Od početka živim na granici sa Rumunijom. Verovatno zbog toga knjigu Vozom do Trsta Domnike Radulesku (prevod: Dijana Ðelošević, Laguna, Beograd, 2009) doživljavam kao svoju. Niko se, sigurno, ne bi iznenadio da je moja prva izgovorena reč bila Sekuritatea ili čak Čaušesku. Bezbroj puta, u divljini atara, razmišljao sam šta bi bilo kada bih trčeći prošao kroz kukuruz i prešao u Rumuniju. To se ne sme, jer su odmah tu priče o agentima Čaušeskuove tajne policije, o nekom našem prijatelju kog je nečuјni kuršum, navodno, pogodio u list dok je šetao ulicom nekog rumunskog grada, kao da ga ujeo komarac; odneli su ga u bolnicu, kad su došli po njega, niko ga se nije sećao, kao da nije postojao. Danas mi to više liči na nečiju bujnu maštu, ali u detinjstvu se čovek toga plaši. Zanimljiva knjiga Domnike Radulesku podsetila me je na sve te priče. U njenom romanu bukvalno se oseća miris loše kolonjske vode članova Sekuritatee koji oko glavne junakinje i njene porodice pletu mrežu iz koje se čovek teško može izvući.

Roman Vozom do Trsta počinje opisom ljubavi glavne junakinje romana, sedamnaestogodišnje Mona Marije i pomalo sumnjivog mladića Mihaja u koga je devojka zaljubljena, ali u koga, u isto vreme, sumnja. Otac glavne junakinje, profesor, intelektualac, ne voli Nikolaja Čaušeskua, i to od dana kad ovaj dođe na vlast. „Neki loš čovek prati mog oca, i drugi loši ljudi prate sve druge, a mi često odlazimo na groblje", zapisuje spisateljica.

Lirska čarolija romana Domnike Radulesku - kako roman odmiče i kako se sve više slutnje njenog oca u vezi sa novim predsednikom Čaušeskuom pokazuju kao tačne - polako nestaje, pa ljubavna priča postaje nešto drugo. Obruč Čaušeskuove tajne policije sve više steže, pa ljubavna čarolija odlazi u drugi plan, a roman postaje svedočanstvo o dobu terora, diktature, straha. Neko je ocinkario oca profesora, pokušali su da nateraju Čaušeskua da se povuče, zato je zatvoren. Pripadnik Sekuritatee zadužen za njih uvek je tu negde, kao da živi sa njima. Atmosfera je sve zagušljivija, tajno slušaju Radio slobodnu Evropu, očevu mašinu za kucanje kriju u rerni kad agenti u stanu naprave premetačinu.

Kao jedini izlaz mlada junakinja vidi bekstvo. Prvo u Jugoslaviju, potom u Trst, a iz Trsta u Čikago. Roman je sada već napeta triler priča koja će postati emigrantski roman. Prvi - rumunski deo romana ostaje iza, kao sećanje, a otvara se novi život u Americi. Ipak, dva dela romana biće do kraja u neraskidivoj vezi. Dok hoda niz ulicu Stejt, na televizoru u izlogu prodavnice posmatraće pogubljenje Elene i Nikolaja.

Bilo kako bilo, čini se da u prvoj knjizi Domnike Radulesku nema lošeg mesta. Spisateljica koja od 1983. godine živi u Americi, gde je doktorirala francusku i italijansku književnost (režirala je drame Beketa, Joneska i drugih) – napisala je napeti zanimljiv roman, pun okrutnih slika diktature, ali i lirike u isto vreme. Knjigu je nemoguće ne čitati kao autobiografsku, iako bi to moglo biti protiv svih pravila. To je delo o jednoj emigrantskoj sudbini, o jednoj ljubavi i jednom jezivom vremenu. Roman Domnike Radulesku svakako je ozbiljna književnost u najlepšem smislu tih reči.

Izvor: Politika
Autor: Mića Vujičić