Prikaz romana „Žena u belom“ Toni Morison
Baš kao „Dom“ iz 2012. godine, novi roman Toni Morison, „Žena u belom“ jeste kratak i nepretenciozan roman koji sadrži snažan emocionalni udarac. Nestala je ona literalna pirotehnika koju su čitaoci osetili u klasicima kao što su „Solomonova pesma“ i „Voljena“. U 86. godini, Morisonova uvodi novine u svoj rad. Javlja se želja da ispriča samu priču, bez ulepšavanja i ukrašavanja bilo čega. Tokom svoje duge književne karijere, koja traje 45 godina, Morisonova, neosporni tumač crnačkih iskustava u Americi, u svom najnovijem romanu skreće pogled na svu štetu koju je naneo rasizam i svesnost o boji kože.
Svesnost o boji koži i njen blizanac, internacionalni rasizam, jesu ono što najviše muči Milu, ženu sa svetlom kožom koja izbegava svoju crnu-kao-noć ćerku, Nevestu. Ali do trenutka kada je Nevesta ušla u devedesete godine dvadesetog veka, nijansa njene boje kože postaje moderna i ona uspeva da postane veoma uspešan menadžer u kozmetičkoj kompaniji.
Postoji mnogo dece u romanu „Žena u belom“ i svi su oni prošli neku vrstu zlostavljanja ‒ Nevestu je odbacila sopstvena majka zbog boje kože; Kiša, skoro divlje dete koje majka tera na prostituciju; i anonimni dečak čijem silovanju Nevesta prisustvuje u svom detinjstvu, nemoćna da ga zaustavi. Na neki način, ovo delo podseća na prvi roman Toni Morison „The bluest eye“. U tom romanu deca snose svu težinu društvenih bolesti, pravih žrtava siromaštva i rasnih predrasuda.
Postoji još sličnosti sa njenim prethodnim radovima, posebno veza između Neveste i Bukera, ljubavnika koji je ostavlja rečima: „Ti nisi žena koju želim“; i Žadin i Sina, u „Tar Baby“. Baš kao i Žadin, Nevesta je površna, emocijonalno ošamućena i zaljubljena u blistavi profesionalni svet u kome živi i radi; tako i Buker, kao Sin, je nezaposlen, nesposoban da funkcioniše u stvarnom svetu, ali prizeman i povezan sa svojim korenima. Međutim, razum i ideološke bitke koje čine Žadin i Sina tako upečatljivim parom, ovde su izostavljeni.
Mnogi romani Toni Morison sadrže magijski realizam, pa tako se elementi toga pronalaze i u „Ženi u belom“. Kada Buker odbije Nevestu, njeno telo počinje da se vraća u svoje prepubertetsko stanje. Njene grudi nestaju i gubi sve dlake na telu. Ali i pored ovakvih detalja, ovaj roman je duboko ukorenjen u stvarnom svetu nasilja, predrasuda i zlostavljanja.
Pa ipak, pravi magični momenat u romanu se javljaju kada Morisonova dostiže svoj vrhunac, kao na primer u ovom tihom, ali upečatljivom trenutku kada stari par šeta parkom: „Par se kreće pažljivo, kao u snu. Idu u korak, gledaju pravo kao ljudi pozvani u svemirski brod, kad vrata kliznu u stranu, a iz njih se kao jezik odvije crveni tepih.“
Izvor: bostonglobe.com
Svesnost o boji koži i njen blizanac, internacionalni rasizam, jesu ono što najviše muči Milu, ženu sa svetlom kožom koja izbegava svoju crnu-kao-noć ćerku, Nevestu. Ali do trenutka kada je Nevesta ušla u devedesete godine dvadesetog veka, nijansa njene boje kože postaje moderna i ona uspeva da postane veoma uspešan menadžer u kozmetičkoj kompaniji.
Postoji mnogo dece u romanu „Žena u belom“ i svi su oni prošli neku vrstu zlostavljanja ‒ Nevestu je odbacila sopstvena majka zbog boje kože; Kiša, skoro divlje dete koje majka tera na prostituciju; i anonimni dečak čijem silovanju Nevesta prisustvuje u svom detinjstvu, nemoćna da ga zaustavi. Na neki način, ovo delo podseća na prvi roman Toni Morison „The bluest eye“. U tom romanu deca snose svu težinu društvenih bolesti, pravih žrtava siromaštva i rasnih predrasuda.
Postoji još sličnosti sa njenim prethodnim radovima, posebno veza između Neveste i Bukera, ljubavnika koji je ostavlja rečima: „Ti nisi žena koju želim“; i Žadin i Sina, u „Tar Baby“. Baš kao i Žadin, Nevesta je površna, emocijonalno ošamućena i zaljubljena u blistavi profesionalni svet u kome živi i radi; tako i Buker, kao Sin, je nezaposlen, nesposoban da funkcioniše u stvarnom svetu, ali prizeman i povezan sa svojim korenima. Međutim, razum i ideološke bitke koje čine Žadin i Sina tako upečatljivim parom, ovde su izostavljeni.
Mnogi romani Toni Morison sadrže magijski realizam, pa tako se elementi toga pronalaze i u „Ženi u belom“. Kada Buker odbije Nevestu, njeno telo počinje da se vraća u svoje prepubertetsko stanje. Njene grudi nestaju i gubi sve dlake na telu. Ali i pored ovakvih detalja, ovaj roman je duboko ukorenjen u stvarnom svetu nasilja, predrasuda i zlostavljanja.
Pa ipak, pravi magični momenat u romanu se javljaju kada Morisonova dostiže svoj vrhunac, kao na primer u ovom tihom, ali upečatljivom trenutku kada stari par šeta parkom: „Par se kreće pažljivo, kao u snu. Idu u korak, gledaju pravo kao ljudi pozvani u svemirski brod, kad vrata kliznu u stranu, a iz njih se kao jezik odvije crveni tepih.“
Izvor: bostonglobe.com
