim ilustracije. Baš ih volim. Vrlo su precizne. Vrlo jasne.

Kada ste se bavili streličarstvom, da li ste ga sveli na najbitnije elemente? Luk. Strelac. Meta. Da li je sve ono o čemu pišete u knjizi već bilo u Vašoj glavi pre nego što ste počeli pisanje?

U osnovi, postoji osam koraka. Zauzmete stav. Tu je luk. Tu su strele. A onda sledi još nekoliko pokreta. Dakle, sve se svodi na samo osam koraka. To s vremenom postaje veoma lako. Luk. Strela. Meta.

Zaista je glupo ukoliko vam se život svodi na to što pokušavate da strelom pogodite papir – to jest metu na papiru – mora da postoji nešto više od toga. Ja nisam tip koji mirno sedi. Ne mogu tako da meditiram. Potrebna mi je akcija. Dakle, streličarstvo je bio najbolji način za meditaciju. Streličarstvo. Kretanje. Fizička aktivnost. Ne mogu samo da sedim i kažem „oooom“. Radio sam to u prošlosti, ali više ne – potrebna mi je akcija.

Autor: Kris Šlup
Izvor: amazon.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Paul Macleod