Izazivajući mogućnost pripovedanja i narativnog reda, Matijević izokreće uzročno-posledični niz i svoj kratki roman započinje sa DI END. Bez inicijative, čuđenja i osećanja neobičnosti za svet u kome se našao, njegov glavni junak Arnold Kriger prihvata realnost i ne pokušava da utiče na tok dešavanja.

U ovom delu mogu se uočiti neke osobenosti/konstante Matijevićeve proze: narativni eksperiment, autorski komentar, specifična upotreba/poigravanje slovnim oznakama, neobičan junak kroz čiji je fokus, u monološkoj formi, prikazan oneobičen svet, pogodan za isticanje protivrečnosti i apsurda.

Kako je forma uvek u službi značenja, izokretanje sumanuto brzog toka radnje nije samo pokušaj autora da nas zaseni svojim umećem. Niz fantastičnih motiva čijim se ulančavanjem izgrađuje ova priča u nazadovanju ne svedoče samo o Matijevićevoj bogatoj fantaziji već i o njenoj kontrolisanoj i promišljenoj upotrebi pri raz/uobličavanju stvarnosti kojom se kreću junaci koji nose germanska imena. Da se radi o brižljivoj konstrukciji „raskonstruisanog“ sveta u haosu, sugeriše se od samog početka. Nekoliko puta je u tekstu jasno istaknuto: „NIŠTA NIJE SLUČAJNO“.

Matijević je ovim romanom postavio temelje autentične poetike koju ćemo, uprkos njenoj imanentnoj protejskoj prirodi, uvek prepoznati, a kojom će on braniti autonomiju književnosti, kao polja izražavanja mišljenja i provociranja razmišljanja o svetu.

Autor: Sofija Pajović