Prikaz zbirke „Džo Frejzer i 49 + 24 + 5 pesama“: Autsajderski doživljaj života
Kultni srpski pisac Srđan Valjarević u svojim proznim delima izbegava književne kanone kao i postojeće literarne trendove, pa je takva i njegova zbirka pesama „Džo Frejzer i 49+24+5 pesama“, koja je objavljena kao prva u Laguninoj ediciji Retrovizor.
Valjarević ne pretenduje da bude poetičan, već pragmatično-realističan, sirov, svakodnevan u svojim stihovima. Njegovo posmatranje sveta izvan sebe odvija se kroz lirski subjekat Džoa Frejzera, koji je uzet kao lirski prototip poznatog američkog, profesionalnog boksera. Frejzer je poznat kao prvi bokser koji je naneo poraz Muhamedu Aliju u teškoj kategoriji i time postao šampion u boksu. Međutim, Valjarević svog lirskog junaka ne prikazuje u slavi, već ga stavlja u stanje poraženosti i odustajanja. Lirski subjekat u pesmama nije poetizovan, opipljiv je i realističan, zapušten, izgubljen, surovo iskren, sklon pesimizmu i protivljenju pravilima moranja.
Valjarevićev lirski subjekat je onaj koji je odustao, napustio sve što je imao: posao, devojku, alkohol, zapostavio sve što je započeo. On se kreće svakodnevnim prostorima i posmatrajući, bez mnogo priče, promišlja o prolaznicima na ulici, gradu, predmetima, psima lutalicama, prijateljima koji su nekada bili tu, porodičnim odnosima, zaljubljenosti, neobičnim situacijama, voću, tunjevini, pisanju... Čini se da je potpuno odustao od velikih stvari, kao što u pesmi Herpes i buldožer i… kaže: Prosto / treba samo / izabrati način / na / koji odustaješ; odustajanje kod Valjarevića jeste neprisutnost u svemu ostalom osim u samom sebi, puštanju da se konačno u samosti diše.
Jezičkom običnošču i narativnim uplitanjima sa elementima sirove ironije i direktnosti autor nam predstavlja atmosferične pesničke slike na kojima se lirski subjekat pažljivim čitanjem, ali i sopstvenim iskustvima učitava i uočava. Ipak, on je sebe izopštio iz svega što mu ne odgovara i steže ga: Koliko si važan / Koliko je bolje kada si odsutan. Njega posmatramo kroz njegovo kretanje na ulicama, razgovore sa drugim ljudima, kroz njegovo posmatranje stvari, ali i kroz pasivnosti, preispitivanje života, prisećanje na prošle dane.
Iz Londona, Madrida, Sevilje, andaluškog sela, lirski subjekat se naseljava u prostore jednog grada, između ulica, u zamračenim hodnicima, u ve-ceima, u tramvajima, parkovima, kraj prozora, u kuhinji i najviše u svom krevetu. U svim tim prostorima lirski subjekat se ne oseća usamljeno, već pokušava da detaljnim posmatranjem i samorefleksivnošću pronađe sebe uprkos prividnom odustajanju od svega što mu je važno ili mu pak nikada istisnski nije bilo važno. U pojedinim pesama se dotiče i narušenih porodičnih odnosa, njegove nezainteresovanosti da u njima učestvuje, ali i osećajima nedovoljnosti i promašenosti usled odustajanja. Kada govori o ljubavi, to je samo razmišljanje o njoj, nju posmatra, ali nije aktivan, čime pokazuje odustajanje, ali i prihvatanje bez traženja krivca i besa: Osluškujem, kažem / I stalno očekuješ / nešto tiho/ nešto u blizini, jedva čujno.
Lirski subjekat nimalo nije romantizovan, već stavljen u sasvim obične životne situacije: obavlja zanatski posao majstora, u pauzama puši cigarete, posmatra prizore sa prozora, sprema doručak, ide na pijacu, kod frizera, razgovara sa kolegom, prijateljima, čita i mnogo spava. Iako je odustao od svega, suštinski levitira u svim tim prostorima i stvarima, odnosima i zamišljenostima, čime autor upućuje da je njegov Frejzer pobeđen u jednoj životnoj rundi, ali ne i u celom meču.
Zato je ova ova zbirka pesama i toliko opipljiva, vidljiva i prisutna i danas, skoro tri decenije od njenog prvog objavljivanja. Iako je zbirka naizgled pesimistična, u samom čitanju stihova pronaći ćete običnog čoveka sa svojim porazima i svojim načinom odustajanja, što zapravo znači povratak sebi.
Autor: Nenad Kostić
Valjarević ne pretenduje da bude poetičan, već pragmatično-realističan, sirov, svakodnevan u svojim stihovima. Njegovo posmatranje sveta izvan sebe odvija se kroz lirski subjekat Džoa Frejzera, koji je uzet kao lirski prototip poznatog američkog, profesionalnog boksera. Frejzer je poznat kao prvi bokser koji je naneo poraz Muhamedu Aliju u teškoj kategoriji i time postao šampion u boksu. Međutim, Valjarević svog lirskog junaka ne prikazuje u slavi, već ga stavlja u stanje poraženosti i odustajanja. Lirski subjekat u pesmama nije poetizovan, opipljiv je i realističan, zapušten, izgubljen, surovo iskren, sklon pesimizmu i protivljenju pravilima moranja.
Valjarevićev lirski subjekat je onaj koji je odustao, napustio sve što je imao: posao, devojku, alkohol, zapostavio sve što je započeo. On se kreće svakodnevnim prostorima i posmatrajući, bez mnogo priče, promišlja o prolaznicima na ulici, gradu, predmetima, psima lutalicama, prijateljima koji su nekada bili tu, porodičnim odnosima, zaljubljenosti, neobičnim situacijama, voću, tunjevini, pisanju... Čini se da je potpuno odustao od velikih stvari, kao što u pesmi Herpes i buldožer i… kaže: Prosto / treba samo / izabrati način / na / koji odustaješ; odustajanje kod Valjarevića jeste neprisutnost u svemu ostalom osim u samom sebi, puštanju da se konačno u samosti diše.
Jezičkom običnošču i narativnim uplitanjima sa elementima sirove ironije i direktnosti autor nam predstavlja atmosferične pesničke slike na kojima se lirski subjekat pažljivim čitanjem, ali i sopstvenim iskustvima učitava i uočava. Ipak, on je sebe izopštio iz svega što mu ne odgovara i steže ga: Koliko si važan / Koliko je bolje kada si odsutan. Njega posmatramo kroz njegovo kretanje na ulicama, razgovore sa drugim ljudima, kroz njegovo posmatranje stvari, ali i kroz pasivnosti, preispitivanje života, prisećanje na prošle dane.
Iz Londona, Madrida, Sevilje, andaluškog sela, lirski subjekat se naseljava u prostore jednog grada, između ulica, u zamračenim hodnicima, u ve-ceima, u tramvajima, parkovima, kraj prozora, u kuhinji i najviše u svom krevetu. U svim tim prostorima lirski subjekat se ne oseća usamljeno, već pokušava da detaljnim posmatranjem i samorefleksivnošću pronađe sebe uprkos prividnom odustajanju od svega što mu je važno ili mu pak nikada istisnski nije bilo važno. U pojedinim pesama se dotiče i narušenih porodičnih odnosa, njegove nezainteresovanosti da u njima učestvuje, ali i osećajima nedovoljnosti i promašenosti usled odustajanja. Kada govori o ljubavi, to je samo razmišljanje o njoj, nju posmatra, ali nije aktivan, čime pokazuje odustajanje, ali i prihvatanje bez traženja krivca i besa: Osluškujem, kažem / I stalno očekuješ / nešto tiho/ nešto u blizini, jedva čujno.
Lirski subjekat nimalo nije romantizovan, već stavljen u sasvim obične životne situacije: obavlja zanatski posao majstora, u pauzama puši cigarete, posmatra prizore sa prozora, sprema doručak, ide na pijacu, kod frizera, razgovara sa kolegom, prijateljima, čita i mnogo spava. Iako je odustao od svega, suštinski levitira u svim tim prostorima i stvarima, odnosima i zamišljenostima, čime autor upućuje da je njegov Frejzer pobeđen u jednoj životnoj rundi, ali ne i u celom meču.
Zato je ova ova zbirka pesama i toliko opipljiva, vidljiva i prisutna i danas, skoro tri decenije od njenog prvog objavljivanja. Iako je zbirka naizgled pesimistična, u samom čitanju stihova pronaći ćete običnog čoveka sa svojim porazima i svojim načinom odustajanja, što zapravo znači povratak sebi.
Autor: Nenad Kostić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 45
