U četvrtak 28. marta od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće predstavljen roman Vukašina Milićevića „Vaskrsenje“.
O knjizi će, osim autora, govoriti i Igor Perišić, književni kritičar, i Zoran Penevski, urednik knjige.
Vukašin Milićević, teolog, u svom prvom romanu „Vaskrsenje“ govori o čoveku, njegovom smislu, instituciji i apsurdu koji ih povezuje, ali i o Bogu i sumnji u njega.
Okružni sudija Lazar V. je čovek besprekorne karijere, besprekorne porodice, besprekornih padova. Svojom krivicom i tuđom voljom našao se u središtu mreže događaja povezanih sa moćnicima, kriminalom, beskrupuloznom okolinom, ratnim žrtvama i zločincima, u situaciji u kojoj samo njegovo postojanje znači apsurd. Trenutak se pretvara u večnost, ali „božanska intervencija“ čitavu stvar čini samo još gorom. Lazar traži izlaz, ali svaki njegov pokušaj da urazumi apsurd pokazuje se naivnim. Jedino gore od pakla sadašnjosti je budućnost koju bi taj pakao mogao proizvesti. „Vaskrslom“ Lazaru još jedino preostaje pokušaj da se iskupi...
Prema rečima autora, „roman ’Vaskrsenje’ je nastao iz potrebe da se raščiste stvari, da se nazovu pravim imenima. Za mene je fikcija na prvom mestu prostor katarze. Odsustvo takozvanih stvarnih ličnosti, imena i naziva, svega onoga od čega nastaje egzistencijalni šum u kojem živimo, olakšava analizu otrova, naših nada i strahova, kojima jedni druge hranimo i ubijamo. Čitaocima zato ne nudim nikakvu nadu, ali želim da i sebe i njih oslobodim straha.“
Dobro došli!
Vukašin Milićević, teolog, u svom prvom romanu „Vaskrsenje“ govori o čoveku, njegovom smislu, instituciji i apsurdu koji ih povezuje, ali i o Bogu i sumnji u njega.
Okružni sudija Lazar V. je čovek besprekorne karijere, besprekorne porodice, besprekornih padova. Svojom krivicom i tuđom voljom našao se u središtu mreže događaja povezanih sa moćnicima, kriminalom, beskrupuloznom okolinom, ratnim žrtvama i zločincima, u situaciji u kojoj samo njegovo postojanje znači apsurd. Trenutak se pretvara u večnost, ali „božanska intervencija“ čitavu stvar čini samo još gorom. Lazar traži izlaz, ali svaki njegov pokušaj da urazumi apsurd pokazuje se naivnim. Jedino gore od pakla sadašnjosti je budućnost koju bi taj pakao mogao proizvesti. „Vaskrslom“ Lazaru još jedino preostaje pokušaj da se iskupi...
Prema rečima autora, „roman ’Vaskrsenje’ je nastao iz potrebe da se raščiste stvari, da se nazovu pravim imenima. Za mene je fikcija na prvom mestu prostor katarze. Odsustvo takozvanih stvarnih ličnosti, imena i naziva, svega onoga od čega nastaje egzistencijalni šum u kojem živimo, olakšava analizu otrova, naših nada i strahova, kojima jedni druge hranimo i ubijamo. Čitaocima zato ne nudim nikakvu nadu, ali želim da i sebe i njih oslobodim straha.“
Dobro došli!
