Prikaz romana „Vrisak“: Kolika je cena istine i hrabrosti?
Napeti triler skandinavskog autorskog dvojca Jerna Lira Horsta i Jan-Erika Fjela, roman „Vrisak“, vodi nas kroz svet mračnih tajni, nasilja i osvete.
Kada neko izgovori ili napiše reč „vrisak“, u mojoj (a verujem i u tuđoj) glavi najpre odjekne slika filmskog platna i prepoznatljiva maska iz filma Vesa Krejvena iz 1996. godine. Taj horor postao je simbol čitavog jednog perioda u popularnoj kulturi. Ipak, ovde ne pišem o filmskom serijalu, već o jednom novom književnom naslovu koji, igrom slučaja, nosi isto ime – „Vrisak“.
Ovaj „Vrisak“ stiže nam iz Norveške i predstavlja prvu saradnju dvojice poznatih i iskusnih autora – Jerna Lira Horsta i Jan-Erika Fjela. Oni su već stekli odane čitaoce kroz sopstvene, odvojene književne puteve, ali odlučili su da udruže snage i stvore serijal o podkasteru Markusu Hegeru i njegovim istragama. Rezultat njihove saradnje je uvodni roman, objavljen u Norveškoj sredinom 2024. godine.
Radnja romana polazi od Marka Hegera, bivšeg policajca koji je, nakon napuštanja službe, pronašao novu ulogu kao voditelj popularnog kriminalističkog podkasta. On je čovek opterećen ličnim demonima i mračnom porodičnom prošlošću, koji posle nedavne smrti majke pokušava da koliko-toliko dovede sopstveni život u red. Njegova epizoda podkasta „Vrisak koji niko nije čuo“ – posvećena starom i nerazjašnjenom slučaju nestanka devojčice Lee Forsberg – privući će pažnju novinarke Matilde Vold. Ta priča, premda stara deceniju i po, i dalje budi nemir u malom planinskom mestu Fagernes, gde je Lea živela i odakle je nestala na putu do škole. Sedmogodišnja devojčica izgubila se bez traga, a iza nje je ostao samo plišani pingvin – njena najdraža igračka, koja je kasnije postala simbol tragedije. Iako devojčicino telo nikada nije pronađeno, njen otac je osuđen za otmicu i ubistvo, te slučaj u očima zakona biva zatvoren.
Ipak, Matilda ne može da se pomiri sa tom jednostavnom istinom. Ona nabavlja Markusov broj i pokušava da ga ubedi da joj pomogne u istrazi, ali on, premoren i opterećen sopstvenim problemima, u prvi mah odbija. Međutim, kad i sama Matilda ubrzo nestane, Markus shvata da priča o nestanku Lee Forsberg nikada nije zaista završena. Vođen osećajem odgovornosti, ali i porivom da razreši sopstvene unutrašnje nedoumice, odlučuje da se uključi i započne potragu za istinom. U toj potrazi važnu ulogu odigraće i pisma Markusovog oca, koja iz zatvora stižu kao mračna i emotivna nit prošlosti, otkrivajući delove slagalice koja povezuje događaje iz prošlosti sa onima iz sadašnjosti. Svaka nova epizoda podkasta, svaki razgovor sa svedocima i svaki trag koji se otkrije, vode ka bolnom razotkrivanju – ne samo onoga što se dogodilo Lei pre petnaest godina, već i onoga što je snašlo Matildu. Markus, na tom putu, ne samo da dolazi bliže istini, već i
rizikuje vlastiti život, izlažući se opasnostima koje nosi svaka istraga u kojoj istina ne odgovara svima.
Kada neko izgovori ili napiše reč „vrisak“, u mojoj (a verujem i u tuđoj) glavi najpre odjekne slika filmskog platna i prepoznatljiva maska iz filma Vesa Krejvena iz 1996. godine. Taj horor postao je simbol čitavog jednog perioda u popularnoj kulturi. Ipak, ovde ne pišem o filmskom serijalu, već o jednom novom književnom naslovu koji, igrom slučaja, nosi isto ime – „Vrisak“.
Ovaj „Vrisak“ stiže nam iz Norveške i predstavlja prvu saradnju dvojice poznatih i iskusnih autora – Jerna Lira Horsta i Jan-Erika Fjela. Oni su već stekli odane čitaoce kroz sopstvene, odvojene književne puteve, ali odlučili su da udruže snage i stvore serijal o podkasteru Markusu Hegeru i njegovim istragama. Rezultat njihove saradnje je uvodni roman, objavljen u Norveškoj sredinom 2024. godine.
Radnja romana polazi od Marka Hegera, bivšeg policajca koji je, nakon napuštanja službe, pronašao novu ulogu kao voditelj popularnog kriminalističkog podkasta. On je čovek opterećen ličnim demonima i mračnom porodičnom prošlošću, koji posle nedavne smrti majke pokušava da koliko-toliko dovede sopstveni život u red. Njegova epizoda podkasta „Vrisak koji niko nije čuo“ – posvećena starom i nerazjašnjenom slučaju nestanka devojčice Lee Forsberg – privući će pažnju novinarke Matilde Vold. Ta priča, premda stara deceniju i po, i dalje budi nemir u malom planinskom mestu Fagernes, gde je Lea živela i odakle je nestala na putu do škole. Sedmogodišnja devojčica izgubila se bez traga, a iza nje je ostao samo plišani pingvin – njena najdraža igračka, koja je kasnije postala simbol tragedije. Iako devojčicino telo nikada nije pronađeno, njen otac je osuđen za otmicu i ubistvo, te slučaj u očima zakona biva zatvoren.
Ipak, Matilda ne može da se pomiri sa tom jednostavnom istinom. Ona nabavlja Markusov broj i pokušava da ga ubedi da joj pomogne u istrazi, ali on, premoren i opterećen sopstvenim problemima, u prvi mah odbija. Međutim, kad i sama Matilda ubrzo nestane, Markus shvata da priča o nestanku Lee Forsberg nikada nije zaista završena. Vođen osećajem odgovornosti, ali i porivom da razreši sopstvene unutrašnje nedoumice, odlučuje da se uključi i započne potragu za istinom. U toj potrazi važnu ulogu odigraće i pisma Markusovog oca, koja iz zatvora stižu kao mračna i emotivna nit prošlosti, otkrivajući delove slagalice koja povezuje događaje iz prošlosti sa onima iz sadašnjosti. Svaka nova epizoda podkasta, svaki razgovor sa svedocima i svaki trag koji se otkrije, vode ka bolnom razotkrivanju – ne samo onoga što se dogodilo Lei pre petnaest godina, već i onoga što je snašlo Matildu. Markus, na tom putu, ne samo da dolazi bliže istini, već i
rizikuje vlastiti život, izlažući se opasnostima koje nosi svaka istraga u kojoj istina ne odgovara svima.
Pažljivo ispletena priča
Horst i Fjel ne trče kroz zaplet – njihova priča pažljivo je ispletena, vođena tempom koji istovremeno intrigira i daje dovoljno vremena da se čitalac zadrži na likovima, njihovim tajnama i unutrašnjim dilemama. Atmosfera malog ruralnog mesta, okruženog planinama i prirodom koja na prvi pogled deluje spokojno, krije u sebi slojeve mračnih tajni, nasilja i osvete. Autori uspevaju da prikažu kako jedno prividno idilično okruženje može biti samo maska iza koje se gomilaju potisnute strasti i neisprane krivice. Posebno je zanimljivo što istraga nije vođena na klasičan detektivski način, sa nizom forenzičkih dokaza i spektakularnim otkrićima. Umesto toga, Markus razgovara sa ljudima, otvara stare rane, podseća na davno potisnute događaje i u tom procesu razotkriva mnogo više nego što je očekivao. Roman time pokazuje da prava napetost ne leži samo u tome „ko je zločinac“ već i u samom putovanju kroz misteriju, u suočavanju sa prošlošću i emocijama koje se tada ponovo bude.
Za čitaoce koji vole trilere obogaćene psihološkom dubinom, emotivnim slojevima i autentičnim opisima ambijenta, „Vrisak“ je pravi užitak. To je roman koji tera da razmišljate o tome koliko tajni može da nosi jedno malo mesto i koliko krhka može biti granica između istine i laži, sećanja i zaborava. Horst i Fjel pokazali su da su odličan tandem, a čitaocima ostaje da sa nestrpljenjem očekuju naredni nastavak planiranog serijala o Markusu Hegeru – nastavak koji još nije napisan, ali koji već sada deluje kao neizbežan. Uostalom, Krejvenov „Vrisak“ je dobio brojne nastavke, zašto ne bi i Horstov i Fjelov?
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 57
