„Probna faza“: Pinčon se vraća kao prorok post-Snouden ere
Šta kažete za ovu priču: niži činovnik američke armije otkriva da vlada tajno prikuplja podatke svojih građana i koristi ih kako bi sprečila novi teroristički napad. Otkriće ga tera da pobegne iz Amerike i pridruži se mreži otpora, što dalje pokreće tragikomičnu transkontinentalnu poteru dok ga osvetoljubiva vlada Amerike juri širom sveta. Edvard Snouden, je l’ da? Jeste, ali je takođe glavni zaplet Pinčonovog remek dela iz 1973. godine „Gravity’s Rainbow“.
Ako se vratimo nekoliko decenija unazad, uočićemo Pinčonov proročki dar. Kao student Kornel univerziteta, učestvovao je u pisanju distopijske drame koja je predvidela eru mobilnih računara. Pinčon je 1984. godine napisao esej za „Njujork Tajms“ u kome je predvideo pojavu i uspon velikih baza podataka, surove posledice ekonomskog fenomena zvanog Long tail, i fragmentaciju popularne kulture, u samo prva dva pasusa. Pinčon je možda jedini živi pisac koji se inspirisao autorima kao što su Norbert Viner i Rajner Marija Rilke; a pisao je i tehničke priručnike za avione, i beleške na omotima albuma indi rok bendova i; teško je zamisliti romanopisca koji je više pozvan da piše o novom Internet dobu.
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija Pinčonov rad je iz nekog razloga izmešten iz vremena koje je predvideo. Dve veće knjige koje je napisao u poslednje vreme „Mason & Dixon“ i „Protiv dana“ su istorijski romani, povezani sa sadašnjošću samo kroz analogije. Njegove kraće knjige „Vineland“ i „Skrivena mana“ predstavljaju karikaturu stvarnosti u stilu Velikog Lebovskog, šaljive pripovesti koje tretiraju užurbanost kao greh koji treba izbegavati po svaku cenu. Pinčonova poznata averzija prema fotografisanju i publicitetu nekada je delovala kao radikalan postpupak otpora – danas, u epicentru vorholijanskog vrtloga selfija i statusa, nema tu snagu.
Na sreću, dva događaja iz 2013. godine, potvrdila su Pinčonov značaj.
Prvi događaj je već pomenuta Snouden afera, koja je lansirala naciju i tehnološku industriju u pregrejanu konfuziju Pinčonovih klasičnih priča. Znamo da nas posmatraju, ali nismo sigurno ko, koliko informacija imaju, niti kako ih koriste. Da li NSA (Nacionalna služba bezbednosti Amerike) jednostavno vrši rutinsku policijsku prismotru? Ili su vraški uzurpatori pretvorili revolucionarnu platformu slobodnog izražavanja – kao što je bio Pinčonov Tristero sistem iz „Objave broja 49“ – u prikriveni sistem kontrole? Ili, kako Brus Sterling zlokobno argumentuje, zar im to oduvek nije bio cilj? Ovo je čisto pinčonovsko stanje uma; stalno na korak od potvrde naših najvećih paranoindnih instikata, ali bez utešne potvrde.
Drugi događaj je objavljivanje Pinčonove devete knjige „Probna faza“, i prva u kojoj je internet bitna tema. Radnja romana „Probna faza“ smeštena je u Silicijumsku aleju, 2001. godine, nakon tačka-com propasti, i tokom događaja 11. septembra. Po strukturi u pitanju je još jedna priča o autsajderskom detektivu kao u „Objavi broj 49“ ili „Skrivenoj mani“. Privatni detektiv Maksina Tarnou počinje da njuška oko internet kompanije čiji se vlasnik bavi preprodajom optičkih kablova i čiji je partner misteriozno ubijen. U međuvremenu, miri se sa bivšim mužem, dok se razonodi sa vladinim ubicom i fetišistom za stopala, a njen prijatelj, filmski snimatelj, poseduje čudan snimak nečega što izgleda kao uvod u događaje od 9/11, a tu je i neki lik sa neverovatno preciznim čulom mirisa.
Zaplet je avanturstički i zabavan, ali ne naročito bitan i ponekad može biti zamoran. Ali opet, kao što je to „Pablišers Vikli“ sročio: „Ako čitate Pinčona zbog zapleta, to je kao da čitate Džejn Ostin zbog seksa“. „Probna faza“ zaista blista u opisu buđenja jednog doba i njegovog kolapsa. Pravo je zadovoljstvo posmatrati kulturnog svaštojeda Pinčona kako komada sve; od sukoba repera Jay-Z i Nasa, preko verbalnih tikova Dženifer Aniston, Metal Gear Solid serijala, do komentatora bicikala na kozmo.com. A onda tu su i igre reči (puns). Čak su i one užasne preslatke, ali zato su dobre genijalne.
Pravo postignuće ove knjige je potvrda da je poslednja decenija u potpunosti pripada Pinčonu kroz nastavak istih tenzija – između slobode i zarobljeništva, impulsa i entropije, smisla i haosa – koje je su ostavile najvećeg traga u poslednjih pedeset godina. Teško je ne prepoznati u redovima ovog romana Anonimuse kroz želju jednog od junaka da pronađe dobre hakere koji žele da uzvrate udarac velikim internet kompanijama koje udaraju na sva zvona o „slobodi interneta“, dok sve više slobode predaju „lošim momcima“. Teško je zanemariti bilo šta od SecondLife do bitkoina unutar „Diparčera“, virtuelnog sveta u kojem avatari vrše enkriptovane transakcije daleko od vladinog domašaja. Nemoguće je ne prepoznati AT&T i Verizon u predviđanjima jednog od likova da će internet, kada jednom stigne na mobilne telefone, postati „totalna Mreža nadzora, iz koje nema bekstva“. I pored njegove poznate paranoje, Pinčon nikada nije bio jedan od teoretičara zavere, iako je jasno da ga mnogi od njih podržavaju.
Po običaju, Pinčon ne pruža nikakve odgovore već samo nagoveštava završetak, ostavljajući nas nesigurnima da li se pročitano nadovezuje na veći zaplet, ili samo predstavlja niz zlokobnih i nesretnih događaja. Preovladava osećaj da je ovaj roman zabavna frustracija nastala iz želje da se pronađe taj, još jedan deo, informacije koji će nam pomoći da shvatimo ovaj neodoljiv i maglovito preteći svet.
„Probna faza“ umnogome podseća na život.
Izvor: www.wired.com
Preveo: Aleksandar Mandić
Ako se vratimo nekoliko decenija unazad, uočićemo Pinčonov proročki dar. Kao student Kornel univerziteta, učestvovao je u pisanju distopijske drame koja je predvidela eru mobilnih računara. Pinčon je 1984. godine napisao esej za „Njujork Tajms“ u kome je predvideo pojavu i uspon velikih baza podataka, surove posledice ekonomskog fenomena zvanog Long tail, i fragmentaciju popularne kulture, u samo prva dva pasusa. Pinčon je možda jedini živi pisac koji se inspirisao autorima kao što su Norbert Viner i Rajner Marija Rilke; a pisao je i tehničke priručnike za avione, i beleške na omotima albuma indi rok bendova i; teško je zamisliti romanopisca koji je više pozvan da piše o novom Internet dobu.
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija Pinčonov rad je iz nekog razloga izmešten iz vremena koje je predvideo. Dve veće knjige koje je napisao u poslednje vreme „Mason & Dixon“ i „Protiv dana“ su istorijski romani, povezani sa sadašnjošću samo kroz analogije. Njegove kraće knjige „Vineland“ i „Skrivena mana“ predstavljaju karikaturu stvarnosti u stilu Velikog Lebovskog, šaljive pripovesti koje tretiraju užurbanost kao greh koji treba izbegavati po svaku cenu. Pinčonova poznata averzija prema fotografisanju i publicitetu nekada je delovala kao radikalan postpupak otpora – danas, u epicentru vorholijanskog vrtloga selfija i statusa, nema tu snagu.
Na sreću, dva događaja iz 2013. godine, potvrdila su Pinčonov značaj.
Prvi događaj je već pomenuta Snouden afera, koja je lansirala naciju i tehnološku industriju u pregrejanu konfuziju Pinčonovih klasičnih priča. Znamo da nas posmatraju, ali nismo sigurno ko, koliko informacija imaju, niti kako ih koriste. Da li NSA (Nacionalna služba bezbednosti Amerike) jednostavno vrši rutinsku policijsku prismotru? Ili su vraški uzurpatori pretvorili revolucionarnu platformu slobodnog izražavanja – kao što je bio Pinčonov Tristero sistem iz „Objave broja 49“ – u prikriveni sistem kontrole? Ili, kako Brus Sterling zlokobno argumentuje, zar im to oduvek nije bio cilj? Ovo je čisto pinčonovsko stanje uma; stalno na korak od potvrde naših najvećih paranoindnih instikata, ali bez utešne potvrde.
Drugi događaj je objavljivanje Pinčonove devete knjige „Probna faza“, i prva u kojoj je internet bitna tema. Radnja romana „Probna faza“ smeštena je u Silicijumsku aleju, 2001. godine, nakon tačka-com propasti, i tokom događaja 11. septembra. Po strukturi u pitanju je još jedna priča o autsajderskom detektivu kao u „Objavi broj 49“ ili „Skrivenoj mani“. Privatni detektiv Maksina Tarnou počinje da njuška oko internet kompanije čiji se vlasnik bavi preprodajom optičkih kablova i čiji je partner misteriozno ubijen. U međuvremenu, miri se sa bivšim mužem, dok se razonodi sa vladinim ubicom i fetišistom za stopala, a njen prijatelj, filmski snimatelj, poseduje čudan snimak nečega što izgleda kao uvod u događaje od 9/11, a tu je i neki lik sa neverovatno preciznim čulom mirisa.
Zaplet je avanturstički i zabavan, ali ne naročito bitan i ponekad može biti zamoran. Ali opet, kao što je to „Pablišers Vikli“ sročio: „Ako čitate Pinčona zbog zapleta, to je kao da čitate Džejn Ostin zbog seksa“. „Probna faza“ zaista blista u opisu buđenja jednog doba i njegovog kolapsa. Pravo je zadovoljstvo posmatrati kulturnog svaštojeda Pinčona kako komada sve; od sukoba repera Jay-Z i Nasa, preko verbalnih tikova Dženifer Aniston, Metal Gear Solid serijala, do komentatora bicikala na kozmo.com. A onda tu su i igre reči (puns). Čak su i one užasne preslatke, ali zato su dobre genijalne.
Pravo postignuće ove knjige je potvrda da je poslednja decenija u potpunosti pripada Pinčonu kroz nastavak istih tenzija – između slobode i zarobljeništva, impulsa i entropije, smisla i haosa – koje je su ostavile najvećeg traga u poslednjih pedeset godina. Teško je ne prepoznati u redovima ovog romana Anonimuse kroz želju jednog od junaka da pronađe dobre hakere koji žele da uzvrate udarac velikim internet kompanijama koje udaraju na sva zvona o „slobodi interneta“, dok sve više slobode predaju „lošim momcima“. Teško je zanemariti bilo šta od SecondLife do bitkoina unutar „Diparčera“, virtuelnog sveta u kojem avatari vrše enkriptovane transakcije daleko od vladinog domašaja. Nemoguće je ne prepoznati AT&T i Verizon u predviđanjima jednog od likova da će internet, kada jednom stigne na mobilne telefone, postati „totalna Mreža nadzora, iz koje nema bekstva“. I pored njegove poznate paranoje, Pinčon nikada nije bio jedan od teoretičara zavere, iako je jasno da ga mnogi od njih podržavaju.
Po običaju, Pinčon ne pruža nikakve odgovore već samo nagoveštava završetak, ostavljajući nas nesigurnima da li se pročitano nadovezuje na veći zaplet, ili samo predstavlja niz zlokobnih i nesretnih događaja. Preovladava osećaj da je ovaj roman zabavna frustracija nastala iz želje da se pronađe taj, još jedan deo, informacije koji će nam pomoći da shvatimo ovaj neodoljiv i maglovito preteći svet.
„Probna faza“ umnogome podseća na život.
Izvor: www.wired.com
Preveo: Aleksandar Mandić
