Prikaz romana „Ubistvo Džona Akrojda“ – Knjiga koja je usavršila žanr
U izmaštanom britanskom pitoresknom gradiću Kings Abot, gospođa Doroti Ferars izvršava samoubistvo prekomernom dozom tableta. Uskoro – nožem – biva ubijen njen bivši verenik i lokalni bogataš koji je naslovni junak ove knjige i prijatelj Herkula Poaroa, belgijskog penzionisanog detektiva. „Ubistvo Džona Akrojda“, izvorno objavljen 1926. godine, jeste treći roman Agate Kristi sa Poaroom kao glavnim junakom. To se ne bi reklo na osnovu početnih stranica ali ni ostatka naracije, koju vodi jedan od žitelja Kings Abota, doktor Džejms Šepard.
Dosađujući se u penziji – gajeći tikvice! – Poaro se poletno udružuje sa glavnim inspektorom Skortland Jarda u razrešavanju slučaja. Postaje jasno da je smrt Džona Akrojda uslovljena samoubistvom gospođe Ferars. Štaviše, u vezu sa njenom dovodi se smrt njenog supruga, koji je umro godinu dana pre žene. Zvaničan razlog njegove smrti bio je teški gastritis ali – za početak – Šepardova sestra Karolajn veruje da je on otrovan.
Zahvaljujući svojoj besprekornoj logici i izvrsnom poznavanju ljudske prirode, Poaro povezuje konce i otkriva tajnu po tajnu koje mu je pokojni prijatelj prećutao. Ali Džon Akrojd bio je čovek koji je previše znao: između ostalog, da je Karolajn bila u pravu dok je sumnjala da je gospodin Ferars otrovan. Kao što je Akrojd sumnjao da je njegovu voljenu Doroti Ferars neko ucenjivao. Zato što se naslovni lik opasno zainteresovao, zaklan je neposredno pre no što bi otkrio identitet ucenjivača.
Lista osumnjičenih postaje sve duža i šarolikija i pretvara se u svojevrsnu slagalicu. Štaviše, čitalac bi u nekom trenutku mogao da pomisli da priča sadrži detalje koji nisu neophodni za njen razvoj. Šepard tvrdi da ga je sestra zadržavala kod kuće nakon smrti mis Ferars… Da li je to suvišna pojedinost, ili ipak znači da bi Karolajn mogla biti ubica, ili je odveć radoznala, ili postoji neki četvrti razlog za iznošenje dotičnoga detalja? Ili je Akrojdov život okončala supruga, koju nakon njegove smrti čeka izdašno nasledstvo, a sličan je, samo nešto blaži slučaj, i sa još nizom likova?
Kao u svakoj dobroj detektivskoj priči, radnja se u jednom trenutku naizgled nasukava. Odnosno, rečima Poaroovog saradnika na slučaju, inspektora Raglana: „Šta se sada dešava sa alibijima. Više ništa ne znače! Potpuno su bezvredni. Moramo da počnemo iz početka.“
Sve ono što čitaocu na prvi pogled može delovati kao pojedinost koja se mogla izostaviti, ispostavlja se neophodnim za razrešenje slučaja. Naravno da za to treba zahvaliti Herkulu Poarou. Pre svega po tome što se doktor Šepard na kraju ispostavlja zapravo kao nepouzdan pripovedač i što bi u tom kontekstu malo ko pogodio ko je ubica, „Ubistvo Rodžera Akrojda“ je roman koji je prekršio pravila detektivskog žanra, osim što je učinio Agatu Kristi poznatom.
U svetlu nove uloge koju dobija narator, mnogi njegovi raniji iskazi boje se dvostrukim svetlom te izrazito uzbudljiva knjiga dobija na dubini. Ovo izdanje je posebno vredno pažnje – i mesta u ličnoj biblioteci – zbog gipkog i izvanrednog prevoda Aleksandre Čabraje, ali i zato što je esej spisateljičine autorizovane biografkinje Lore Tompson razdeljen na prolog i pogovor, kako čitaocu još pre no što uroni u štivo ne bi otkrivanjem identiteta ubice užitak bio osujećen.
Autor: Domagoj Petrović
Dosađujući se u penziji – gajeći tikvice! – Poaro se poletno udružuje sa glavnim inspektorom Skortland Jarda u razrešavanju slučaja. Postaje jasno da je smrt Džona Akrojda uslovljena samoubistvom gospođe Ferars. Štaviše, u vezu sa njenom dovodi se smrt njenog supruga, koji je umro godinu dana pre žene. Zvaničan razlog njegove smrti bio je teški gastritis ali – za početak – Šepardova sestra Karolajn veruje da je on otrovan.
Zahvaljujući svojoj besprekornoj logici i izvrsnom poznavanju ljudske prirode, Poaro povezuje konce i otkriva tajnu po tajnu koje mu je pokojni prijatelj prećutao. Ali Džon Akrojd bio je čovek koji je previše znao: između ostalog, da je Karolajn bila u pravu dok je sumnjala da je gospodin Ferars otrovan. Kao što je Akrojd sumnjao da je njegovu voljenu Doroti Ferars neko ucenjivao. Zato što se naslovni lik opasno zainteresovao, zaklan je neposredno pre no što bi otkrio identitet ucenjivača.
Lista osumnjičenih postaje sve duža i šarolikija i pretvara se u svojevrsnu slagalicu. Štaviše, čitalac bi u nekom trenutku mogao da pomisli da priča sadrži detalje koji nisu neophodni za njen razvoj. Šepard tvrdi da ga je sestra zadržavala kod kuće nakon smrti mis Ferars… Da li je to suvišna pojedinost, ili ipak znači da bi Karolajn mogla biti ubica, ili je odveć radoznala, ili postoji neki četvrti razlog za iznošenje dotičnoga detalja? Ili je Akrojdov život okončala supruga, koju nakon njegove smrti čeka izdašno nasledstvo, a sličan je, samo nešto blaži slučaj, i sa još nizom likova?
Kao u svakoj dobroj detektivskoj priči, radnja se u jednom trenutku naizgled nasukava. Odnosno, rečima Poaroovog saradnika na slučaju, inspektora Raglana: „Šta se sada dešava sa alibijima. Više ništa ne znače! Potpuno su bezvredni. Moramo da počnemo iz početka.“
Sve ono što čitaocu na prvi pogled može delovati kao pojedinost koja se mogla izostaviti, ispostavlja se neophodnim za razrešenje slučaja. Naravno da za to treba zahvaliti Herkulu Poarou. Pre svega po tome što se doktor Šepard na kraju ispostavlja zapravo kao nepouzdan pripovedač i što bi u tom kontekstu malo ko pogodio ko je ubica, „Ubistvo Rodžera Akrojda“ je roman koji je prekršio pravila detektivskog žanra, osim što je učinio Agatu Kristi poznatom.
U svetlu nove uloge koju dobija narator, mnogi njegovi raniji iskazi boje se dvostrukim svetlom te izrazito uzbudljiva knjiga dobija na dubini. Ovo izdanje je posebno vredno pažnje – i mesta u ličnoj biblioteci – zbog gipkog i izvanrednog prevoda Aleksandre Čabraje, ali i zato što je esej spisateljičine autorizovane biografkinje Lore Tompson razdeljen na prolog i pogovor, kako čitaocu još pre no što uroni u štivo ne bi otkrivanjem identiteta ubice užitak bio osujećen.
Autor: Domagoj Petrović
