Nakon uspešne beogradske promocije, autorka Frida Šarar predstaviće svoj prvi roman „Vrtovi, pilule i zavese“ i novosadskoj čitalačkoj publici.
Promocija će se održati u ponedeljak 26. januara od 19 sati u Studentskom kulturnom centru Novog Sada (Fabrika, Bulevar despota Stefana 5), a pored autorke, o knjizi će govoriti i urednik programa SKCNS-a Jovan Gvero.
Roman „Vrtovi, pilule i zavese“ intiman je, beskompromisan i lirski portret žene na ivici. Promišlja pitanja prolaznosti, gubitka, straha od smrti, starenja, prava na korenite životne promene u zrelim godinama, a sve to provučeno i tematizovano kroz netipičnu ljubavnu priču, u netipičnim okolnostima.
Na prvi pogled, sve je pod kontrolom: stan je uredan, muž pažljiv, život funkcionalan. Ali Sonja zna da je to samo privid. Dok proverava da li je u glomazni nebeskoplavi kofer spakovala sve sa spiska, sigurna je samo da neće zaboraviti da sa sobom ponese dugogodišnju iscrpljenost i tugu koja ne prolazi ni deset godina nakon smrti roditelja. Sonja odlazi – ne na odmor, već na odmak od života, u banju koju njen muž zove „mentalna“.
Tamo je dočekuju mir, topli glasovi terapeuta i lekovita rutina, koju povremeno remeti Ksenija, cimerka koja noću puši na prozoru i kradom pije vino. I Jan, mladi terapeut čije prisustvo uznemirava i uzbuđuje. Ali u toj osami, okruženoj vrtovima kao teškim zavesama koje štite od spoljašnjeg sveta, Sonjin svet puca po šavovima koje je godinama opsesivno krpila. Brak u kojem nema strasti, već samo navike. Svakodnevica koju oblikuju pravila, a ne želje. Potisnuta žalost za roditeljima bez roka trajanja. I pitanje koje se ne da gurnuti pod tepih: da li postoji nešto drugo? I sme li da postoji?
Dobro došli!
Roman „Vrtovi, pilule i zavese“ intiman je, beskompromisan i lirski portret žene na ivici. Promišlja pitanja prolaznosti, gubitka, straha od smrti, starenja, prava na korenite životne promene u zrelim godinama, a sve to provučeno i tematizovano kroz netipičnu ljubavnu priču, u netipičnim okolnostima.
Na prvi pogled, sve je pod kontrolom: stan je uredan, muž pažljiv, život funkcionalan. Ali Sonja zna da je to samo privid. Dok proverava da li je u glomazni nebeskoplavi kofer spakovala sve sa spiska, sigurna je samo da neće zaboraviti da sa sobom ponese dugogodišnju iscrpljenost i tugu koja ne prolazi ni deset godina nakon smrti roditelja. Sonja odlazi – ne na odmor, već na odmak od života, u banju koju njen muž zove „mentalna“.
Tamo je dočekuju mir, topli glasovi terapeuta i lekovita rutina, koju povremeno remeti Ksenija, cimerka koja noću puši na prozoru i kradom pije vino. I Jan, mladi terapeut čije prisustvo uznemirava i uzbuđuje. Ali u toj osami, okruženoj vrtovima kao teškim zavesama koje štite od spoljašnjeg sveta, Sonjin svet puca po šavovima koje je godinama opsesivno krpila. Brak u kojem nema strasti, već samo navike. Svakodnevica koju oblikuju pravila, a ne želje. Potisnuta žalost za roditeljima bez roka trajanja. I pitanje koje se ne da gurnuti pod tepih: da li postoji nešto drugo? I sme li da postoji?
Dobro došli!
