Protagonista romana „Život i vremena Majkla K“ ne poseduje svoju volju niti svest o sebi. Njegova skromnost prevazilazi granice ljudskog poimanja. Bespomoćan je i neambiciozan. Takav je i takav će ostati do samog kraja: on je bizarna pojava čija nezamisliva ranjivost kod čitaoca i većine likova koje sreće u romanu budi saosećanje i želju da mu pomognu. On je stvorenje bez oca, vlastitog stava i boje kože. O paraboli ovog dela nobelovca Dž. M. Kucija već je mnogo toga napisano.

Slično protagonisti knjige, i Južnoafrička Republika, piščeva otadžbina i zemlja u kojoj se odvija radnja romana, nalazi se na ivici ponora zbog sukoba unutar polarizovane populacije. Nelson Mandela još uvek je u zatvoru, a rasistički režim uzde vlasti čvrsto drži u svojim rukama. Nezadovoljstvo se širi, a Afrički nacionalni kongres dobija sve veću podršku. U zemlji izbija građanski rat. Haosu doprinosi činjenica da se vlasti Južnoafričke Republike mešaju u situaciju u susednim državama, dok one zauzvrat pomažu pobunjenicima.

Čitalac prati sudbinu Majkla K, čije ime s razlogom asocira na Kafku, na njegovom putovanju kroz ratom zahvaćenu zemlju. On prvo pokušava da odvede svoju bolesnu majku na mesto za koje ga ne vezuje ništa drugo osim podatka da je ona tamo provela detinjstvo. To što on radi ne može se nazvati „povratkom kući“, isto kao što se ni njegova retka potreba za hranom ne može nazvati „glađu“. Bile bi to isuviše jake reči. Impuls koji Majkla K vodi da majku smesti u kolica koja je sam napravio, slab je i krhak koliko i vozilo u kojem putovanje počinje. U njemu nema vatre, strasti, ni vitalnosti. Tom sinu bolesne majke i nezaposlenom baštovanu cilj nije rodni kraj njegove majke, već njegova ideja utočišta: Majkl K traga za svojom baštom. Opisujući polazak na put ovog neobičnog para, južnoafrički nobelovac kreira jedinstvene prizore čija će se originalnost pamtiti koliko i neumorna Majka Hrabrost, koja vuče svoju kantinu kroz pakao jednog drugog rata.

Najveći deo dugog putovanja do željenog odredišta Kucijev junak provodi po zdravstvenin ustanovama, policijskim stanicama i logorima – logora u toj zemlji ima na sve strane – čiji radnici, uprkos najboljim namerama, nisu u stanju da mu pomognu.

Potraga za baštom je, čini se, jedini aspekt bivstvovanja Majkla K koji nalikuje motivaciji. Moraju postojati, razmišlja on u jednom trenutku, i ljudi koji ne odlaze u rat, koji ostaju kod kuće i bave se baštovanstvom ili bar održavaju u životu ideju o tom zanatu. Mnogi će primetiti da ovo baš i nije nivo promišljanja koji bismo mogli očekivati od ovog junaka.

Autentičnost lika Majkla K leži upravo u nedostatku identiteta i duhovnoj ograničenosti. Čitalac prirodu ovog čoveka jasno upoznaje kroz njegove unutrašnje monologe. Uzlet u apstrakcije kao što je ideja baštovanstva njemu je nemoguć. Roman „Život i vremena Majkla K“ uverljiv je sve dok pisac ostaje veran zamisli o nesvakidašnjoj bespomoćnosti, slabosti i limitiranosti protagoniste. Tokom pripovedanja Kuciju uglavnom uspeva da izbegne ovakve nedoslednosti, ali na samom kraju njegova pažnja popušta i on Majklu K daje sposobnost da mašta.

Priča se završava dirljivo, neočekivanim sanjarenjem Majkla K, koje ipak ne napušta okvire uvrnute logike njegove oskudne moći rasuđivanja: kako bi to bilo, pita se, kada bi pronašao nekoga, možda nekog starca, koji bi mu pomogao da uzgaja bundeve; a ako bi otkrio da je pumpa u bašti dignuta u vazduh, on, Majkl K, baštovan, iz džepa bi izvukao čajnu kašičicu, vezao za nju dugački kanap i spustio je duboko u zemlju, a kada bi je ponovo izvadio, ona bi bila puna vode.

Izvor: marabout.de
Prevod: Jelena Tanasković