U četvrtak 31. maja od 19 sati u klubu Magistrala Doma kulture „Studentski grad“ gost će biti Oto Oltvanji koji će govoriti o svojoj novoj knjizi „Priče misterije i magije“. Osim autora učestvovaće i pisac Goran Skrobonja.
„Stvarnost je krhka poput porcelanske figurice“, kaže junakinja jedne od njegovih nesvakidašnjih priča. Zahvaljujući nesputanoj maštovitosti, autor uvodi čitaoce u mistično-magijsku verziju stvarnosti u kojoj će se oni osećati kudikamo udobnije nego u realnom svetu.
„Za mene su večita misterija automobili kraj bankine sa uključena sva četiri, ljudi koji ne slušaju sagovornike, verovanje na prvu u sve što piše na internetu. Čista magija za mene jeste nesebičnost. Na to uvek padam“, rekao je Oto Oltvanji.
Oto Oltvanji (1971, Novi Sad) odrastao je u Subotici, živi u Beogradu. Sa 16 godina otkupljen mu je kriminalistički roman i objavljen pod pseudonimom. Od ranih devedesetih objavio je četrdesetak priča u časopisima Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik i antologijama Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto. S engleskog je preveo, pored ostalih, knjige Džonatana Letema „Sva siročad Bruklina“, „Ne voliš me još“ i „Tvrđava samoće“, kao i stripove „Rip Kirbi“ i „Vulverin“. Pisao je tekstove o popularnoj kulturi za Vreme, Ukus nestašnih i Košavu. Dobitnik je nagrade „Lazar Komarčić“ za priču i prevod. Romani: „Crne cipele“, „Kičma noći“ i „Iver“.
„Stvarnost je krhka poput porcelanske figurice“, kaže junakinja jedne od njegovih nesvakidašnjih priča. Zahvaljujući nesputanoj maštovitosti, autor uvodi čitaoce u mistično-magijsku verziju stvarnosti u kojoj će se oni osećati kudikamo udobnije nego u realnom svetu.
„Za mene su večita misterija automobili kraj bankine sa uključena sva četiri, ljudi koji ne slušaju sagovornike, verovanje na prvu u sve što piše na internetu. Čista magija za mene jeste nesebičnost. Na to uvek padam“, rekao je Oto Oltvanji.
Oto Oltvanji (1971, Novi Sad) odrastao je u Subotici, živi u Beogradu. Sa 16 godina otkupljen mu je kriminalistički roman i objavljen pod pseudonimom. Od ranih devedesetih objavio je četrdesetak priča u časopisima Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik i antologijama Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto. S engleskog je preveo, pored ostalih, knjige Džonatana Letema „Sva siročad Bruklina“, „Ne voliš me još“ i „Tvrđava samoće“, kao i stripove „Rip Kirbi“ i „Vulverin“. Pisao je tekstove o popularnoj kulturi za Vreme, Ukus nestašnih i Košavu. Dobitnik je nagrade „Lazar Komarčić“ za priču i prevod. Romani: „Crne cipele“, „Kičma noći“ i „Iver“.
