Svetislav Basara, titan nacionalne kulture, književnik, dramaturg, esejista i kolumnista, dobitnik Ninove nagrade za roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, gostovao je prvi put u sredu, 11. maja u UK Parobrod, povodom promocije romana „Anđeo atentata“, nedavno nagrađenog uglednim priznanjem „Biljana Jovanović“.
Objašnjavajući zašto je podnaslov romana „tabloid“, Basara je izjavio da je samo ubistvo Franca Ferdinanda pre jednog veka u suštini „tabloidna situacija“, uz osvrt na jedan njegov raniji citat iz prepiske sa Miljenkom Jergovićem: „Došlo je takvo vreme da o budućnosti ovog sveta više imaju da kažu tabloidi nego učena gospoda sa diplomama.“
Jasmina Vrbavac, novinarka, kritičarka i članica Ninovog žirija za najbolji roman u 2015. godini, istakla je na početku promocije da je za celokupno razumevanje „Anđela atentata“ neophodno osvrnuti se na citat iz eseja Valtera Benjamina, kojim počinje roman, kao i na činjenicu da istorijske epohe i periode koje Basara razmatra nisu ona velika, narativna istorija na koju smo navikli.
„Ne znam pisca koji ima toliko hrabrosti da razvezanim perom otvoreno govori o svemu, pretvarajući sve u fikciju. Basara svojom specifičnom ironijom, sarkazmom i humorom gotovo da nema milosti ni prema jednoj opciji stvarnosti. Mnogi se smatraju uvređenima, i nacionalisti i globalisti, iako se on ne stavlja ni na stranu jednih ni drugih“, izjavila je Jasmina Vrbavac.
Prema njenoj oceni, završnica romana koja se sastoji od tri pisma dokumentuju intimno i subjektivno sagledavanje stvarnosti Franca Ferdinanda, Basarinog naratora, glavnog lika „Anđela atentata“. Govoreći o značaju čitanja i pisanja uopšte, Basara je parobrodskoj publici poručio da književnost služi da proširi granice percepcije stvarnosti.
„Sloboda pisanja je najbitnija i ne dajem ni pet para za predrasude, bilo sa leve ili desne strane u čaršiji, jer se dovoljno međusobno vređaju. Jedna je stvar kada govori i piše slobodan čovek, a sasvim druga kada on govori i piše opterećen obzirima i stegama.“
Jasmina Vrbavac, novinarka, kritičarka i članica Ninovog žirija za najbolji roman u 2015. godini, istakla je na početku promocije da je za celokupno razumevanje „Anđela atentata“ neophodno osvrnuti se na citat iz eseja Valtera Benjamina, kojim počinje roman, kao i na činjenicu da istorijske epohe i periode koje Basara razmatra nisu ona velika, narativna istorija na koju smo navikli.
„Ne znam pisca koji ima toliko hrabrosti da razvezanim perom otvoreno govori o svemu, pretvarajući sve u fikciju. Basara svojom specifičnom ironijom, sarkazmom i humorom gotovo da nema milosti ni prema jednoj opciji stvarnosti. Mnogi se smatraju uvređenima, i nacionalisti i globalisti, iako se on ne stavlja ni na stranu jednih ni drugih“, izjavila je Jasmina Vrbavac.
Prema njenoj oceni, završnica romana koja se sastoji od tri pisma dokumentuju intimno i subjektivno sagledavanje stvarnosti Franca Ferdinanda, Basarinog naratora, glavnog lika „Anđela atentata“. Govoreći o značaju čitanja i pisanja uopšte, Basara je parobrodskoj publici poručio da književnost služi da proširi granice percepcije stvarnosti.
„Sloboda pisanja je najbitnija i ne dajem ni pet para za predrasude, bilo sa leve ili desne strane u čaršiji, jer se dovoljno međusobno vređaju. Jedna je stvar kada govori i piše slobodan čovek, a sasvim druga kada on govori i piše opterećen obzirima i stegama.“
1/6
