Prikaz romana „Umoran od života i smrti“
Među vestima iz 2012. godine bila je i ona o dobitniku Nobelove nagrade za književnost Mo Jenu. Prešla sam preko te informacije uz čitanje nekoliko članaka. Kasnije sam na policama knjižara gledala korice srpskih prevoda ovog pisca. I zaobilazila ih, dosta dugo. Ovog leta naslov „Umoran od života i smrti“ se sam nametnuo i uklopio u moje vreme. Moram da naglasim – savršeno uklopio.
„Moja priča počinje prvog januara 1950. godine. Pre toga sam u carstvu mrtvih dve godine trpeo surove muke koje se na ovom svetu teško daju zamisliti. Svakog puta kad bi me izveli pred sud, ogorčeno sam jadikovao. Moj čemerni glas ispunjavao je svaki kutak Jamine velike dvorane, prizivajući nagomilane odjeke. Uprkos svim teškim mukama, nikako nisam pristajao da se pokajem, pa sam se pročuo kao tvrd orah. Znao sam da su mi se mnogi demoni potajno divili, kao i da sam sasvim dozlogrdio starom Jami.“
Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku.
Godine 1976. stupio je u Narodnoslobodilačku vojsku što mu je omogućilo da nastavi školovanje. Posle završenih osnovnih studija na Umetničkoj akademiji Narodnooslobodilačke vojske, stekao je zvanje magistra književnosti na Lu Sunovom institutu za književnost pri Pedagoškom univerzitetu u Pekingu. 1997. napušta vojsku i bavi se pisanjem i predavačkim radom na univerzitetima širom Kine. Objavo je više od 80 pripovedaka, 30 novela, 11 romana, 5 zbirki eseja, 9 scenarija i 2 drame.
Roman „Umoran od života i smrti“ prati zemljoposednika Simen Naoa iz zaseoka Simen koji je pogubljen na seoskom trgu. On se vraća u drugom obliku, pa još jednom i još jednom. Svaki život ispunjen je detaljima, svaka smrt je jednostavna na svoj način, najčešće nasilna. Nestaneš i odeš kod Jame da tražiš pravdu, i završiš u nekom drugom obliku u istom onom svetu iz kojeg si nestao. Ciklično se ponavlja dolazak i odlazak iz života do konačnog umora, ali ne i zaborava.
Čeka se poslednja reinkarnacija u ljudskom obliku kako bi se ispričala priča. Glavni junak ide kroz različite oblike – magarac, bik, svinja, pas, majmun. Svaki od njih prati jednu razvojnu etapu kineskog društva tokom druge polovine XX veka. Totalitet ljudskog i životinjskog sveta u jednom totalitarnom društvu.
Svaka reinkarnacija prati jednu promenu u društvu i njene posledice na pojedince. Kao magarac tu je kolektivizacija dobara i rada. Kako izgleda ukidanje privatne svojine i revanšizam. I jedan seljak koji je odlučio samostalno da radi. Kakav je trn u oku budućeg blagostanja koje kolektivitet obećava. Magarac prati sukob pojedinca sa zajednicom koja se klacka dinamikom pritisak – izopštavanje. Grupa je brojnija i jača, ali je pojedinac istrajniji. Sledeći korak je bik koji uporno ide za tvrdoglavošću i istrajnošću pojedinca koji ostaje van kolektiva. Parče zemlje koje sam obrađuješ, tvoja odgovornost nasuprot kolektivnoj odgovornosti.
Svinja donosi uvid u funkcionisanje privrede i sve nelogičnosti koje su je pratile. Ambiciozne pokušaje koji su se neslavno završili zato što su bili pre svega fiktivni. Napori seljana da osnuju farmu svinja, ali bez potrebnih resursa i znanja. Dirljivo je, tragično i komično kako napori idu u vetar. Ne daju nikakve rezultate, pre svega zato što su neosmišljeni, i malo povezani sa realnošću. Pas je tu da verno prati polako raslojavanje kineskog društva i kreiranje kaste povlašćenih i bogatih. Majmun je svedok dekadencije potomaka. Milenijumsko dete se rađa bolesno. Rađa se da ispriča svoju priču. Ništa se ne zaboravlja. I tu se krug zatvara. Verujem da bi se otvorio na nekom drugom mestu, zato što se ciklus nikad ne završava.
Ovo je grub pregled reinkarnacija koje otvaraju prostor da se prati kineski okrug u više generacija. Kao što duša reinkarnacijom menja oblik, tako i društvo menja svoju ideologiju, poglede, način funkcionisanja. Totalitarni režim teži sve da uredi i kontroliše, ali je i sklon metamorfozama koje njegovi građani nekad sa mukom prate. Nasuprot onih mučenih, tu su i oni koji promenu razumeju odmah i prilagođavaju joj se. Tačno znaju kada je potrebno promeniti način ponašanja, a kada odbaciti ljušturu starog sistema kojoj su se do juče klanjali.
Roman je obiman i detaljan, kako bi izbegao zatrpavanje čitaoca, Mo Jen zaista kreativno pristupa vođenju radnje. Menja tačku gledišta – menja doslovno oblik fizički i egzistencijalni glavnog naratora. Glavni junak i njegove reinkarnacije diktiraju ugao iz kojeg se radnja prati. Širi se polje obuhvatanja i tumačenja događaja. Pa idemo putem kako jedna životinja posmatra splet događaja, sa svim svojim ograničenjima. Obogaćena ljudskim iskustvom i tumačenjem – ipak je ona samo čovek u životinjskom obliku – reinkarnacija. Svaki pogled je uvek na neki način obeležen jednostranošću. Takva je priroda ljudska i životinjska. Tumačimo svet oko nas u sopstvenom ključu i u skladu sa ubeđenjima/vaspitanjem/karakterom/pripadnošću određenoj društvenoj grupi u određenom istorijskom trenutku. Naravno, zato autor daje glas i drugim likovima i dinamično menja naratora. Gura čitaoca da okrene glavu i na drugu stranu i dobije i drugo tumačanje.
Prisutan je samoironijski pristup književnom stvaranju i sopstvenom delu – onaj Mo Jen lupeta, preteruje, bulazni, izmišlja – unosi humor i ironijsku distancu prema svemu rečenom i napisanom. Razbija utabane puteve naracije i dovodi u pitanje autora kao sveznajuću instancu. Podvlači da jednostranost nikada nije opcija, zato je svaki totalitarizam u svojoj osnovi promašaj. Onaj koji teži da postavi sva pitanja i da sve odgovore, upada u ponor besmisla. Samo je pitanje vremena. Mo Jen vešto vodi igru narativnih tokova i uklapa tradicionalne forme sa modernim. Okupira nas svojim junacima i njihovim avanturama.
Ovo je roman o promenama. Promenama koje se dešavaju na svim nivoima. I na koji način se biće nosi/suočava ili odbacuje promenu. Sve se menja i sve treba posmatrati sa jedne velike distance. Šta je sve doživeo junak Simen Nao kroz sve svoje reinkarnacija je saga o tome šta je kinesko društvo prošlo u drugoj polovini XX veka, podjednako se osvrćući na kolektiv koliko i na pojedinca. Menja se narator, tačka gledišta, društvene prilike – menja se čovek – nekada više pritisnut spoljnim, nekada unutrašnjim porivima. Menja se život i oblik života.
Svakako bi trebalo naći vreme ovo sjajno delo.
Piše: Milica Milić
Izvor: kultivisise.rs
„Moja priča počinje prvog januara 1950. godine. Pre toga sam u carstvu mrtvih dve godine trpeo surove muke koje se na ovom svetu teško daju zamisliti. Svakog puta kad bi me izveli pred sud, ogorčeno sam jadikovao. Moj čemerni glas ispunjavao je svaki kutak Jamine velike dvorane, prizivajući nagomilane odjeke. Uprkos svim teškim mukama, nikako nisam pristajao da se pokajem, pa sam se pročuo kao tvrd orah. Znao sam da su mi se mnogi demoni potajno divili, kao i da sam sasvim dozlogrdio starom Jami.“
Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku.
Godine 1976. stupio je u Narodnoslobodilačku vojsku što mu je omogućilo da nastavi školovanje. Posle završenih osnovnih studija na Umetničkoj akademiji Narodnooslobodilačke vojske, stekao je zvanje magistra književnosti na Lu Sunovom institutu za književnost pri Pedagoškom univerzitetu u Pekingu. 1997. napušta vojsku i bavi se pisanjem i predavačkim radom na univerzitetima širom Kine. Objavo je više od 80 pripovedaka, 30 novela, 11 romana, 5 zbirki eseja, 9 scenarija i 2 drame.
Roman „Umoran od života i smrti“ prati zemljoposednika Simen Naoa iz zaseoka Simen koji je pogubljen na seoskom trgu. On se vraća u drugom obliku, pa još jednom i još jednom. Svaki život ispunjen je detaljima, svaka smrt je jednostavna na svoj način, najčešće nasilna. Nestaneš i odeš kod Jame da tražiš pravdu, i završiš u nekom drugom obliku u istom onom svetu iz kojeg si nestao. Ciklično se ponavlja dolazak i odlazak iz života do konačnog umora, ali ne i zaborava.
Čeka se poslednja reinkarnacija u ljudskom obliku kako bi se ispričala priča. Glavni junak ide kroz različite oblike – magarac, bik, svinja, pas, majmun. Svaki od njih prati jednu razvojnu etapu kineskog društva tokom druge polovine XX veka. Totalitet ljudskog i životinjskog sveta u jednom totalitarnom društvu.
Svaka reinkarnacija prati jednu promenu u društvu i njene posledice na pojedince. Kao magarac tu je kolektivizacija dobara i rada. Kako izgleda ukidanje privatne svojine i revanšizam. I jedan seljak koji je odlučio samostalno da radi. Kakav je trn u oku budućeg blagostanja koje kolektivitet obećava. Magarac prati sukob pojedinca sa zajednicom koja se klacka dinamikom pritisak – izopštavanje. Grupa je brojnija i jača, ali je pojedinac istrajniji. Sledeći korak je bik koji uporno ide za tvrdoglavošću i istrajnošću pojedinca koji ostaje van kolektiva. Parče zemlje koje sam obrađuješ, tvoja odgovornost nasuprot kolektivnoj odgovornosti.
Svinja donosi uvid u funkcionisanje privrede i sve nelogičnosti koje su je pratile. Ambiciozne pokušaje koji su se neslavno završili zato što su bili pre svega fiktivni. Napori seljana da osnuju farmu svinja, ali bez potrebnih resursa i znanja. Dirljivo je, tragično i komično kako napori idu u vetar. Ne daju nikakve rezultate, pre svega zato što su neosmišljeni, i malo povezani sa realnošću. Pas je tu da verno prati polako raslojavanje kineskog društva i kreiranje kaste povlašćenih i bogatih. Majmun je svedok dekadencije potomaka. Milenijumsko dete se rađa bolesno. Rađa se da ispriča svoju priču. Ništa se ne zaboravlja. I tu se krug zatvara. Verujem da bi se otvorio na nekom drugom mestu, zato što se ciklus nikad ne završava.
Ovo je grub pregled reinkarnacija koje otvaraju prostor da se prati kineski okrug u više generacija. Kao što duša reinkarnacijom menja oblik, tako i društvo menja svoju ideologiju, poglede, način funkcionisanja. Totalitarni režim teži sve da uredi i kontroliše, ali je i sklon metamorfozama koje njegovi građani nekad sa mukom prate. Nasuprot onih mučenih, tu su i oni koji promenu razumeju odmah i prilagođavaju joj se. Tačno znaju kada je potrebno promeniti način ponašanja, a kada odbaciti ljušturu starog sistema kojoj su se do juče klanjali.
Roman je obiman i detaljan, kako bi izbegao zatrpavanje čitaoca, Mo Jen zaista kreativno pristupa vođenju radnje. Menja tačku gledišta – menja doslovno oblik fizički i egzistencijalni glavnog naratora. Glavni junak i njegove reinkarnacije diktiraju ugao iz kojeg se radnja prati. Širi se polje obuhvatanja i tumačenja događaja. Pa idemo putem kako jedna životinja posmatra splet događaja, sa svim svojim ograničenjima. Obogaćena ljudskim iskustvom i tumačenjem – ipak je ona samo čovek u životinjskom obliku – reinkarnacija. Svaki pogled je uvek na neki način obeležen jednostranošću. Takva je priroda ljudska i životinjska. Tumačimo svet oko nas u sopstvenom ključu i u skladu sa ubeđenjima/vaspitanjem/karakterom/pripadnošću određenoj društvenoj grupi u određenom istorijskom trenutku. Naravno, zato autor daje glas i drugim likovima i dinamično menja naratora. Gura čitaoca da okrene glavu i na drugu stranu i dobije i drugo tumačanje.
Prisutan je samoironijski pristup književnom stvaranju i sopstvenom delu – onaj Mo Jen lupeta, preteruje, bulazni, izmišlja – unosi humor i ironijsku distancu prema svemu rečenom i napisanom. Razbija utabane puteve naracije i dovodi u pitanje autora kao sveznajuću instancu. Podvlači da jednostranost nikada nije opcija, zato je svaki totalitarizam u svojoj osnovi promašaj. Onaj koji teži da postavi sva pitanja i da sve odgovore, upada u ponor besmisla. Samo je pitanje vremena. Mo Jen vešto vodi igru narativnih tokova i uklapa tradicionalne forme sa modernim. Okupira nas svojim junacima i njihovim avanturama.
Ovo je roman o promenama. Promenama koje se dešavaju na svim nivoima. I na koji način se biće nosi/suočava ili odbacuje promenu. Sve se menja i sve treba posmatrati sa jedne velike distance. Šta je sve doživeo junak Simen Nao kroz sve svoje reinkarnacija je saga o tome šta je kinesko društvo prošlo u drugoj polovini XX veka, podjednako se osvrćući na kolektiv koliko i na pojedinca. Menja se narator, tačka gledišta, društvene prilike – menja se čovek – nekada više pritisnut spoljnim, nekada unutrašnjim porivima. Menja se život i oblik života.
Svakako bi trebalo naći vreme ovo sjajno delo.
Piše: Milica Milić
Izvor: kultivisise.rs
