Prikaz romana „Tetovažer iz Aušvica“ Heder Moris
Čuveni britanski lanac knjižara Vi Ejč Smit (WHSmith) ima svoj dvojac kritičara koji redovno predstavljaju nove naslove. Ričard i Džudi prijemčivim jezikom pišu o knjigama i komentarišu ih na neposredan način.
Ričardov prikaz
Ovo neće biti poslednja knjiga o Holokaustu, ali je bez sumnje jedna od najupečatljivijih i, uprkos očekivanjima, najvedrijih knjiga o jednoj od najmučnijih epizoda u istoriji čovečanstva. Kako je to moguće? Kako to da su u paklu Aušvica, verovatno najozloglašenijeg nacističkog koncentracionog logora, uspeli da prežive ljudski optimizam, nada i, zašto da ne, radost?
Odgovori na tu neverovatnu zagonetku dolaze od Lalija Sokolova, slovačkog Jevrejina kome je po dolasku u Aušvic poveren posao logorskog tetovažera. Dužnost tog mladića bila je da neizbrisivim mastilom ispisuje identifikacione brojeve na rukama logoraša kojima je, bar na kratko, život bio pošteđen kako bi poslužili kao besplatna radna snaga ili obavljali sitne poslove zahvaljujući kojima je logor normalno funkcionisao.
Lali je bio interesantan lik, neka vrsta dendija i zavodnika, ali jednog dana, dok je u nehumanim i krajnje neromantičnim uslovima tetovirao osamnaestogodišnju Gitu, oči su im se srele i rodila se ljubav. (Oboma je bilo suđeno da prežive Aušvic i narednih pedeset godina proveli su zajedno u Australiji, gde su odgajili sina i vodili srećan i ispunjen život.)
„Tetovažer iz Aušvica“ je roman zasnovan na moćnoj, istinitoj priči, koju je Lali Sokolov ispripovedao autorki Heder Moris. Ona se mesecima trudila da zadobije njegovo poverenje, a rezultat njenog vrednog rada je ova izuzetna knjiga.
Džudin prikaz
Razlog zbog koga je Lali toliko dugo čuvao tajnu o svojoj ulozi u Aušvicu bio je strah da će biti optužen za kolaboraciju. Njega lično to nije mnogo pogađalo, ali je brinuo kako bi potencijalne neprilike mogle uticati na njegovu voljenu Gitu. Zato je ćutao sve do njene smrti.
Razloga za zabrinutost zapravo nije bilo. Ovaj čovek je pokazao neopisivu hrabrost. Pozicija logorskog tetovažera mu je donela tek nešto više slobode kretanja i nezavisnosti, koje je iskoristio kako bi olakšao život drugih logoraša. Pred samim nosom esesovaca i logorskih stražara, uspevao je da nakit i novac, koje su ovi pokrali od ubijenih logoraša, trampi za hranu i tako pomogne izgladnelim sapatnicima. Da je uhvaćen, bio bi streljan na licu mesta.
Uprkos oskudici, opasnostima i paklu svakodnevice u logoru smrti, sa stranica ove knjige isijavaju neugasivi optimizam i rešenost da se preživi. Lali i Gita ni u jednom trenutku nisu gubili nadu. Lali je bio čvrsto uveren da će oboje nekako preživeti košmar, i još više od toga – da će posle Aušvica biti srećni i zadovoljni. Nije dozvoljavao da na njihov život padnu senke užasa koje su doživeli. Njegova priča predstavlja fascinantno svedočanstvo o trijumfu ljudskog duha i upornosti.
Ovu knjigu nije lako čitati, ali nećete zažaliti što ste je uzeli u ruke. Heder Moris je izvanredno prikazala različite strane ljudske prirode – njen kapacitet za činjenje užasnih zala, ali i sposobnost da pruži bezuslovnu ljubav.
Autori: Ričard Medli, Džudi Finigan
Izvor: whsmith.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković
Ričardov prikaz
Ovo neće biti poslednja knjiga o Holokaustu, ali je bez sumnje jedna od najupečatljivijih i, uprkos očekivanjima, najvedrijih knjiga o jednoj od najmučnijih epizoda u istoriji čovečanstva. Kako je to moguće? Kako to da su u paklu Aušvica, verovatno najozloglašenijeg nacističkog koncentracionog logora, uspeli da prežive ljudski optimizam, nada i, zašto da ne, radost?
Odgovori na tu neverovatnu zagonetku dolaze od Lalija Sokolova, slovačkog Jevrejina kome je po dolasku u Aušvic poveren posao logorskog tetovažera. Dužnost tog mladića bila je da neizbrisivim mastilom ispisuje identifikacione brojeve na rukama logoraša kojima je, bar na kratko, život bio pošteđen kako bi poslužili kao besplatna radna snaga ili obavljali sitne poslove zahvaljujući kojima je logor normalno funkcionisao.
Lali je bio interesantan lik, neka vrsta dendija i zavodnika, ali jednog dana, dok je u nehumanim i krajnje neromantičnim uslovima tetovirao osamnaestogodišnju Gitu, oči su im se srele i rodila se ljubav. (Oboma je bilo suđeno da prežive Aušvic i narednih pedeset godina proveli su zajedno u Australiji, gde su odgajili sina i vodili srećan i ispunjen život.)
„Tetovažer iz Aušvica“ je roman zasnovan na moćnoj, istinitoj priči, koju je Lali Sokolov ispripovedao autorki Heder Moris. Ona se mesecima trudila da zadobije njegovo poverenje, a rezultat njenog vrednog rada je ova izuzetna knjiga.
Džudin prikaz
Razlog zbog koga je Lali toliko dugo čuvao tajnu o svojoj ulozi u Aušvicu bio je strah da će biti optužen za kolaboraciju. Njega lično to nije mnogo pogađalo, ali je brinuo kako bi potencijalne neprilike mogle uticati na njegovu voljenu Gitu. Zato je ćutao sve do njene smrti.
Razloga za zabrinutost zapravo nije bilo. Ovaj čovek je pokazao neopisivu hrabrost. Pozicija logorskog tetovažera mu je donela tek nešto više slobode kretanja i nezavisnosti, koje je iskoristio kako bi olakšao život drugih logoraša. Pred samim nosom esesovaca i logorskih stražara, uspevao je da nakit i novac, koje su ovi pokrali od ubijenih logoraša, trampi za hranu i tako pomogne izgladnelim sapatnicima. Da je uhvaćen, bio bi streljan na licu mesta.
Uprkos oskudici, opasnostima i paklu svakodnevice u logoru smrti, sa stranica ove knjige isijavaju neugasivi optimizam i rešenost da se preživi. Lali i Gita ni u jednom trenutku nisu gubili nadu. Lali je bio čvrsto uveren da će oboje nekako preživeti košmar, i još više od toga – da će posle Aušvica biti srećni i zadovoljni. Nije dozvoljavao da na njihov život padnu senke užasa koje su doživeli. Njegova priča predstavlja fascinantno svedočanstvo o trijumfu ljudskog duha i upornosti.
Ovu knjigu nije lako čitati, ali nećete zažaliti što ste je uzeli u ruke. Heder Moris je izvanredno prikazala različite strane ljudske prirode – njen kapacitet za činjenje užasnih zala, ali i sposobnost da pruži bezuslovnu ljubav.
Autori: Ričard Medli, Džudi Finigan
Izvor: whsmith.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković
