Prvi intervju E L Džejms za balkanske medije: „Uvek se zaljubljujem u svoje likove“
Proslavljena autorka serijala Pedeset nijansi, koji je pokrenuo ne samo seksualnu već i izdavačku revoluciju, u prvom intervjuu za jedan medij s ovih prostora, povodom izlaska romana „Gospodin“, priča o ljubavi, izazovima druge knjige i novih likova, o pokretu #MeToo i britanskom premijeru.
E L Džejms vodila je relativno uobičajen život u predgrađu Londona, bavila se karijerom producenta, bila dobra mama, zaboravljajući na svoje detinje snove o tome da postane uspešan pisac. Zapravo, pisac romana u čije junake će se, kako je maštala, zaljubiti svako ko čita. A onda je sela za kompjuter i praktično u dahu napisala trilogiju koja je i na njeno iznenađenje postala planetarni hit. Ne samo da je oborila sve rekorde prodajom primeraka Pedeset nijansi, već ju je magazin Tajm proglasio jednom od sto najuticajnijih ličnosti na svetu.
Da li će svojim novim romanom „Gospodin“, koji je nedavno objavljen i u Srbiji, u izdanju Lagune, uspeti da ponovi uspeh, ni sama ne zna, ali je rešena da nastavi sa onim o čemu je sanjala od detinjstva: da piše.
U prvom intervjuu za neki list s Balkana, a povodom objavljivanja knjige, E L Džejms se nije ustručavala da progovori i o svojim političkim stavovima i o dešavanjima koja tresu Veliku Britaniju.
Koliko je teško pisati nešto novo posle planetarnog uspeha prve knjige, zapravo time ste se i proslavili? Da li je prava noćna mora za pisce napisati „drugu knjigu“?
Bila sam vrlo nervozna zbog objavljivanja nove knjige, posebno posle uspeha trilogije. Doduše, bila sam nervozna i u vezi sa knjigom „Mračnije“ i sa „Grejem“, jer je uvek zastrašujuće plasirati novu priču u svet. Međutim, ja volim priču o „Gospodinu“, tako da pisanje nije bila noćna mora za mene. Obožavam proces zaljubljivanja u svoje likove, kao što se i oni sami zaljubljuju, i obožavam da istražujem njihovu priču.
Jedan kolega i pisac je rekao da je najteže pisati o ljubavnim scenama a da to ne ispadne banalno. Kako ste reagovali kada ste svoju knjigu videli na filmu?
Mislim da Dakota Džonson i Džejmi Dornan imaju neverovatnu hemiju i da je film uhvatio tu strast dvoje glavnih likova. Kada čitate knjigu, vi se prepuštate mašti jer je Pedeset nijansi pisana u prvom licu, lakše se smestite u kožu pripovedača i vidite i osećate sve što oni vide i osećaju. Efekat može da bude još intenzivniji kada čitate knjigu nego kad gledate film... Recite, dakle, vi meni.
Izjavili ste da ste kod pisanja nove knjige „Gospodin“ želeli da predstavite ne samo vezu dveju osoba, već da se pre svega bavite ekonomskom nejednakošću, lošim radnim uslovima i problemima s kojima se žene suočavaju u konzervativnim društvima?
Htela sam da pišem o ekonomskoj nejednakosti i to je sigurno jedna od tema ovog romana. Postalo mi je očigledno da taj ogroman jaz između bogatih i siromašnih enormno raste i to je vrlo zabrinjavajuće. Takva nejednakost samo vodi u nestabilno okruženje i to nije dobro ni za koga. Mislim da politici u ovom trenutku nedostaje mnogo više saosećanja i empatije. Htela sam, takođe, da napišem još jednu strastvenu ljubavnu priču u kojoj se dve osobe potpuno različitog porekla zaljubljuju jedna u drugu. Uvek su me fascinirali načini na koje se ljudi pronalaze.
Koliko vas zanima svakodnevica i uopšte politika, ili se potpuno isključite dok pišete? Koliko pratite dešavanja u politici i kako vam se čini cela ova situacija sa Bregzitom i novim premijerom Velike Britanije, Borisom Džonsonom?
Veoma me zanima politika, posebno u ovom trenutku. Veoma važno je ostati angažovan i informisan. Ali u eri „lažnih vesti“ to postaje sve veći izazov. Što se tiče našeg novog premijera – on je klovn i trebalo je da ostane na TV-u, u igranim emisijama, gde mu je i mesto.
Šta mislite o pokretu #MeToo? Da li on može da promeni neke stvari u svetu?
Nadam se da može! Toliko je toga što moramo da promenimo i to je korak u pravom smeru.
Da li je piscu teže da postigne uspeh ili da se zadrži na vrhu? Publika očekuje od vas uvek nešto novo?
Mislim da je Pedeset nijansi bio redak podvig. Ne znam zbog čega je to postiglo tako veliki uspeh – i volela bih da svako ima sreću u postizanju ovakvog uspeha. Ima li novih priča? Mislim da ima. Svaki pisac ima jedinstven način pripovedanja priče, čak i ako sledi određeni stil koji smo zavoleli.
Kakvi su vam planovi, planirate li da pišete nešto novo?
Razmišljam o obe ove mogućnosti, da napišem treći deo „Greja“ i da „Gospodin“ postane trilogija.
Imate li utisak da je čitaocima, šta god bila tema nekog romana, na kraju uvek važna ljubavna priča i kako će se završiti jer svi i dalje žude za ljubavlju?
Mislim da će čitaoci ostati vezani za Kristijana i Anu i nadam se da će se vezati i za Maksima i Alesiju. Mi želimo da ove veze uspeju jer ko ne želi da voli i da bude voljen jednako žestoko i duboko kao ovi parovi?
Foto: Nino Muñoz
Autor: Zorica Marković
Izvor: Nedeljnik
E L Džejms vodila je relativno uobičajen život u predgrađu Londona, bavila se karijerom producenta, bila dobra mama, zaboravljajući na svoje detinje snove o tome da postane uspešan pisac. Zapravo, pisac romana u čije junake će se, kako je maštala, zaljubiti svako ko čita. A onda je sela za kompjuter i praktično u dahu napisala trilogiju koja je i na njeno iznenađenje postala planetarni hit. Ne samo da je oborila sve rekorde prodajom primeraka Pedeset nijansi, već ju je magazin Tajm proglasio jednom od sto najuticajnijih ličnosti na svetu.
Da li će svojim novim romanom „Gospodin“, koji je nedavno objavljen i u Srbiji, u izdanju Lagune, uspeti da ponovi uspeh, ni sama ne zna, ali je rešena da nastavi sa onim o čemu je sanjala od detinjstva: da piše.
U prvom intervjuu za neki list s Balkana, a povodom objavljivanja knjige, E L Džejms se nije ustručavala da progovori i o svojim političkim stavovima i o dešavanjima koja tresu Veliku Britaniju.
Koliko je teško pisati nešto novo posle planetarnog uspeha prve knjige, zapravo time ste se i proslavili? Da li je prava noćna mora za pisce napisati „drugu knjigu“?
Bila sam vrlo nervozna zbog objavljivanja nove knjige, posebno posle uspeha trilogije. Doduše, bila sam nervozna i u vezi sa knjigom „Mračnije“ i sa „Grejem“, jer je uvek zastrašujuće plasirati novu priču u svet. Međutim, ja volim priču o „Gospodinu“, tako da pisanje nije bila noćna mora za mene. Obožavam proces zaljubljivanja u svoje likove, kao što se i oni sami zaljubljuju, i obožavam da istražujem njihovu priču.
Jedan kolega i pisac je rekao da je najteže pisati o ljubavnim scenama a da to ne ispadne banalno. Kako ste reagovali kada ste svoju knjigu videli na filmu?
Mislim da Dakota Džonson i Džejmi Dornan imaju neverovatnu hemiju i da je film uhvatio tu strast dvoje glavnih likova. Kada čitate knjigu, vi se prepuštate mašti jer je Pedeset nijansi pisana u prvom licu, lakše se smestite u kožu pripovedača i vidite i osećate sve što oni vide i osećaju. Efekat može da bude još intenzivniji kada čitate knjigu nego kad gledate film... Recite, dakle, vi meni.
Izjavili ste da ste kod pisanja nove knjige „Gospodin“ želeli da predstavite ne samo vezu dveju osoba, već da se pre svega bavite ekonomskom nejednakošću, lošim radnim uslovima i problemima s kojima se žene suočavaju u konzervativnim društvima?
Htela sam da pišem o ekonomskoj nejednakosti i to je sigurno jedna od tema ovog romana. Postalo mi je očigledno da taj ogroman jaz između bogatih i siromašnih enormno raste i to je vrlo zabrinjavajuće. Takva nejednakost samo vodi u nestabilno okruženje i to nije dobro ni za koga. Mislim da politici u ovom trenutku nedostaje mnogo više saosećanja i empatije. Htela sam, takođe, da napišem još jednu strastvenu ljubavnu priču u kojoj se dve osobe potpuno različitog porekla zaljubljuju jedna u drugu. Uvek su me fascinirali načini na koje se ljudi pronalaze.
Koliko vas zanima svakodnevica i uopšte politika, ili se potpuno isključite dok pišete? Koliko pratite dešavanja u politici i kako vam se čini cela ova situacija sa Bregzitom i novim premijerom Velike Britanije, Borisom Džonsonom?
Veoma me zanima politika, posebno u ovom trenutku. Veoma važno je ostati angažovan i informisan. Ali u eri „lažnih vesti“ to postaje sve veći izazov. Što se tiče našeg novog premijera – on je klovn i trebalo je da ostane na TV-u, u igranim emisijama, gde mu je i mesto.
Šta mislite o pokretu #MeToo? Da li on može da promeni neke stvari u svetu?
Nadam se da može! Toliko je toga što moramo da promenimo i to je korak u pravom smeru.
Da li je piscu teže da postigne uspeh ili da se zadrži na vrhu? Publika očekuje od vas uvek nešto novo?
Mislim da je Pedeset nijansi bio redak podvig. Ne znam zbog čega je to postiglo tako veliki uspeh – i volela bih da svako ima sreću u postizanju ovakvog uspeha. Ima li novih priča? Mislim da ima. Svaki pisac ima jedinstven način pripovedanja priče, čak i ako sledi određeni stil koji smo zavoleli.
Kakvi su vam planovi, planirate li da pišete nešto novo?
Razmišljam o obe ove mogućnosti, da napišem treći deo „Greja“ i da „Gospodin“ postane trilogija.
Imate li utisak da je čitaocima, šta god bila tema nekog romana, na kraju uvek važna ljubavna priča i kako će se završiti jer svi i dalje žude za ljubavlju?
Mislim da će čitaoci ostati vezani za Kristijana i Anu i nadam se da će se vezati i za Maksima i Alesiju. Mi želimo da ove veze uspeju jer ko ne želi da voli i da bude voljen jednako žestoko i duboko kao ovi parovi?
Foto: Nino Muñoz
Autor: Zorica Marković
Izvor: Nedeljnik
