Knjiga „Novi svet ili U Americi godinu dana“ Jelene J. Dimitrijević predstavljena je u knjižari Delfi u SKC-u 7. novembra. O knjizi su govorili profesorka na Katedri za opštu književnost Biljana Dojčinović, književni kritičar i profesor Vladimir Gvozden, saradnica na projektu Knjiženstvo Ivana Dejanović i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.
Putopisi Jelene J. Dimitrijević, prve srpske svetske putnice, deo su edicije Savremenice, koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja XIX i s početka XX veka.
Pre tačno jednog veka, u septembru 1919, Jelena Dimitrijević se otisnula na putovanje u Novi svet. Bilo je to vreme užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, vreme kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i vreme kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima. Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda, ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije.
Putujući zajedno sa Jelenom Dimitrijević današnji čitalac gotovo da neposredno doživljava ondašnju Ameriku jer su događaji i osećanja tako živo predstavljeni da postaju deo ličnog iskustva.
Putopisi Jelene Dimitrijević mogu se naći i u čitanci iz srpskog jezika za sedmi razred. „To je negde i cilj projekta Knjiženstvo, da što više autorki koje su iz nekih razloga skrajnute iz našeg književnog kanona bude vraćeno u žižu interesovanja“, kaže Biljana Dojčinović, „a zahvaljujući Laguni, Jelenini radovi su postali svima dostupni. Ove godine sam Jeleninim tragom boravila nekoliko dana u Bostonu i obilazila mesta koja je opisivala, zamišljala njene reakcije, verujem da bi se Jelena i u današnjem, modernom svetu odlično snašla.“
Pre tačno jednog veka, u septembru 1919, Jelena Dimitrijević se otisnula na putovanje u Novi svet. Bilo je to vreme užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, vreme kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i vreme kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima. Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda, ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije.
Putujući zajedno sa Jelenom Dimitrijević današnji čitalac gotovo da neposredno doživljava ondašnju Ameriku jer su događaji i osećanja tako živo predstavljeni da postaju deo ličnog iskustva.
Putopisi Jelene Dimitrijević mogu se naći i u čitanci iz srpskog jezika za sedmi razred. „To je negde i cilj projekta Knjiženstvo, da što više autorki koje su iz nekih razloga skrajnute iz našeg književnog kanona bude vraćeno u žižu interesovanja“, kaže Biljana Dojčinović, „a zahvaljujući Laguni, Jelenini radovi su postali svima dostupni. Ove godine sam Jeleninim tragom boravila nekoliko dana u Bostonu i obilazila mesta koja je opisivala, zamišljala njene reakcije, verujem da bi se Jelena i u današnjem, modernom svetu odlično snašla.“
Vladimir Gvozden smatra da je uloga Jelene Dojčinović u srpskom putopisu jedna od bitnijih. „Ona ima vrlo specifičnu poziciju, jer mi imamo putopisce koji su bili veliki pisci: Miloš Crnjanski, Rastko Petrović... Jelenu, iako je pisala i druge forme, zaista možemo smatrati putopiscem. Ona je kulturološki izuzetno zanimljiva autorka koja je neke stvari prva ili među prvima uradila. Ona prikazuje vrlo snažne narative o Americi, koji su već bili prisutni unutar same Evrope, a to je pre svega oštra podela na Novi i Stari svet. Novi svet donosi novu politiku, demokratiju, industriju. U to vreme kada Jelena Dimitrijević putuje u Ameriku, koja postaje sve važnija u svetu, Jelena nam daje prilično složenu sliku o njoj.“
Autorka se interesovala i za položaj žena, a bila je fascinirana Amerikankama. „U to doba Amerikanke su dobile pravo glasa, ali koliko su u javnom životu moderne u odnosu na Evropu, u privatnom životu su i dalje tradicionalne“, kaže Ivana Dejanović. „Gradovi koje je Jelena obilazila međusobno su potpuno različiti, Njujork je prestonica sveta, u njemu je sve najviše, najveće, najbrže, ali i najveća gužva, Vašington ju je oduševio, gospodski u odnosu na Njujork, i vrlo skladan i smiren. U Bostonu se posvetila ženskom obrazovanju, dok joj se Filadeflija nije dopala, bila je na kraju sredstava, morala je da skrati putovanje sa dve godine na godinu dana, tako da njen povratak na evropsko tlo čitalac doživljava kao olakšanje.“
„Novi svet ili U Americi godinu dana“ u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninom klubu čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Autorka se interesovala i za položaj žena, a bila je fascinirana Amerikankama. „U to doba Amerikanke su dobile pravo glasa, ali koliko su u javnom životu moderne u odnosu na Evropu, u privatnom životu su i dalje tradicionalne“, kaže Ivana Dejanović. „Gradovi koje je Jelena obilazila međusobno su potpuno različiti, Njujork je prestonica sveta, u njemu je sve najviše, najveće, najbrže, ali i najveća gužva, Vašington ju je oduševio, gospodski u odnosu na Njujork, i vrlo skladan i smiren. U Bostonu se posvetila ženskom obrazovanju, dok joj se Filadeflija nije dopala, bila je na kraju sredstava, morala je da skrati putovanje sa dve godine na godinu dana, tako da njen povratak na evropsko tlo čitalac doživljava kao olakšanje.“
„Novi svet ili U Americi godinu dana“ u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninom klubu čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
